„Железнице Србије“ ад били су недавно домаћини Конференције добављача железница из региона и железница Немачке, Италије, Француске и Велике Британије, коју је организовао Кластер железница југоисточне Европе. Циљ ове конференције био је да окупи добављаче железница како би заједно наступили на ваневропским тржиштима. Повод за организовање конференције био је паневропски пројекат PERES, који финансира Европска комисија, а поред представника европских организација, скупу су присуствовали и представници српских железничких компанија.

У име домаћина, извршни директор „Железница Србије“ ад Рајко Ковић је поздравио присутне и истакао да су овакви скупови најбољи начин за упознавање са најновијим техничким решењима из области железничког саобраћаја, као и за сагледавање могућности њихове примене у систему српских железница и железничких компанија у окружењу.

-Управо кроз директне сусрете између произвођача, добављача и крајњих корисника могу да се утврде смернице на који је начин могуће ићи ка примени најбољих решења по принципу бенчмаркинга. Тиме се стичу услови да произвођачи или дистрибутери који присуствују овој конференцији, кроз разговор са нашим стручњацима из српских железничких компанија заједнички анализирају и утврде који је то ниво технике и технологије који се може код нас применити. С друге стране, ово је добра прилика да се европским компанијама представи један велики инвестициони циклус техничке модернизације српских железница који спроводи држава, а који ће се завршити тако што ће сви главни железнички коридори бити двоколосечне пруге са брзинама од 120 до 200 километара на сат, чиме ће се знатно повећати удео и приходи овог вида превоза на транспортном тржишту – истакао је Ковић.

Он је, осим тога, навео да кластерска организација малих и средњих предузећа има доста предности јер омогућава да и сама предузећа унутар овакве организације могу лакше сарађивати и заједно наступати на тржиштима са готовим комплетима решења намењеним корисницима на железници, што заузврат пружа сигурност и омогућава смањење трошкова.

Вида Јерковић, начелница одељења у Сектору за железнице и интермодални транспорт Министарства грађевинараства, саобраћаја и инфраструктуре истакла је значај пројекта PERES којим се помаже малим и средњим предузећима у Србији и другим европским земљама да изађу на тржиста ван Европе.Тежња је на повезивању и већим контактима између тих предузећа.

Према њеним речима, наша железница има значајно место на западном Балкану са железничком мрежом укупне дужине 3739 километара која се протеже од границе са Мађарском до границе са Македонијом, од Суботице до Прешева. Поред тога, она је навела да постоје још два значајна железничка крака, од којих је један изузетно значајна пруга од Београда до Врбнице, односно границе са Црном Гором. Вида Јерковић је подсетила да су од 2014. до данас завршени бројни пројекти финансирани из кредитних средстава европских фондова. Тако је 2016. завршена реконструкција деонице Гиље – Ћуприја – Параћин, која се налази на Коридору 10, затим реконструкција шест железничких деоница на северу и југу земље, као и реконструкција пруге Ресник-Ваљево које су завршене током 2016. и 2017. године. Ове реконструкције су финансиране из руског кредита и делом из средстава Републике Србије, као и средствима из кредита EBRD IV за набавку материјала. Жежељев мост који је изграђен средствима из IPA пројеката, буџета АП Војводине и Града Новог Сада и буџета Републике Србије, завршен је 2018. године. Компанија „Инфраструктура железнице Србије“ је из својих средстава и делом из средстава буџета Републике Србије финансирала ремонт више од 270 километара регионалних пруга, а сопственим средствима је завршила и реконструкцију деонице Предејане – Џеп на Коридору 10.

Почетком ове године завршена је реконструкција Распутнице Г- Ресник, затим прва фаза и међуфаза изградње станице Београд Центар из кувајтског кредита у износу од 26 милиона долара, а у току су преговори са кувајтским партнерима о кредиту од 50 милиона евра за завршетак II фазе изградње ове станице.

Укупна вредност завршених пројеката износила је преко 520 милиона евра, где је ремонтовано, модернизовано, изграђено и обновљено око 500 километара магистралних и регионалних пруга.

Према њеним речима, претходних година је интензивно улагано и у модернизацију возног парка српских железница, па је тако набављено 27 дизел-моторних возова средствима руског кредита и 21 електромоторна гарнитура из EBRD кредита.

Јерковић је навела и да је у току спровођење значајних пројеката, као што су реконструкција деонице до Старе Пазове средствима кинеског кредита, док ће се из руског кредита финансирати изградња тунела и вијадукта на деоници Стара Пазова-Нови Сад, као и реконструкција отворене пруге на овој деоници.

