Потпредседница Владе Републике Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас да је главни циљ закона о којима је данас почела расправа у Народној скупштини, ефикаснија реализација пројеката и наставак реформи.

Михајловићева је у уводном обраћању посланицима рекла да је у претходних неколико година изграђено 350 километара ауто-путева и обновљено више од 500 километара пруга и да су управо та искуства била основ за израду Предлога закона о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију.

“Овај закон треба да омогући да будемо ефикаснији у реализацији инфраструктурних пројеката, посебно имајући у виду да нас чекају бројни нови пројекти у оквиру инвестиоционог плана “Србија 2025”. То се посебно односи на брже решавање имовинско-правних односа, с обзиром на то да ће се нови пројекти реализовати на око 50.000 парцела. Такође, усвајање закона ће помоћи да као држава не дајемо основ извођачима за одштетне захтеве и да плаћамо пенале за обавезе које нисмо успели да испунимо”, каже Михајловићева.

Она је подсетила да се у новом инвестиционом циклусу започињу нови пројекти вредни око пет милијарди евра.

Говорећи о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, она је рекла да је Србија данас девета на свету на Дуинг бизнис листи Светске банке и да је намера Владе да настави прилагођавање домаћих прописа европским нормама и унапреди одређене норме у закону.

“У овом закону посебно ћемо се бавити питањем лиценци инжењера, где ће постојати обавеза инжењера за континуираном едукацијом из својих области”, додала је она. Као пример, она је навела да у реализацији пројекта изградње брзе пруге Београд-Будимпшта од Београда до Новог Сада, домаће пројектантске куће нису имале довољно знања да саме ураде пројектовање јер се нису раније сусреле са таквим пројектима, те су им помагали кинески инжерењери, као и да је било случајева да поједини чланови ревизионе комисије нису били упознати са одређеним стандардима који већ постоје у свету.

Пред посланицима су, како је навела, и два предлога одлука о одузимању својства добра у општој употреби делу железничке инфраструктуре. “У питању је железничка инфраструктура која чак и физички не постоји на око 400 километара, а постоји у књигама железнице и на њу се плаћају одређене накнаде, па ће ове одлуке омогућити да се земљиште које се не користи врати на располагање држави”, додала је она.

Михајловић је такође поменила и: Предлог закона о Регистру просторних јединица и Адресном регистру, Предлог закона о изменама и допунама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, измене Закона о превозу путника у друмском саобаћају, измене Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама, као и Предлог закона о хидрографској деланости, о којима ће се водити расправа у Народној скупштини.