U okviru radova na izmeštanju železničkih kapaciteta sa prostora Savskog amfiteatra, a za potrebe realizacije projekta „Beograd na vodi“, narednih dana će u potpunosti biti izmešteni svi kapaciteti železničkog preduzeća „ŽIT – Železnički integralni transport“ sa prostora Savskog amfiteatra na novu lokaciju, u Ranžirnoj stanici u Makišu. Prvi teretni voz za potrebe „Železničkog integralnog transporta“ već početkom naredne nedelje saobraćaće preko železničke stanice Beograd ranžirna u Makišu – izjavio je generalni direktor „Železnica Srbije“ ad Miroslav Stojčić.

 
Odlaskom poslednjeg teretnog voza za Rijeku, od juče, 9. juna, zvanično je prestala sa radom železnička stanica Beograd Spoljna. Železnička stanica Beograd Spoljna bila je sastavni deo Glavne železničke stanice u Beogradu, u kojoj se odvijao teretni železnički saobraćaj.

Samo dan ranije, 8. juna, Akcionarsko društvo za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ izdalo je tzv. „transportno ograničenje“, na osnovu kojeg je stanica Beograd Spoljna prestala da prihvata i otprema teretne železničke kompozicije.

-Na taj način, posle skoro veka postojanja, stanica Beograd Spoljna prestaje da opslužuje železnički teretni saobraćaj u centru glavnog grada. Prethodnih decenija milioni tona robe primani su i otpremljeni iz ove stanice, a zbog značaja i obima prevoza upravo u Beograd Spoljnoj je veliki broj železničara sticao prva profesionalna znanja i neprocenjiva iskustva za dalji rad na železnici. I upravo ljubav prema železnici i stručnost koju smo ovde sticali bili su presudni za napredak generacija železničara. „Železnice Srbije“ daju svoj puni doprinos projektu „Beograd na vodi“, a naš zadatak i cilj je i da od zaborava sačuvamo železničku istoriju beogradskog železničkog čvora proteklih decenija, kao deliće prošlosti, a u funkciji daljeg razvoja i napretka – rekao je Miroslav Stojčić, generalni direktor „Železnica Srbije“ ad, koji je nekada i sam bio šef železničke stanice Beograd Spoljna.

U skladu sa planovima Saobraćajnog instituta CIP, od postojećih 19 koloseka stanice Beograd Spoljna, u funkciji će ostati tri koloseka (peti, šesti i sedmi) za potrebe teretnog železničkog saobraćaja na relacijama Beograd Dunav – Beograd Peron (glavna železnička stanica u Beogradu) – Topčider, i Beograd Dunav – Beograd Peron – Novi Beograd.

U prethodnih petnaestak dana, radnici „Infrastrukture železnice Srbije“ su u stanici Beograd Spoljna demontirali oko kilometar i po koloseka i tri skretnice. Stručne službe ove železničke kompanije su u skladu sa predviđenom dinamikom radova, izvršile su i demontažu kontaktne mreže, a do danas, 10. juna, treba da budu uklonjeni i svi stubovi kontaktne mreže u stanici, osim jednog neophodnog za rad mašina koje izvode demontažu i uklanjanje koloseka. U skladu sa dinamičkim planom ukida se i najveći broj skretnica u stanici Beograd Spoljna, a ostaju samo četiri stare i postavljaju dve nove skretnice za potrebe odvijanja železničkog saobraćaja na preostala tri koloseka.
U železničkoj stanici Beograd teretni saobraćaj odvojen je od putničkog posle Prvog svetskog rata, da bi se rasteretio saobraćaj u stanici. Manipulaciju teretom, pre svega denčanim(komadnim) pošiljkama, preuzela je teretna stanica Beograd Spoljna.

Glavne teretne stanice pre toga bile su Topčider za jug i Zemun za sever. Uzani kolosek od stanice Čukarica uveden je za teretni saobraćaj 1928. Godine do teretne stanice uskog koloseka Beograd Sava, gde se obavljao pretovar robe sa uzanog na normalni kolosek i obratno. Spoljna stanica rekonstruisana je 1931. godine i uvedeni su koloseci za gariranje putničkih vagona, pa je tada i počeo da se upotrebljava naziv „ploča“ za određene grupe koloseka.

Osim toga, stanica Beograd Spoljna imala je ulogu i u ranžiranju teretnih vozova naročito za pravac prema Banatu, posle puštanja u saobraćaj pruge Beograd – Pančevo krajem 1935. godine.