Железнице Србије ад

eng-flagSR eng-flagEN

Занимљивости

 

Актуелности

 

На данашњи дан : Београд је имао узану пругу

30.10.2020.

Двадесетих година ХХ века, одлучено је да се узана пруга Лајковац – Обреновац продужи до Београда. Радови су започети у фебруару 1926. године.  Пруга,  дуга 39,6 километара , предата је саобраћају 30. октобра 1928. године.

Узани колосек у београдској станици,  дуг 488,60 метара, налазиo се у продужетку првог перона, поред Поште 2, паралелно са данашњом савском улицом.

Када је путничка зграда Железничке станице Београд тешко страдала у бомбардовању 1942. године, Немци су на месту некадашњег брзовозног магацина, који се налазио између станичне зграде и зграде поште, изградили монтажни објекат. Он је, током рата, имао функцију станичне зграде за унутрашњи саобраћај, а у послератном обављао функцију станичне зграде узане станице.

Одлука о укидању узаног колосека од београдске станице до Чукарице донета је  8. маја 1960. године. Монтажни објекат подигнут 1942. године је срушен, а узани колосеци демонтирани. На месту порушене станице узаног колосека,  постављен је први леви колосек.

Фотографија из фундуса Железничког музеја

 

Свечано прослављена деценија пробоја солунског фронта

7.10.2020.

Поводом десетогодишњице пробоја солунског фронта, 6. и 7. октобра 1928. године, у Београду су одржане велике свечаности.

На београдску станицу су пристизале бројне високе званице из земаља савезница у првом светском рату: из Француске Франше д`Епере, велика делегација из Италије, као и представници Велике Британије. Била је ту, такође, и делегација из Чехословачке. У присуству највиших официра високе госте дочекивао је Коста Кумануди, тадашњи градоначелник Београда.  Перон железничке станице, као и читав град , био је искићен венцима и тробојкама.

У граду су организоване параде, а током свечаности, откривен је „Победник“ и отворено Велико степениште на Калемегдану.

Фотографија преузета са сајта www.monopolist.rs

 

136 година прве српске пруге

15.9.2020.

На данашњи дан, давне 1884. године, Србија је остварила вишедеценијски сан. Tога дана је јавном саобраћају предата прва српска пруга Београд – Ниш.  Oпширније…

 

 

 

На данашњи дан: Прва српска пруга Београд – Ниш пуштена у саобраћај

4.9.2020.

Прва српска пруга Београд – Ниш  свечано је пуштена у саобраћај 4. септембра 1884. године. У 8.00 сати изјутра на београдској станици је извршено богослужење, а у 8:30 и 8.34 сати пошла су, пут Ниша, два свечано опремљена воза, сваки састављен од по девет кола. У првом возу били су позвани гости, странци и чланови француске управе, укључујући и директора Амиљоа, док су у другом возу били чланови српске владе и остали гости.

Два дана пре свечаног пуштања пруге у саобраћај,  са београдске станице је пошао први воз (Дворски воз), којим је краљ Милан, са породицом, отпутовао у Беч.

За потребе саобраћаја на прузи Београд – Ниш, 1884. године из Кемница је наручено 12 локомотива, најсавременијих за то време. Локомотиве су развијале максималну брзину од 55km/h, а коришћене су за вучу тежих путничких и мешовитих возова.

Кола која су 1884. године набављена за саобраћај на првој српској прузи су, у штампи тог времена,  описана као врло луксузна – прави мали салони. Кола првог разреда су имала седишта пресвучена финим црвеним плишем. Као посебна погодност, наводи се да је, у свакој кабини постојао по један грејач, чега није било ни на аустријским ни на угарским железницама, била су опремљена и вентилаторима, а осветљење је било на таваници. Кола 2. разреда су имала седишта пресвучена фином кожом, а за кола 3. разреда се каже да су била удобна и лепа.

Фотографије: Стране Српских новина од 21. и 23. августа 1884. године

 

На данашњи дан: Бела Црква добила пругу

20.8.2020.

Прва железничка пруга нормалног колосека на територији  Србије, Оравица – Јасеново – Базијаш дугa 63 километара, пуштена је у рад на данашњи дан 1854. године. Део  те  пруге,  у  дужини  од  27км,  прелазио  је  преко  територије  српског  дела  Баната  и  то  од  Јама  (држ.  граница),  преко  Јасенова,  Беле  Цркве  и  Врачевог  Гаја,  ка  државној  граници.

Већ  1855.  године,  пруга  је  понуђена  на  продају,  а  откупљује  је  Царско – краљевско  привилеговано  друштво  државних  железница (St.E.G).  Наредне, 1856. године  у  новембру,  пругa која је наменски грађена за потребе рудника,  пуштена је за  јавни  саобраћај са локомотивском  вучом, уместо дотадашње коњске.

Белоцркванска  железничка  станица  смештена  је на периферији  Беле  Цркве, а поред  зграде je било стајалиште  за фијакере.

 

Споменици старе пруге

5.8.2020.

