На данашњи дан пре 75 година свечаним пресецањем врпце Јосип Броз Тито пустио је у саобраћај друмски део друмско-железнчког моста преко Дунава, док је први воз преко обновљеног „Моста Црвене армије“ прошао је 7. новембра 1946. године.
Током разарања у Другом светском рату мост је оштећен. Априла 1941. срушила га је југословенска војска да би успорила напредовање нациста, али су га Немци поправили за своје потребе. Највише штете мост је претрпео током бомбардовања савезника, а миниран је након повлачења окупатора из Београда, октобра 1944. године.
Послератни радови на обнови моста почели су 1. новембра 1945. и извела их је Црвена армија, која је располагала великим бројем стручњака и потребном механизацијом, уз помоћ дела наше Прве железничке бригаде.
Друмско-железнички мост преко Дунава сматрао се једним од највећих мостова тога времена у Европи. Укупна дужина моста била је 1.526 m, од чега над водом 1.134 m, док је вијадукт изнад десне обале Дунава био 134,9 m и продужење моста над левом обалом 256,8 m. Изградња моста започета је 1928, а завршена у новембру 1931, док је коначно уређење највећег дела моста трајало до 1934. године. Кнез-намесник Павле Карађорђевић отворио је 10. новембра 1935. за јавни саобраћај панчевачку пругу и нови „Мост краља Петра Карађорђевића“. Панчевачки мост градила су немачка предузећа: „Deutsch Luxenburgisch Bergwerks und Hutten, A. G. Dortmund“ (горњи строј) и „Siemens Baunion G.M:B.H-Siemenstand“ (бетонски стубови и сл.). Коловоз за друмски саобраћај градило је француско предузеће „Batiniol“.
„Железнице Србије“ ад у сарадњи са Јавним предузећем „Пошта Србије“ припремиле су у оквиру издања „Грађевина“ пригодну поштанску марку ,,75 година од обнове друмско-железничког моста преко Дунава“, која је у оптицају од 29. априла ове године. За приказ овог важног историјског догађаја у форми уметничке минијатуре коришћена је фото-документација из Фонда Железничког музеја у саставу „Железнице Србије“ ад, а за уметнички реализацију била је задужена Анамари Бањац, академски сликар.
