Železnice Srbije ad

eng-flagSR eng-flagEN

Prva faza izgradnje železničke stanice Beograd centar u Prokopu završena u roku

U prisustvu predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i potpredsednice Vlade Srbije i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof.dr Zorane Mihajlović, u utorak, 26. januara 2016. godine, biće obeležen završetak prve faze izgradnje železničke stanice Beograd Centar, u Prokopu.

Radovi na rekonstrukciji železničke stanice Beograd Centar u Prokopu započeli su 3. decembra 2014. godine i završeni su u roku, nakon 420 dana, koliko je po ugovorenom dinamičkom planu aktivnosti i bilo planirano.

Radove je izvodio konzorcijum firmi okupljenih oko „Energoprojekt Opreme“, a u čijem sastavu su još „Energoprojekt Niskogradnja“, „Energoprojekt Visokogradnja“ , ZGOP i AŽD.

Vrednost posla je oko 25,8 miliona evra, a finansiranje je obezbeđeno iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Ugovor o kreditu sa kuvajtskim Fondom potpisan je 10.decembra 2012. godine.

Kuvajtskim kreditom obuhvaćeni su radovi na rekonstrukciji saobraćajnih, građevinskih i elektrotehničkih infrastrukturnih kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u železničkoj stanici. Realizacijom radova iz kuvajtskog kredita završena je izgradnja ili rekonstrukcija osam od ukupno deset projektovanih koloseka, kao i prijem i otprema putnika na pet, od ukupno šest perona, sa svim potrebnim pratećim radovima za organizaciju i kontrolu saobraćaja vozova i putnika.

Železnička stanica Beograd Centar u Prokopu biće otvorena za saobraćaj 26.januara 2016. godine. Počev od tog dana stanica Beograd Centar, pored vozova gradske železnice, odnosno vozova iz sistema BG VOZ, otvoriće se za prijem i otpremu putnika i za vozove za prevoz putnika na relaciji Beograd – Novi Sad – Beograd.

Na navedenoj relaciji saobraćaće novi elektromotorni vozovi marke „Štadler“.

Vozovi „Regio Ekspres“ koji saobraćaju na relaciji Novi Sad – Beograd, sa polascima iz Novog Sada u 09:10 i 11:05 časova, završavaće vožnju u stanici Beograd Centar.
Vozovi „Regio Ekspres“ koji saobraćaju na relaciji Beograd – Novi Sad, a koji su do sada polazili iz stanice Beograd, počinjaće sada vožnju za Novi Sad iz stanice Beograd Centar i to u 12:32 i 14:38 časova.

U narednoj fazi planiraju se radovi koji su neophodni za zaokruživanje funkcionalne celine železničke stanice Beograd Centar u Prokopu, koji uključuju izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa autoputa i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture.

Važnost izgradnje železničke stanice Beograd Centar je višestruka.

Po završetku radova glavni grad i Srbija dobiće modernu železničku stanicu, koja će mnogo efikasnije moći da prihvati veći broj vozova na domaćim i međunarodnim linijama, a kroz Prokop će moći da saobraćaju lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi.

Završetak radova u Prokopu jedan je od najbitnijih preduslova za realizaciju projekta „Beograd na vodi“. Izmeštanje kompletnog putničkog saobraćaja iz sadašnje Glavne železničke stanice Beograd u stanicu Beograd Centar u Prokopu, jedna je od najbitnijih pretpostavki realizacije projekta „Beograd na vodi“.

I najzad, domaće firme su bile glavni izvođači na ovom investicionom i graditeljskom projektu (a ne podizvođači), čime železnica postaje pokretač srpske privrede, a naše kompanije stiču značajne reference i za druge slične projekte u zemlji, ali i u inostranstvu.

Prve ideje o izgradnji novog Beogradskog železničkog čvora pojavile su se u periodu između dva Svetska rata, pa je još dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka bilo više urađenih projekata, ali ni jedan od njih nije realizovan. I nakon Drugog svetskog rata rađeni su projekti za građenje novog železničkog čvora u Beogradu, ali ni oni nisu realizovani.

Od 1945. do 1971. godine pojavilo se ukupno oko 30 različitih projekata za rešenje budućeg Beogradskog železničkog čvora.

Projekat „PROKOP“, po mestu gde bi trebalo da se izgradi glavna železnička stanica Beograd, usvojen je najpre na sednici Saveta za urbanizam 17.februara 1971. godine, a zatim i u Skupštini Grada Beograda 11. marta 1971. godine.

Projekat same putničke stanice u Prokopu i čitavog prostora oko nje izrađen je 1974. i 1975. godine. Auto projekta bili su: Zoran Žunković, Živorad Lisičić, Mihailo Živadinović i Srboljub Rogan. Prema ovom projektu, nova putnička stanica imala bi osam perona sa 11 koloseka dugačkih između 300 i 500 metara, glavna zgrada putničke stanice imala bi oko 21 hiljadu kvadratnih metara, a na staničnom prostoru bilo bi puno poslovnih, komercijalnih i sportskih sadržaja.

Dana 3.decembra 1976. godine, u ulici Stevana Filipovića, u Prokopu, na skroman način obeležen je početak radova na izgradnji nove putničke stanice Beograd. Ovom činu prisustvovali su predsednik Skupštine Grada Živorad Kovačević, projektanti beogradskog čvora, projektanti nove stanice i brojni predstavnici ustanova i preduzeća

Projekat su finansirali Republika Srbija, Grad Beograd i Železnica.

Radovi su počeli izgradnjom potpornog zida, koji bi štitio stanični plato od klizišta sa Maleškog brda. Zid je završen u toku sledeće godine, posle čega se radilo na izgradnji staničnog platoa dužine 700 i širine 300 metara. Izgradnja nove stanice tada je poverena preduzećima „Trudbenik“, Rad“ i „Geosonda“.

U daljim radovima bila je predviđena izgradnja staničnog krova u obliku raširenih krila, dugačkih 450 metara.Centralni deo krova trebalo je da bude u obliku kljuna ptice, bez nosećih stubova. Na staničnom platou bila je predviđena izgradnja 8 perona sa 11 koloseka, širokih po 10 metara i dugačkih 400 do 500 metara. Svi ostali stanični objekti trebalo je da zauzmu površinu od 15.300 kvadratnih metara.

U periodu 1977-1978. godina izgrađeni su najneophodniji koloseci u Prokopu.

Međutim, krajem 1978. godine zaključeno je da je cena izgradnje takve stanice isuviše velika, pa je doneta odluka da se smanji površina krova i da se odustane od gradnje skupljih detalja projekta. U isto vreme, došlo je i do ekonomske krize u zemlji, pa je izgradnja nove stanice i čvora bila potpuno prekinuta.

Radovi su nastavljeni 1996. godine i odvijali su se do 2001. godine, kada su ponovo gotovo potpuno obustavljeni.

Sledio je period minimalnih ulaganja u izgradnju Prokopa.

Intenzivni radovi nastavljeni su zahvaljujući kuvajtskom kreditu 3. decembra 2014. godine.

Informativni list „Pruga“ novi broj

Časopis „Železnice“ novi broj