“Kada stanem ovde i pogledam ovaj predivni most, više nego ikad mi je jasno da se ceo posao svodi na građenje mostova. Mostovi su uvek tamo gde se ukrštaju ljudske potrebe. Oni su nam danas i te kako potrebni. Ka budućnosti, ka ciljevima, uspešnim i vrednim ljudima. Preko ovog mosta stižemo ubrzano tamo gde smo krenuli – u budućnost”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na otvaranju Žeželjevog mosta i puštanju drumskog saobraćaja preko novog mosta u Novom Sadu.
Nisam ni sanjao kakvu „lepoticu“ gradimo i nisam ni sanjao da ovako nešto možemo da izgradimo, rekao predsednik, obraćajući se desetini hiljada ljudi koji su danas bili deo ovog istorijski važnog i za budućnost veoma značajnog trenutka.
Ceremoniji otvaranja mosta za saobraćaj prisustvovali su evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, ministarka za evropske integracija Jadranka Joksimović, predsednik pokrajinske Vlade Igor Mirović, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, direktori železničkog i drumskog sektora i brojni drugi gosti i građani Novog Sada.
Pokazujući na voz koji se nalazio na mostu, predsednik je rekao da je veoma ponosan što vidi nove vozove koji dostižu brzinu od 160 kilometara, ali da treba da još požurimo da bismo stigli u Evropu.
Komesar Han rekao je da je Žeželjev most u Novom Sadu simbol evropske budućnosti Srbije. “Ne mogu da zamislim bolji simbol od mosta da opiše značaj evropskih integracija. Integracija znači izgradnju mostova između građana, naroda, između prošlosti i budućnosti. Ovaj lepi, iskonski most povezuje grad s drugom obalom reke, ali i Srbiju sa EU, sa evropskom porodicom“, naglasio je Han.
Današnjem puštanju u saobraćaj prethodilo je uspostavljanje železničkog saobraćaja 7. aprila 2018, 19 godina nakon rušenja starog mosta u NATO bombardovanju, 23. aprila 1999. godine.
Novoizgrađeni drumsko-železnički most preko Dunava u Novom Sadu nalazi se na trasi međunarodne železničke pruge Beograd – Novi Sad – Subotica i usklađen je sa projektom modernizacije i izgradnje pruge za velike brzine između Beograda i Budimpešte, koji se realizuje u okviru globalne inicijative NR Kine “Jedan pojas, jedan put”.
Ugovor o izgradnji Žeželjevog mosta potpisan je 25. januara 2011. godine. Radovi na obnovi započeti su još aprila 2012. godine, ali je tek uključivanjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u projekat 2014. godine i angažovanjem potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorane Mihajlović pojačana koordinacija među učesnicima u projektu i rešeni svi finansijski, organizacioni i tehnički problemi, koji su usporavali završetak radova.
Vrednost izgradnje Žeželjevog mosta je 54,17 miliona evra. Od toga, 25,37 miliona evra iznosi donacija Evropske unije, 22 miliona evra uložili su AP Vojvodina i Grad Novi Sad, a još 9,8 miliona evra uloženo je iz republičkog budžeta.
Izvođač radova bila je španska kompanija „AZVI“, u konzorcijumu sa italijanskom firmom „TADEI“ i španskom „HORTA KOSLADA“.
Dugačak je 474 metra, a širok 31 metar. Ima dva železnička koloseka za brzine do 160 kilometara, dve saobraćajne trake za drumski saobraćaj i po dve pešačko-biciklističke staze široke 2,5 metara.
Konstrukcija mosta je čelična, sa dva luka koji premošćavaju Dunav između Petrovaradina i Novog Sada i teži gotovo 12.000 tona. U graditeljskom smislu, ovo je jedan od najvećih i najsloženijih infrastrukturnih objekata u ovom delu Evrope.
