На данашњи дан пре 74 године основан је Железнички музеј у Београду. Један од најстаријих техничко-историјских музеја на Балкану данас је у саставу привредног друштва „Железнице Србије“ ад и налази се у приземљу Пословне зграде српских железница, у Немањиној 6.
Будући да овај простор није адекватан за излагање комплетне железничке културне баштине, на иницијативу министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горана Весића предузете су активности на реализацији пројекта пресељења Железничког музеја.
У новом простору ова установа културе моћи ће у потпуности да оствари улогу због које је основана и постоји – да сведочи о историји развоја железнице на нашим просторима и буде приступачна још већем броју посетилаца, туриста и широј јавности.
Идеја о оснивању музеја железнице датира из тридесетих година прошлог века, а конкретан повод за оснивање Железничког музеја биле су изложбе организоване 1949. године у Љубљани и Загребу, за обележавање стогодишњице железнице у тадашњој држави. Предмети прикупљени за потребе ових изложби пребачени су у Београд, где је Железнички музеј и основан, 1. фебруара 1950. године. Три године касније, 30. априла 1953. године, Музеј је добио и прву сталну поставку – „Кроз историју југословенских железница“.
Од тада, па до данас, више од седам деценија Железнички музеј је права ризница железничког блага, који чини преко 3.500 предмета груписаних у збирке – Техничку, Историјску, Уметничку збирку и Збирку примењених уметности. Остали предмети нашли су своје место у Архивском одељењу, у коме се чува преко четири стотине дужних метара грађе и више од 40.000 фотографија, негатива и дијапозитива, у стучној библиотеци, као и збирци модела и макета.
Одговоре на питања када је и како Србија добила „ гвоздени пут“, како су железничари учествовали у ратовима и о обнови ратом опустошене земље, како су се школовали први железничари, како је железница била инспирација уметницима и ликовним ствараоцима, како се развијала културна делатност железничара – могу се добити у Железничком музеју.
Кроз сталну поставку „Настанак и развој железница Србије“, представљен је развој железнице током историје, од изградње прве пруге од Београда до Ниша, 1884. године до данашњих дана. Железничке униформе, капе, значке, лопарићи и фењери, пиштаљке и ордење, печати и мастионице, уметничке слике и скулптуре, као и очувани комади намештаја од кавкаског ораха, сведоци су настанка и развоја железнице на тлу Србије, али и Југославије.
Како у изложбеном простору није било места за излагање експоната већих димензија, вучна и вучена средства из музејског фонда су, до 1961. године, била изложена на десетом колосеку београдске железничке станице. Како је тада отпочела велика реконструкција колосека београдске станице, ови вредни експонати премештени су у ложионицу Врдник, одакле су, осамдесетих година, средства узаног колосека измештена у Пожегу. Тако су експонати, због својих димензија, али и специфичности, нашли свој „дом“ у Одељењу узаних пруга Пожега које је, као део Железничког музеја, отворено 12. априла 1990. године.
У овом „музеју на отвореном“ смештене су старе парне локомотиве, кола узаног и нормалног колосека, водонапојник, окретница, мноштво алата ручне израде, сигнална и сигурносна средства, разне дизалице, телефони, станични сатови и делови станичног намештаја. Музејским комплексом доминира типска станична зграда узаних пруга, изграђена по узору на станичну зграду у Прељини код Чачка, а поред ње налази се и реконструкција типског магацина с утоварном рампом.
Неки од интересантних и аутентичних експоната Техничке збирке који се могу видети у Одељењу у Пожеги су : „Милан“, прва парна локомотива изграђена у Србији 1882. године, затим чувени „Костолац“, популарно назван „Двоглава аждаја“, због два котла и два ложишта, потом „Рама“, која је вукла „мали свечани воз“, као и Салон кола Франца Јозефа изграђена 1897. године.
