Железнице Србије ад

Србија и Хрватска потписале Меморандум о реконструкцији пруге Београд-Загреб

– Меморандум о реконструкцији пруге Београд – Загреб први је опипљиви резултат посете председника Србије Александра Вучића Хрватској. Реализацију пројекта почињемо данас, меморандумом који смо потписали са хрватским министром мора, промета и инфраструктуре Олегом Бутковићем, који је дошао у посету са својим тимом из министарства и Хрватских железница. Мислим да је врло важно да и на овај начин покажемо да повезивање које желимо да реализујемо уствари јесте начин да у будућности развијамо економију и да будемо ту једни за друге не само градећи путеве и реконструишући пруге, него и да решавамо и „нефизичке баријере“ када говоримо о инфраструктури, рекла је данас, 3.марта, у Београду министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре проф.др Зорана Михајловић након потписивања меморандума о сарадњи ради унапређења ефикасности железничког саобраћаја, којим је предвиђена реконструкција пруге Београд-Загреб који је потписала са својим хрватским колегом министром мора, промета и инфраструктуре Олегом Бутковићем.

  

-Очекујем да ове године кренемо са пројектном документацијом, са радовима идуће године, како бисмо за две-три године имали реконструисану пругу којом ће се путовати уместо седам и по, око три сата ”, рекла је Михајловићева, и додала да је то важно како због путника, тако и због превоза терета, јер се ова пруга налази на Коридору 10.

План је да се после реконструкције пруга возови између Београда и Загреба саобраћају брзином 160 километара на сат, што би путовање скратило са 7,5 сати на нешто више од три сата.

Пруга Београд-Загреб је дуга 412 километара, а део кроз Србију 116 километара. Планирана је реконструкција оба колосека на целој деоници Голубинци-Шид, до границе са Хрватском, као и модернизација дела од Руме до Шида.

Михајловић и Бутковић рекли су новинарима да су радне групе које треба да раде на пројектној документацији за реконструкцију пруге спремне и да би могле да се састану већ овог месеца, а да ће се министри крајем маја састати у Загребу.

Србија би у радове на деоници пруге на својој територији требало да уложи 250 милиона евра, док ће Хрватску реконструкција пруге на „Европском коридору 10“ коштати милијарду евра.

Бутковић је рекао да Хрватска неће имати проблем да обезбеди тај новац и да ће конкурисати код ЕУ фондова који покривају чак и до 85 одсто трошкова.

Министарка Михајловић је казала да ће се пројекат радити по фазама, а да је потребно да обе стране заједно израчунају шта недостаје у пројектно-техничкој документацији, да би могле да утврде како да заједно конкуришу код ЕУ.
Она је рекла да је за пројектно-техничку документацију за реконструкцију пруге потребно осам до 10 милиона евра.

Бутковић је потврдио да Хрватска има „спремне папире“ за две деонице пруге и да је за 2019. за те намене осигурано 500 милиона евра, те се тада може очекивати почетак радова на деоници у Хрватској.

Он је оценио да је реконструкција пруге „један од најбитнијих пројеката у региону јер Коридор 10 повезује не само Србију и Хрватску већ и земље од запада ка истоку“.

Министарка Михајловић је рекла да је пруга „инвестиција за будућност, за све оно што желимо да урадимо“.

Бутковић је казао да су данас разговарали и о три моста која повезују две земље, а који су у лошем стању, док је Михајловић додала да би у априлу требало да потпишу споразум о одржавању мостова.

Разговарали су и о граничним прелазима, те ће, како је најавила Михајловић, већ овог месеца почети радови на прелазу Батровци-Кузмин, уз инострани кредит.

Она је истакла да Србија касни с тим јер је годину и по дана имала проблеме са пројектантима.

На састанку је била и министарка Србије за европске интеграције Јадранка Јоксимовић која је рекла да за Србију и Хрватску постоји више извора финансирања и да Србија као кандидат за чланство у ЕУ има могућност да тражи новац за пројекте важне за
регион.

-Мислим да је јако важно да смо са Хрватском разговарали о наставку прекограничне сарадње и до краја 2020. имамо на располагању око 35 милиона евра помоћи из фондова Европске уније које можемо искористити у сврху побољшања сарадње из разних области на обострану корист грађана обе земље, истакла је Јоксимовић.

У оквиру данашњих сусрета српске и хрватске делегације било је организовано више билатералних састанака, између осталог и билатерални састанак за железнички саобраћај, на коме су присуствовали представници пословодства компанија из система српских железница и њихових хрватских колега.

Информативни лист „Пруга“