У наредном периоду очекује се почетак реконструкције и модернизације пруге од Новог Сада до границе са Мађарском за брзине од 200км/х за коју је уговор потписан са кинеским партнерима, а очекује се и одобрење кредита од EKSIM банке. Из кредита EBRD V финансираће се реконструкција деонице Јајинци – Мала Крсна у износу од 91,5 милиона евра, а поред тога из овог кредита биће финансирана модернизација и обнова пет електромоторних гарнитура за „Србија Воз“. Из кредитa EBRD IV компанија „Србија Карго“ набавиће од Сиеменса нове вишесистемске локомотиве у складу са изменама од краја прошле године, када је одлучено да ће уместо планиране обнове 31 локомотиве, бити набављено још осам ових локомотива, тако да ће их „Србија Карго“ имати укупно 16.

Она је истакла да су већ потписани уговори о финансирању пројекта модернизације пруге Ниш -Димитровград у дужини од 108 км бити финансирана из WBIF гранта, кредита ЕIB и буџета РС. Поред тога, ове године предстоји и почетак изградње интермодалног терминала у Батајници, као и реконструкција деонице Ниш – Брестовац који ће бити финансирани средствима из IPA фонда. Са ЕBRD-ом је потписан и уговор за реконструкцију и иновацију техничко-путничке станице Земун, а планиран је и наставак обнове преко 300 километара регионалних пруга.

Поред поменутих, она је објаснила да се ради на изради техничке документације за неколико пројеката за које још нису уговорена финансијска средства.

-Захваљујући Европској унији радимо на идејном пројекту за реконструкцију деонице Велика Плана-Ниш, а у завршној фази је и идејно решење за реконструкцију и модернизацију деонице Сталаћ-Ђунис, која се налази на Коридору 10, из средстава WBIF. За пругу од Брестовца до границе са Македонијом планирана је израда идејног пројекта за који смо добили одобрење из WBIF-a. Средствима овог фонда ће се у потпуности финансирати и израда идејног пројекта са припадајућим студијама за модернизацију пруге Стара Пазова-Голубинци-граница са Хрватском, рекла је Јерковић.

Оно што је још у плану је и реконструкција и модернизација деонице од Ваљева до Врбнице(граница са Црном Гором) а израда техничке документације предвиђена је уговором који је потписан 17. јануара са руским партнерима. Овим уговором је, осим тога, предвиђена израда техничке документације и извођење радова на изградњи јединственог диспечерског центра, а очекује се да ове године буде потписан споразум о новом руском кредиту.
Јерковић је рекла да је Законом о буџету за 2019. годину предвиђена гаранција од EBRD-a за финансирање набавке нових електромоторних гарнитура у износу од 100 милиона евра.

Вида Јерковић је нагласила да је Влада Републике Србије спремна за нове инвестиције, али уз услов да морамо да имамо спремљену техничку документацију за одређене пројекте.

– Циљ је да привучемо привреду на железницу, па и ако ће ова година бити изузетно тешка, надамо се да ће корисници имати разумевања и користити алтернативне правце, јер све што се тренутно ради и што се буде радило на реконструкцији и модернизацији, неопходно је за целокупан напредак , закључила је Јерковић.

Вероница Боћи, вођа пројекта PERES, представила је резултате истраживања које су спровеле чланице ове организације и указала је на специфичности тржишта ван ЕУ. Као тренутно најинтересантније железничко тржиште су одабране Сједињење Америчке Државе(САД), па ће у складу с тим, делегација привредника у оквиру пројекта PERES посетити источну обалу САД већ крајем марта са намером да представницима америчких железничких компанија представе најновија достигнућа са европског железничког тржишта.

-После детаљних анализа установили смо да је америчко тржиште у овом моменту показало највише потенцијала. Иако имају велику и разгранату железничку мрежу, и даље је њихова оријентација превасходно на робном саобраћају. Постоје одређене технолошке разлика између европског и америчког железничког система, али сам уверена да имамо квалитетне производе и техничка решења, тако да очекујем да ћемо успоставити сарадњу са америчким колегама, истакла је Боћи.

Директор Кластера железница за југоисточну Европу Милан Вучковић подсетио је да је овај кластер формиран 2016. године и чине га 53 члана из 12 земаља.

-Наш кластер се разликује од других јер смо регионално позиционирани, у нашем саставу је седам националних железница. Због дуге традиције железнице у интересу нам је да оне крену даље новим развојним путем, рекао је Вучковић и додао да је приоритетна улога кластера повезивање приватног и јавног сектора, а да је веома битна и сарадња са високо школским установама.

Вучковић је истакао да је Кластер железница југоисточне Европе повезивањем са другим европским кластерима и уз подршку ЕУ, омогућио компанијама из Србије, Хрватске, Словеније и других земаља из региона не само сарадњу са европским партнерима, него и и излаз на ваневропска тржишта.

На конференцији су представљени и кластер напредних технологија из Италије DITECFER, у чијем саставу је 125 компанија, Кластер немачке покрајине Доње Саксоније BTS, који има 70 чланова, француски кластер транспортних технологија I-TRANS са око 150 чланова и британски кластер RAILALLIANCE, у чијем саставу је више од 400 чланова.