Пре седамдесет година, у фебруару 1950. основан је Железнички музеј у Београду – једини музеј на тлу тадашње ФНРЈ и други техничко-историјски музеј у Србији. Решење о оснивању Железничког музеја 1. фебруара 1950. године потписао је Тодор Вујасиновић, министар железница ФНРЈ.

Први управник Музеја био је Драгољуб Јанковић, а прву сталну поставку „Кроз историју југословенских железница“ Музеј је добио 30.4.1953. године.

Данас је Железнички музеј техничко-историјски музеј у саставу „Железница Србије“ ад и његова основна делатност је да прикупља, сређује, излаже, одржава и чува предмете и документа, сведочанства о настанку и развоју железнице. Музеј је, такође, и један од најстаријих културних институција на Балкану, који представљајући јавности техничка културна добра као део богатог националног наслеђа из прошлости, популарише железнички саобраћај, али и подиже свест о томе да је неопходно заштитити сваки делић железничке историје, сваки предмет, био он величине значке, локомотиве или ложионице, настојећи да на тај начин национално наслеђе чува, али и развија.

Музејски фонд броји око 3.500 предмета, који су распоређени у четири основне збирке: Техничку, Историјску, Уметничку и Збирку примењене уметности. Музеј располаже и богатим Архивским одељењем и стручном библиотеком, као и збирком модела и макета, која илуструје развој железничких средстава код нас.

Железнички музеј има и својеврстан „музеј на отвореном“ – Одељење узаног колосека Пожега, које у априлу обележава тридесет година рада. У овом одељењу чувају се неки од најстаријих и највреднијих експоната из Техничке збирке – локомотиве узаног колосека. Најзначајније међу њима су: локомотива „Рама“, за коју се сматра да је довукла први воз у Сарајево; затим „Милан“, прва локомотива која је грађена у Краљевини Србији 1882, као и локомотива „Костолац“ која ужива статус културног добра и која је поводом обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, новембра 2018, била изложена у Француској.