У време изградње, она је представљала несвакидашњи подухват јер је на краткој релацији савладна висинска разлика од 354 м, подигнуто је 5 мостова и пробијена су 22 тунела од којих је само шаргански тунел био дуг 1666 м.
 
Поред атрактивног техничког решења на падинама Шаргана, железничке „осмице“, коју су узимали као пример успешног савлађивања успона на кратком растојању, пруга је имала и друге особености. Гранични тунел са Вардиштем испод брда Балван, број 53, на порталу има скулптуру српског војника који гази круну црно-жуте Монархије ( која и данас стоји), а на излазу из тунела, са српске стране, писало је име тадашњег владара Александра И, поред којег су били постављени симболи радника и сељака: срп и чекић.
 
Ова узана пруга имала је велики економски, политички и војно-стратегијски значај за новостворену државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Пруга је од Ужица до Мокре Горе запослила око 500 људи.
 
Пруга је дуго представљала важан путни правац који је повезивао Београд, источну Србију од Прахова са Сарајевом, Дубровником, Боком Которском, Книном и Приједором. Парњаче и пруге уског колосека временом су постале део историје.