Железнице Србије ад

Изградња „гвозденог пута“

Три деценије пре изградње пруге, Митар Тарабић, чувени кремански пророк, предвидео да ће „кроз Циганско падалиште проћи гвоздени пут са гвозденим огњеним колима која ће увек сама застајати на мјесту де су сад ево циганске черге“ (черге су биле у делу Кремана).
 
Шарганска осмица је музејско-туристички комплекс пруга уског колосека од 600 мм и 760 мм и јединствена је у Европи. Настанак ове пруге везан је за почетак изградње железничких пруга у Србији.
 
Након српско-турског рата (1876-1878) кроз Србију је изграђена моравска пруга Београд – Ниш ( 1884. год.), а 1907. године започета је и изградња попречне пруге од Сталаћа преко Ужица и Шаргана до Вардишта. Део пруге од Сталаћа до Ужица постављен је 1912. године, пред почетак Првог балканског рата. Балкански ратови, а потом и Први светски рат, одложили су изградњу деонице пруге од Ужица преко Мокре Горе до границе са Аустро-Угарском, која је анектирала Босну.
 
Радове на прузи наставила је 1916. године Аустро-Угарска, која је у међувремену окупирала и део Србије. У то време изграђено је 9 км пруге до подножја Шаргана. Током пробијања тунела кроз овај масив, одрон камена усмртио је око 200 радника, руских и италијанских заробљеника. Радови су због тога прекинути и настављени у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1921. године.
 

 
Шарганску пругу, како се најчешће зове деоница између Ужица и Вардишта, почела је да гради Сарајевска дирекција 1. марта 1921. године. Услед слабог напредовања на прузи, министар саобраћаја Краљевине СХС решио је да начин градње ове пруге промени. Октобра 1921. године пруга је, путем лицитације, издата на градњу предузећу „Феникс“, од Ужица до тунела у Шаргану. Од Шаргана до Мокре Горе, заједно са тунелом испод Шаргана, градња је поверена предузећу Николе Плавшића. Рок градње био је 24. април 1924. године. Због споре изградње и великих трошкова које је имало предузеће Николе Плавшића, посао им је одузет, а радове на повереној траси (22,8 км) обавио је одбор за довршење Шарганске „осмице“ . Деонице на овој траси биле су Шарган Витаси – Јатаре (7,5 км), Јатаре – Мокра Гора (7,8 км) и Мокра Гора – Вардиште (7,5 км).
 
Први воз је прошао новом пругом 25. јануара 1925. године.
 

Информативни лист „Пруга“