У присуству председника Србије Александра Вучића, 24. августа спојен је железнички колосек на деоници Стара Пазова–Нови Сад, на вијадукту у пловном делу Дунава, чиме је свечано обележен завршетак грађевинских радова на овој деоници.
Постављању последњег шинског поља на вијадукту брзе пруге у Чортановцима присуствовали су и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко, министар грађевинарства, саобраћаја инфраструктуре Србије Томислав Момировић, председник Покрајинске Владе Игор Мировић, генерални директор и председник Управе Руских железница Олег Берозјоров, в.д. генералног директора „Инфраструктура железнице Србије“ Небојша Шурлан, као и други представници железнице Србије и Русије, који су са председником Вучићем, возом дошли до места спајања брзе пруге.
Председник Вучић је истакао да се приводи крају велики посао на најлепшем делу пруге од Београда до границе са Мађарском, а да ће за шест месеци грађани моћи да се возе новом брзом пругом од Београда до Новог Сада најсавременијим возовима. Он је, након спајања колосека на тој деоници, рекао да не само да је лепа природа и величанствен поглед на Дунав, већ су величанствени и сви изграђени објекти – галерија, вијадукт и тунел.
„То је нешто што немамо и нисмо ни сањали да ћемо да имамо у Србији. Обично се трудимо да пронађемо и кажемо нешто лоше јер је лакше критиковати него говорити лепе ствари. Поносан сам што сам овде и што могу да кажем само велико хвала РЖД-у, нашим руским пријатељима, руским и српским градитељима. Све што су урадили је фантастично, све станице су нове, чисте, нема урушених као некада. Огромна промена. Пруга ће бити комплетно завршена до краја године, а онда ће почети тестирање возова на највеће брзине, најпре у Батајници. Тестираћемо секцију по секцију. Тестирање ове деонице биће у јануару, а затим почиње комерцијална употреба пруге“, навео је председник Вучић.
“Имаћемо врхунске возове, даблдекере. Први воз треба да стигне до краја октобра и биће међу најмодернијима у Европи “, најавио је он и додао да ће нова пруга и возови допринети новој зеленој агенди Србије.
Он је указао на то да је Србија од краља Милана, од 1878. године, када се непосредно кренуло у изградњу пруге, много изгубила и да је дошло време да се направе ствари које ће нас спојити са Европом, модерним светом.
Вучић је истакао да су са компанијом РЖД почели преговори око изградње Јединственог диспечерског центра у Макишу.
„ Јединствени диспечерски центар имаће посебне регионалне диспечерске центре у Београду, Нишу, Новом Саду и Пожеги, што ће увезати цео систем и гарантовати стопроцентну сигурност за све возове“, нагласио је председник Вучић и додао да ће центар омогућити да се у сваком тренутку види позиција сваке локомотиве и путника.
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко истакао је да је пројекат изградње брзе пруге уклапа у привредни и економски развој Србије и изразио задовољство што Србија има данас моћ за реализацију таквих пројеката.
Генерални директор и председник Управе “РЖД Интернешнл” која изводи радове на прузи, Олег Белозјоров је истакао да је ова пруга, по техничкој сложености, најзахтевнији пројекат на Балкану. Он је нагласио да је “РЖД Интернешнл”, више од пола године пре планираних рокова завршио грађевинске радове на изградњи најдужег вијадукта у Србији и тунела Чортановци.
Белозјоров је додао да се заједнички рад Руских железница са Србијом не завршава, јер следи изградња јединственог диспечерског центра за управљање железничким саобраћајем, као и реконструкција пруге Ваљево-Врбница.
Радови на изградњи вијадукта почели су 1. новембра 2017. године, његова дужина је три километара, а висина појединих стубова око 26 метара. Вијадукт је пројектован на излазу из тунела Чортановци испред Сремских Карловаца и протеже се у плавном делу Дунава. Тунел Чортановци чине две паралелне цеви укупне дужине 2,2 километара. Радови на његовој изградњи почели су септембра 2017. године и завршени су седам месеци пре рока.
У априлу су оба објекта успешно прошла инспекцију Министарства грађевинарства за усклађеност са пројектним решењима. Пре пуштања објеката у рад биће изведени радови на уградњи контактне мреже, горњег строја колосека, а такође ће бити спроведена испитивања пре пуштања у рад, која су планирана за јесен.
