Железнице Србије ад

eng-flagSR eng-flagEN

Занимљивости

 

Актуелности

Споменици старе пруге

5.8.2020.

У склопу модернизације и електрификације југословенских железница, 1970. године је укинута  деоница пруге Београд – Будимпешта која је, кроз Земунски усек, водила до старе железничке станице Земун, а, одатле, преко места где се данас налазе модерни новобеоградски блокови, до моста на Сави. Пруга је убрзо демонтирана, станична зграда у Земуну, преко пута хотела „Југославија“ порушена, а као сећање на железницу која је пролазила кроз сам центар Земуна, остала су само два железничка објекта. У улици Радоја Дакића,  објекат налик на тунел, са кућама са леве и десне стране. Бетонска конструкција необјашњива велком броју грађана Земуна, само стари Земунци знају о чему се ради – подвожњак изнад којег је пролазила пруга. Скривен између модерних грађевина Новог Београда, стоји и један ликовни сигнал који је припадао комплексу земунске железничке станице.

 

Сребрни будак  – почетак градње српских железница

15.7.2020.

На данашњи дан, давне 1881. године, свечано је отпочела градња прве српске железнице – почетак остваривања вишедеценијског сна о повезивању Србије са Европом и Оријентом тим, за то доба, најмодернијим видом саобраћаја.

Крај моста на Мокролушкој речици тик уз Топчидерски пут, у мочвари зараслој у коров негде у близини данашњег „Мостара“,  у преподневним часовима окупио се силан свет. Ускоро су пристигли и кнез Милан Обреновић, кнегиња Наталија, министри, као и представници Генералне Уније из Париза, са којом је, фебруара месеца исте године закључена Конвенција о градњи пруге Београд – Ниш.

Свечаност је започела освећењем водице, а богослужење је обавио митрополит Михајло. По завршетку службе, уз пуцње топова и клицање окупљених грађана, кнезу Милану је церемонијално предат сребрни будак, којим је он три пута закопао земљу. То је заиста био велики дан за Србију.

«Српске новине» су тада забележиле: «Јуче (21. јуна 1881. године)* у престоници нашој обављена је светковина, у  нашој земљи до данас невиђена наша светковина, срећно започето грађење  прве српске државне железнице… На мокролушкој речици, између Београда и Топчидера…његово височанство имало је да будаком ископа земљу у знак отпочетога грађења прве српске државне железнице… Представник предузимача г. Саван предаде министру грађевина Г. Гудовићу на јастуку од црвене кадифе  сребрни будак, кога  господин Министар опет предаде његовом  Височанству с молбом да његово Височанство благоизволи ударити темељ првој српској државној железници, што његово Височанство уз громовито «живео» целе публике и  и пуцњаву топова, својеручно учини, закопавши три пута будак у земљу. У истом тренутки захори се  бурно «ура» из редова радника, који беху намештени на пруги, приправни да на тај знак отпочну железничку радњу, коју иза свечанога тога тренутка живо и наставише.»

* по јулијанском календару

Форографија преузета са сајта www.znanje.org

 

„Дуго путовање“ једног рељефа

14.7.2020.

Оригинални пројекат путничке зграде железничке станице у Београду, који је израдио Вилхелм фон Флатих је предвиђао да тимпанон изнад портала буде украшен монументалним рељефом са представом два крилата лава који, са обе стране, придржавају грб Краљевине Србије. Тако је и било.

Када је, 1885. године, станична зграда предата на употребу, сви они који су улазили и излазили са железничке станице, пролазили су испод богато декорисаног тимпанона. Бројни историчари архитектуре сматрају да портал крунисан грбом симболише отварање Краљевине Србије према свету, тачније, према Европи.

Рељеф је одолевао разарањима и времену све до краја другог светског рата када је, у склопу радова на обнови тешко оштећене станичне зграде, уклоњен. Ускоро су се, на његовом месту, појавила нова идеолошка обележја – петокрака звезда. Временом и то обележје нестаје и тимпанон остаје без централног рељефа све до данашњих дана.

Фебруара 2020. године, рељеф је реконструисан и поново краси зграду старе београдске станице.

Разгледница из фонда Железничког музеја а фотографија из архиве Медија центра „Железнице Србије“ ад

 

 

Пре пола века : Први воз са електро локомотивом у престоници

30.5.2020.

У Београд је, 30. маја 1970. године, из Загреба стигао први воз који су вукле две електричне локомотиве. Воз са 300 путника свечано је испраћен из Загреба тачно у 9:00 часова, а још свечаније дочекан у Београду у 13:32 часа. На перонима београдске железничке станице се окупила маса света, као и представници руководства СР Србије и Града Београда.

Моторвођа прве је био Иво Петро, радник Секције за вучу Загреб, а возовођа Божо Пешо. Локомотива којом су управљали, припадала је серији ЈЖ 441, а произведена је у фабрици „Раде Кончар“ у Загребу. Другом локомотивом је управљао моторвођа Мато Вуколић.

У саставу воза налазила се и дизел локомотива серије ЈЖ646, за случај да се деси нешто непредвиђено.

У Скупштини града је приређен свечани пријем, а по завршеној свечаности  воз је, тачно у 17 часова, пошао натраг за Загреб.

Фотографија преузета из „Железничких новина“ од 3.јуна 1970. године

Информативни лист „Пруга“

Часопис „Железнице“