Železnice Srbije ad

eng-flagSR eng-flagEN

Zanimljivosti

 

Aktuelnosti

Spomenici stare pruge

5.8.2020.

U sklopu modernizacije i elektrifikacije jugoslovenskih železnica, 1970. godine je ukinuta  deonica pruge Beograd – Budimpešta koja je, kroz Zemunski usek, vodila do stare železničke stanice Zemun, a, odatle, preko mesta gde se danas nalaze moderni novobeogradski blokovi, do mosta na Savi. Pruga je ubrzo demontirana, stanična zgrada u Zemunu, preko puta hotela „Jugoslavija“ porušena, a kao sećanje na železnicu koja je prolazila kroz sam centar Zemuna, ostala su samo dva železnička objekta. U ulici Radoja Dakića,  objekat nalik na tunel, sa kućama sa leve i desne strane. Betonska konstrukcija neobjašnjiva velkom broju građana Zemuna, samo stari Zemunci znaju o čemu se radi – podvožnjak iznad kojeg je prolazila pruga. Skriven između modernih građevina Novog Beograda, stoji i jedan likovni signal koji je pripadao kompleksu zemunske železničke stanice.

 

Srebrni budak  – početak gradnje srpskih železnica

15.7.2020.

Na današnji dan, davne 1881. godine, svečano je otpočela gradnja prve srpske železnice – početak ostvarivanja višedecenijskog sna o povezivanju Srbije sa Evropom i Orijentom tim, za to doba, najmodernijim vidom saobraćaja.

Kraj mosta na Mokroluškoj rečici tik uz Topčiderski put, u močvari zarasloj u korov negde u blizini današnjeg „Mostara“,  u prepodnevnim časovima okupio se silan svet. Uskoro su pristigli i knez Milan Obrenović, kneginja Natalija, ministri, kao i predstavnici Generalne Unije iz Pariza, sa kojom je, februara meseca iste godine zaključena Konvencija o gradnji pruge Beograd – Niš.

Svečanost je započela osvećenjem vodice, a bogosluženje je obavio mitropolit Mihajlo. Po završetku službe, uz pucnje topova i klicanje okupljenih građana, knezu Milanu je ceremonijalno predat srebrni budak, kojim je on tri puta zakopao zemlju. To je zaista bio veliki dan za Srbiju.

«Srpske novine» su tada zabeležile: «Juče (21. juna 1881. godine)* u prestonici našoj obavljena je svetkovina, u  našoj zemlji do danas neviđena naša svetkovina, srećno započeto građenje  prve srpske državne železnice… Na mokroluškoj rečici, između Beograda i Topčidera…njegovo visočanstvo imalo je da budakom iskopa zemlju u znak otpočetoga građenja prve srpske državne železnice… Predstavnik preduzimača g. Savan predade ministru građevina G. Gudoviću na jastuku od crvene kadife  srebrni budak, koga  gospodin Ministar opet predade njegovom  Visočanstvu s molbom da njegovo Visočanstvo blagoizvoli udariti temelj prvoj srpskoj državnoj železnici, što njegovo Visočanstvo uz gromovito «živeo» cele publike i  i pucnjavu topova, svojeručno učini, zakopavši tri puta budak u zemlju. U istom trenutki zahori se  burno «ura» iz redova radnika, koji behu namešteni na prugi, pripravni da na taj znak otpočnu železničku radnju, koju iza svečanoga toga trenutka živo i nastaviše.»

* po julijanskom kalendaru

Forografija preuzeta sa sajta www.znanje.org

 

„Dugo putovanje“ jednog reljefa

14.7.2020.

Originalni projekat putničke zgrade železničke stanice u Beogradu, koji je izradio Vilhelm fon Flatih je predviđao da timpanon iznad portala bude ukrašen monumentalnim reljefom sa predstavom dva krilata lava koji, sa obe strane, pridržavaju grb Kraljevine Srbije. Tako je i bilo.

Kada je, 1885. godine, stanična zgrada predata na upotrebu, svi oni koji su ulazili i izlazili sa železničke stanice, prolazili su ispod bogato dekorisanog timpanona. Brojni istoričari arhitekture smatraju da portal krunisan grbom simboliše otvaranje Kraljevine Srbije prema svetu, tačnije, prema Evropi.

Reljef je odolevao razaranjima i vremenu sve do kraja drugog svetskog rata kada je, u sklopu radova na obnovi teško oštećene stanične zgrade, uklonjen. Uskoro su se, na njegovom mestu, pojavila nova ideološka obeležja – petokraka zvezda. Vremenom i to obeležje nestaje i timpanon ostaje bez centralnog reljefa sve do današnjih dana.

Februara 2020. godine, reljef je rekonstruisan i ponovo krasi zgradu stare beogradske stanice.

Razglednica iz fonda Železničkog muzeja a fotografija iz arhive Medija centra „Železnice Srbije“ ad

 

 

Pre pola veka : Prvi voz sa elektro lokomotivom u prestonici

30.5.2020.

U Beograd je, 30. maja 1970. godine, iz Zagreba stigao prvi voz koji su vukle dve električne lokomotive. Voz sa 300 putnika svečano je ispraćen iz Zagreba tačno u 9:00 časova, a još svečanije dočekan u Beogradu u 13:32 časa. Na peronima beogradske železničke stanice se okupila masa sveta, kao i predstavnici rukovodstva SR Srbije i Grada Beograda.

Motorvođa prve je bio Ivo Petro, radnik Sekcije za vuču Zagreb, a vozovođa Božo Pešo. Lokomotiva kojom su upravljali, pripadala je seriji JŽ 441, a proizvedena je u fabrici „Rade Končar“ u Zagrebu. Drugom lokomotivom je upravljao motorvođa Mato Vukolić.

U sastavu voza nalazila se i dizel lokomotiva serije JŽ646, za slučaj da se desi nešto nepredviđeno.

U Skupštini grada je priređen svečani prijem, a po završenoj svečanosti  voz je, tačno u 17 časova, pošao natrag za Zagreb.

Fotografija preuzeta iz „Železničkih novina“ od 3.juna 1970. godine

Informativni list „Pruga“

Časopis „Železnice“