Ciklus filmova „Glavna železnička stanica i film“, autorke Marijane Terzin Stojčić, prikazan je 25. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci, u okviru tradicionalnog programa ove ustanove pod nazivom „Dokumentarni četvrtak“.

Govoreći o ciklusu, autorka je rekla da je za ovu priliku izabrano i izmontirano pedesetak inserata dokumentarnih i igranih materijala, koji na najbolji način oslikavaju mesto gde su do Drugog svetskog rata vozovima dolazili značajni državnici sveta, ali i srpski vojnici, predstavnici jugoslovenskih republika, učesnici sokolskih sletova.

Železnička stanica bila je prvo mesto susreta domaćina i gostiju, mesto gde su Beograd i Srbija pokazivali obraz – rekla je Marijana Terzin Stojčić i dodala da su ovakvim izborom, stručni saradnici Arhiva kinoteke želeli da ukažu na značaj železničke stanice i njenu zastupljenost u domaćoj kinematografiji, u kojoj gotovo da ne postoji filmsko ostvarenje kroz koje nisu projurile parnjača ili dizelka ili u kojoj se ne pojavljuje železnička stanica.

Kao jedan od najstarijih materijala autorka je izdvojila reportažu Svetozara Botorića „Deseti slovenski novinarski kongres u Beogradu 27. juna / 10. jula 1911. Godine“. Prvi igrani film posvećen železničarima “Poslednji kolosek“ (1956), snimljen je na takođe na ovom mestu. Stanica je bila inspiracija i dvojici naših režisera za koje se smatra da su najviše volela železnicu – Živojinu Pavloviću i Goranu Paskaljeviću. Prvi je filmsku karijeru započeo upravo filmom „Voz 4686“, a završio „Državom mrtvih“ (2002), koja vrvi od kadrova železnice. Pomenimo i dobitnika pulske Zlatne arene – film „Zadah tela“ (1983), koji govori o železničaru koji živi dva potpuno nezavisna života, u dva grada.

Ciklus započinje insertima iz dokumentarnih filmova, koji su na neki način vezani za Glavnu stanicu (Deseti slovenski novinarski kongres u Beogradu 27. juna / 10. jula 1911. godine – ovaj snimak je jedan od najstarijih arhivskih materijala koji Kinoteka poseduje), Dolazak Četvrtog konjičkog puka u Beograd i doček na beogradskoj železničkoj stanici (1913), Dolazak regruta (1914), Beograd po zimi (1914), Prvi Svesokolski slet (1930), Dolazak u Beograd poklonstvene delegacije seljaka iz četiri banovine (1931), Legenda Oplenca (1932), Veličanstvene posmrtne svečanosti blaženopočivšeg viteškog kralja Aleksandra i ujedinitelja (1934), i dr.).

Nakon toga, ciklus se nastavlja filmom „90 prkosnih godina – dokumentarni film o železničkoj stanici Beograd (1974)“, namenski rađenim povodom devedesetogodišnjice postojanja objekta, koji je šest puta bio rušen. Potom slede inserti iz igranih filmova: Besmrtna mladost (1948), Poslednji kolosek (1956), Potraga (1956),, Čovjek sa fotografije (1963), Marš na Drinu (1964), Kako su se voleli Romeo i Julija (1966), Operacija Beograd (1968), Ima ljubavi nema ljubavi (1968), U raskoraku (1968), Burduš (1970), Tragovi crne devojke (1972), Kraljevski voz (1981), Došlo doba da se ljubav proba (1980), Montevideo, bog te video (2010), Nacionalna klasa (1979) – digitalno restaurisan 2018.

Železnica i film se jednostavno ne mogu zamisliti odvojeno – rekla je Marijana Terzin Stojčić i dodala da je istorijski trenutak stvaranja filmske umetnosti yčinio da vozovi postanu stalna inspiracija stvaraocima. Neki poznavaoci filma tvrde da se prosečno u svakom trećem igranom filmu pojavi po neki „železnički kadar“. I tako je još od 28. decembra 1895, kada su braća Limijer prikazala Ulazak voza u stanicu.

Poslednji voz iz ove stanice ispraćen je 30. juna ove godine. Verujemo da će se i on naći u nekom filmskom kadru – dokumentarnom ili igranom. Ili u nekoj filmskoj priči, koja iza svojih kulisa krije tragove suza, železničkih sigurno, ali i onih drugih, zagledanih u neko novo, drugačije vreme.