Седам и по деценија протекло је од оснивања Железничког музеја у Београду. Један од најстаријих техничко-историјских музеја на Балкану данас је у саставу привредног друштва „Железнице Србије“ а,  смештен у приземљу Пословне зграде српских железница, у Немањиној 6.

Идеја о оснивању музеја железнице јавила се тридесетих година прошлог века. Повод за оснивање Железничког музеја  биле су послератне изложбе организоване 1949. године у Љубљани и Загребу, за обележавање стогодишњице железнице у тадашњој држави. Предмети прикупљени за потребе ових изложби пребачени су у Београд, где је Железнички музеј и основан, 1. фебруара 1950. године. Прву сталну поставку – „Кроз историју југословенских железница“, музеј је добио 30. априла 1953. године.

Железнички музеј је права ризница железничког блага, који чини преко 3.500 предмета груписаних у неколико збирки – Техничку, Историјску, Уметничку збирку и Збирку примењених уметности. У Архивском одељењу чува се преко четири стотине дужних метара грађе и више од 40.000 фотографија, негатива и дијапозитива, док су остали предмети нашли своје место у стучној библиотеци, као и збирци модела и макета.

Кроз сталну поставку „Настанак и развој железница Србије“, представљен је развој железнице током историје, од изградње прве пруге од Београда до Ниша, 1884. године до данашњих дана. Железничке униформе, капе, значке, лопарићи и фењери, пиштаљке и ордење, печати и мастионице, уметничке слике и скулптуре, као и очувани комади намештаја,  сведоци су настанка и развоја железнице на тлу Србије, али и бивше Југославије.

Железнички музеј у свом саставу има и Одељење узаних пруга Пожега, отворено 12. априла 1990. године. У изложбеном простору на отвореном, изложени су експонати из музејског фонда већих димензија као што су старе парне локомотиве, кола узаног и нормалног колосека, водонапојник, окретница. Ту се налази и мноштво алата ручне израде, сигнална и сигурносна средства, разне дизалице, телефони, станични сатови и делови станичног намештаја.