Железнице Србије ад

eng-flagSR eng-flagEN

Музеј у Београду

Изложбена галерија – Стална поставка

У делу сталне поставке, на самом улазу у Музеј налази се биста Џоржа Стивенсона, израђена од гипса 1899. године у Енглеској, а поклон је железничке ложионице из Љубљане. У Музеј је стигла 1951. године. Ту су модели његових локомотива „Ракета“ (коју је израдила Студентска задруга Београдског универзитета, по нацртима Музеја науке у Лондону) и локомотива Нр.1, као и модели парних локомотива серија ЈЖ 124-004, 20-007, 01-021, 51-001, 06-012.

 
У изложбеним витринама Музеја налазе се :

  • железнички мач који су носили указни чиновници на Југословенским државним железницама,
  • збирка индуктивних телефона,
  • збирка локомотивских таблица,
  • збирка железничких сатова, од којих се посебно истиче збирка џепних железничких сатова на чијој полеђини су угравирани различити типови парних локомотива и иницијали СДЖ и ЈДЖ,
  • збирка различитих типова шина и ситног колосечног прибора(тирфони, ексери, плочице, везице),
  • кондуктерска клешта, четвртке, разне врсте сигналних светиљки, сигнални лопарићи и заставице,
  • телеграфски сто,
  • две пружне дрезине за колосек 1435 мм из 1943. године,
  • једна пружна дрезина за колосек 760 мм из 1928. године,
  • модел естакаде за угаљ,
  • модел различитих типова путничких и теретних кола са пруга ЈДЖ,
  • модел двокрилног ликовног улазног сигнала.

Сталну поставку украшава и капител стуба са железничке станице у Скопљу(порушене у земљотресу 1963. године). Целокупна површина зидних паноа прекривена је кашираним фотографијама историјата железнице у свету и код нас.
 
Библиотека
 
Библиотека Железничког музеја има 7500 књига, као и 1500 часописа и новина. Фонд библиотеке садржи и књиге на страним језицима, збирку редова вожње, алманахе, годишњаке и енциклопедије.
 
Значајно место у библиотечком фундусу заузимају књиге из друге половине XИX века, међу којима издвајамо најстарију – „Железничко питање и Србија“ Александра Орешковића из 1871. године.
 
Библиотека је такође издала и три каталога.
 

 
Архив
 
Архив Железничког музеја данас има преко 470 дужних метара грађе, која је подељена према времену настанка на: стари, ратни и послератни период.
 
Највреднија документа Архива су:

  • КАРНЕТ, дневник Антонија Панића, вођен за време његовог боравка на пракси у Анверсу у Белгији 1883/84.На основу података из овог дневника види се да је у Београду постојала железничка школа 1881/82.
  • ОБЛИГАЦИЈА ОТОМААНСКЕ ИМПЕРИЈЕ за грађење пруге из 1870. године.
  • РЕД ВОЖНЈЕ ДВОРСКОГ ВОЗА од 25.јуна 1914. године којим је надвојвода Фердинанд допутовао у Сарајево.
  • ОРИГИНАЛНА ЗБИРКА КАРТОНСКИХ КАРАТА ЕВРОПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА сакупљених од 1900. до 1941. године.

 
Саставни део Архиве је и збирка оригиналних фотографија почев од 1873. године и фото негатива од 1945. године. Најстарије фотографије које се налазе у Музеју су фотографије железничких станица Ријеке и Водњана из 1876. године. Дворски фотограф Лазар Лацтер направио је серију од 28 фотографија са изградње првих пруга у Србији и ове фотографије су део музејске фототеке.
 
Збирке
 
Железнички музеј поседује преко 40.000 предмета груписаних у четири основне збирке:

  • техничка збирка
  • историјска збирка
  • уметничка збирка
    Збирка уметничких слика са радовима: Антона Хутера, васе Поморишца, Франца Годеца, Ивана Радовића, Миће Поповића, Боже Илића, Емануела Видовића, Гојка Тодића, Андреја Папкова, Василија резникова, Николе Граовца, Станета Кумара. Ова збирка осим слика железничке тематике чува и слике са другим темама као што су: „Мртва природа“ Слободана Илића, „Пејзаж“ Петра Омчикуса и „Поглед на варош“ Исмета Мујезиновића.

 

  • збирка примењених уметности
  • Из збирке примењених уметности у сталној поставци су:
     

  • фотеље из салон вагона Франца Јозефа И (1897. година)
  • кожна фотеља, мали сточић, два свећњака и стони сат из салона краља Петра И Карађорђевића,
  • део салонске гарнитуре у дуборезу од кавкаског ораха која се налазила у кабинету некадашњег министра саобраћаја Мехмеда Спаха (од 1935. до 1939. год.) смештена је у једној од канцеларија Музеја.
 

 
Збирке се углавном налазе у сталној поставци и у музејским депоима, осим једног дела техничке збирке, који се налази у Одељењу узаних пруга Пожега, Ложионици и Стругари у Београду, поред депоа Плавог воза у Топчидеру(Београд), као и на железничким станицама у Београду, Нишу, Лапову, Прокупљу, Панчеву, Вршцу, Кикинди, Сомбору, Суботици.
 
У музејским депоима смештен је велики број експоната музејских збирки:

  • збирка страних железничких капа (Јапан, САД, СССР, Немачка, Аустрија, мађарска, Румунија, Француска, Чехословачка, Пољска, Швајцарска, Холандија),
  • збирка друштвених признања,
  • збирка железничких униформи,
  • збирка капа ЈДЖ, ЈЖ, ЖС,
  • збирка печат, жигова и штамбиља,
  • збирка мерних инструмената,
  • збирка кочионих уређаја (Божић, Кнор, Вестингхааус,Ерликон, Саб, Харди),
  • збирка механографије и информатичких технологија.