У склопу модернизације и електрификације југословенских железница, 1970. године је укинута  деоница пруге Београд – Будимпешта која је, кроз Земунски усек, водила до старе железничке станице Земун, а, одатле, преко места где се данас налазе модерни новобеоградски блокови, до моста на Сави. Пруга је убрзо демонтирана, станична зграда у Земуну, преко пута хотела „Југославија“ порушена, а као сећање на железницу која је пролазила кроз сам центар Земуна, остала су само два железничка објекта. У улици Радоја Дакића,  објекат налик на тунел, са кућама са леве и десне стране. Бетонска конструкција необјашњива велком броју грађана Земуна, само стари Земунци знају о чему се ради – подвожњак изнад којег је пролазила пруга. Скривен између модерних грађевина Новог Београда, стоји и један ликовни сигнал који је припадао комплексу земунске железничке станице.

 

Сребрни будак  – почетак градње српских железница

15.7.2020.

На данашњи дан, давне 1881. године, свечано је отпочела градња прве српске железнице – почетак остваривања вишедеценијског сна о повезивању Србије са Европом и Оријентом тим, за то доба, најмодернијим видом саобраћаја.

Крај моста на Мокролушкој речици тик уз Топчидерски пут, у мочвари зараслој у коров негде у близини данашњег „Мостара“,  у преподневним часовима окупио се силан свет. Ускоро су пристигли и кнез Милан Обреновић, кнегиња Наталија, министри, као и представници Генералне Уније из Париза, са којом је, фебруара месеца исте године закључена Конвенција о градњи пруге Београд – Ниш.

Свечаност је започела освећењем водице, а богослужење је обавио митрополит Михајло. По завршетку службе, уз пуцње топова и клицање окупљених грађана, кнезу Милану је церемонијално предат сребрни будак, којим је он три пута закопао земљу. То је заиста био велики дан за Србију.

«Српске новине» су тада забележиле: «Јуче (21. јуна 1881. године)* у престоници нашој обављена је светковина, у  нашој земљи до данас невиђена наша светковина, срећно започето грађење  прве српске државне железнице… На мокролушкој речици, између Београда и Топчидера…његово височанство имало је да будаком ископа земљу у знак отпочетога грађења прве српске државне железнице… Представник предузимача г. Саван предаде министру грађевина Г. Гудовићу на јастуку од црвене кадифе  сребрни будак, кога  господин Министар опет предаде његовом  Височанству с молбом да његово Височанство благоизволи ударити темељ првој српској државној железници, што његово Височанство уз громовито «живео» целе публике и  и пуцњаву топова, својеручно учини, закопавши три пута будак у земљу. У истом тренутки захори се  бурно «ура» из редова радника, који беху намештени на пруги, приправни да на тај знак отпочну железничку радњу, коју иза свечанога тога тренутка живо и наставише.»

* по јулијанском календару

Форографија преузета са сајта www.znanje.org

 

„Дуго путовање“ једног рељефа

14.7.2020.

Оригинални пројекат путничке зграде железничке станице у Београду, који је израдио Вилхелм фон Флатих је предвиђао да тимпанон изнад портала буде украшен монументалним рељефом са представом два крилата лава који, са обе стране, придржавају грб Краљевине Србије. Тако је и било.

Када је, 1885. године, станична зграда предата на употребу, сви они који су улазили и излазили са железничке станице, пролазили су испод богато декорисаног тимпанона. Бројни историчари архитектуре сматрају да портал крунисан грбом симболише отварање Краљевине Србије према свету, тачније, према Европи.

Рељеф је одолевао разарањима и времену све до краја другог светског рата када је, у склопу радова на обнови тешко оштећене станичне зграде, уклоњен. Ускоро су се, на његовом месту, појавила нова идеолошка обележја – петокрака звезда. Временом и то обележје нестаје и тимпанон остаје без централног рељефа све до данашњих дана.

Фебруара 2020. године, рељеф је реконструисан и поново краси зграду старе београдске станице.

Разгледница из фонда Железничког музеја а фотографија из архиве Медија центра „Железнице Србије“ ад

 

Пре пола века : Први воз са електро локомотивом у престоници

30.5.2020.

У Београд је, 30. маја 1970. године, из Загреба стигао први воз који су вукле две електричне локомотиве. Воз са 300 путника свечано је испраћен из Загреба тачно у 9:00 часова, а још свечаније дочекан у Београду у 13:32 часа. На перонима београдске железничке станице се окупила маса света, као и представници руководства СР Србије и Града Београда.

Моторвођа прве је био Иво Петро, радник Секције за вучу Загреб, а возовођа Божо Пешо. Локомотива којом су управљали, припадала је серији ЈЖ 441, а произведена је у фабрици „Раде Кончар“ у Загребу. Другом локомотивом је управљао моторвођа Мато Вуколић.

У саставу воза налазила се и дизел локомотива серије ЈЖ646, за случај да се деси нешто непредвиђено.

У Скупштини града је приређен свечани пријем, а по завршеној свечаности  воз је, тачно у 17 часова, пошао натраг за Загреб.

Фотографија преузета из „Железничких новина“ од 3.јуна 1970. године

Информативни лист „Пруга“

Часопис „Железнице“