Железнице Србије ад

За боље инфраструктурно повезивање земаља региона

 

Представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, генерални директори сва четири железничка друштва са својим сарадницима, представници Саобраћајног института ЦИП, „Путева Србије“ и „Коридора Србије“, састали су се са представницима Трговинског одељења Амбасаде Републике Аустрије у Србији и 17 аустријских компанија које се баве саобраћајем, транспортом и логистиком, 18. новембра у Пословној згради српских железница.

Државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Миодраг Поледица истакао је да се ове године очекује завршетак највећег инвестиционог циклуса када је реч о транспортној инфраструктури, а циљ је, имајући у виду све видове транспорта, да будемо боље повезани са свим суседним земљама у региону са којима се граничимо, од који су четири чланице Европске уније, а четири нису.

 

 

 

 

 

 

„Радимо на неколико великих железничких инфраструктурних пројеката, са циљем повезивања са главним градовима у Европи, што ће омогућити стварање боље климе за привредни сектор, бржи и бољи извоз робе, као и смањење логистичких трошкова. Вредност свих инфраструктурних пројеката који су у току, као и планираних, износи 26 милијарди евра“, нагласио је Поледица.

Осим боље повезаности, Поледица је указао и на потребу скраћења граничних процедура и смањења задржавања на границама и додао да, кад је реч о проблему великог задражавања на граничним прелазима, ништа не можемо сами да решимо, без помоћи Европске уније.

Према речима Поледице, две су активности које се спроводе да би се убрзале граничне процедуре, а једна од њих је физичко проширење граничних прелаза. То је већ учињено на прелазу са Хрватском са наше стране, а у плану је и на граничном прелазу према Мађарској, где је у току израда техничке документације. Друга активност је убрзавање административних процеса, нарочито на граници са Мађарском, увођењем већег броја скенера пасоша, а поготово скенера робе.

 

 

 

 

 

 

Имре Керн, државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је, говорећи о железничком сектору, истакао важност обнове како магистралних пруга, тако и регионалних. Међу најважније железничке инфраструктурне пројекте, према његовим речима, убраја се изградња београдског метроа, реконструкције и ревитализације пруга Београд–Шид (граница са Хрватском), Београд–Прешево (граница са Северном Македонијом), Београд–Вршац (граница са Румунијом и даље до луке Пиреј), Ваљево–Врбница (граница са Црном Гором) и регионалних пруга Ваљево–Лозница и Рума–Брацина.

Александра Дамјановић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је објаснила да је остварен напредак у убрзању процедура за добијање грађевинских дозвола, чему предходе доношење просторних планова за инфраструктурне пројекте и издавање локацијских услова. Једини проблем представља техничка документација, која уобичајено задржава читав процес добијања дозволa.

В.д. генералног директора „Инфраструктуре железнице Србије“ др Мирољуб Јевтић истакао је да велики нвестициони циклус пред нама и да је Србија тренутно велико градилиште. Осим реализације пројекта брзе пруге, расписују се тендери за реконструкцију и модернизацију пруга на Коридору 10 и регионалних пруга. Европска економска асоцијација је заједно са министарствима за инфраструктуру пет земаља, донела одлуку о формирању Алпско-западнобалканског коридора, са седиштем управе у Словенији, који ће повезивати Аустрију, преко Балкана са Турском, а омогућиће да се, после дугог низа година, успостави директна веза између Србије и Аустрије.

 

 

 

 

 

 

Директор Сектора за инвестиције и развој „Инфраструктуре железнице Србије“ Марина Сарић је представила присутнима све инфраструктурне пројекте на железници, како оних чија је реализација у току, тако и планираних, са њиховим укупним вредностима и роковима завршетка.

Директор Саобраћајног института ЦИП Милутин Игњатовић, навео је да су за пругу за велике брзине до 200 км/ч уговорени комплетни пројекти од Београда до границе са Мађарском.

-Био бих срећан кад би се такве пруге наставиле до Хрватске, Словеније, Северне Македоније, па и до Турске, како би се повезали са Блиским Истоком, рекао је Игњатовић и додао да је у развоју железничке инфраструктуре будућност Србије, јер је железнички превоз удобнији, безбеднији, мања је потрошња и нижи ниво загађења.

Информативни лист „Пруга“