У присуству председника Владе Србије Александра Вучића и потпредседнице Владе Србије и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре проф.др Зоране Михајловић, у уторак, 26. јануара 2016. године, биће обележен завршетак прве фазе изградње железничке станице Београд Центар, у Прокопу.

Радови на реконструкцији железничке станице Београд Центар у Прокопу започели су 3. децембра 2014. године и завршени су у року, након 420 дана, колико је по уговореном динамичком плану активности и било планирано.

Радове је изводио конзорцијум фирми окупљених око „Енергопројект Опреме“, а у чијем саставу су још „Енергопројект Нискоградња“, „Енергопројект Високоградња“ , ЗГОП и АЖД.

Вредност посла је око 25,8 милиона евра, а финансирање је обезбеђено из кредита Кувајтског фонда за арапски економски развој. Уговор о кредиту са кувајтским Фондом потписан је 10.децембра 2012. године.

Кувајтским кредитом обухваћени су радови на реконструкцији саобраћајних, грађевинских и електротехничких инфраструктурних капацитета за пријем, отпрему и управљање саобраћајем возова у железничкој станици. Реализацијом радова из кувајтског кредита завршена је изградња или реконструкција осам од укупно десет пројектованих колосека, као и пријем и отпрема путника на пет, од укупно шест перона, са свим потребним пратећим радовима за организацију и контролу саобраћаја возова и путника.

Железничка станица Београд Центар у Прокопу биће отворена за саобраћај 26.јануара 2016. године. Почев од тог дана станица Београд Центар, поред возова градске железнице, односно возова из система БГ ВОЗ, отвориће се за пријем и отпрему путника и за возове за превоз путника на релацији Београд – Нови Сад – Београд.

На наведеној релацији саобраћаће нови електромоторни возови марке „Штадлер“.

Возови „Регио Експрес“ који саобраћају на релацији Нови Сад – Београд, са поласцима из Новог Сада у 09:10 и 11:05 часова, завршаваће вожњу у станици Београд Центар.
Возови „Регио Експрес“ који саобраћају на релацији Београд – Нови Сад, а који су до сада полазили из станице Београд, почињаће сада вожњу за Нови Сад из станице Београд Центар и то у 12:32 и 14:38 часова.

У наредној фази планирају се радови који су неопходни за заокруживање функционалне целине железничке станице Београд Центар у Прокопу, који укључују изградњу станичне зграде, саобраћајног и путничког прилаза са аутопута и ободних градских саобраћајница, као и пратеће инфраструктуре.

Важност изградње железничке станице Београд Центар је вишеструка.

По завршетку радова главни град и Србија добиће модерну железничку станицу, која ће много ефикасније моћи да прихвати већи број возова на домаћим и међународним линијама, а кроз Прокоп ће моћи да саобраћају локални, регионални и међународни путнички возови.

Завршетак радова у Прокопу један је од најбитнијих предуслова за реализацију пројекта „Београд на води“. Измештање комплетног путничког саобраћаја из садашње Главне железничке станице Београд у станицу Београд Центар у Прокопу, једна је од најбитнијих претпоставки реализације пројекта „Београд на води“.

И најзад, домаће фирме су биле главни извођачи на овом инвестиционом и градитељском пројекту (а не подизвођачи), чиме железница постаје покретач српске привреде, а наше компаније стичу значајне референце и за друге сличне пројекте у земљи, али и у иностранству.

Прве идеје о изградњи новог Београдског железничког чвора појавиле су се у периоду између два Светска рата, па је још двадесетих и тридесетих година прошлог века било више урађених пројеката, али ни један од њих није реализован. И након Другог светског рата рађени су пројекти за грађење новог железничког чвора у Београду, али ни они нису реализовани.

Од 1945. до 1971. године појавило се укупно око 30 различитих пројеката за решење будућег Београдског железничког чвора.

Пројекат „ПРОКОП“, по месту где би требало да се изгради главна железничка станица Београд, усвојен је најпре на седници Савета за урбанизам 17.фебруара 1971. године, а затим и у Скупштини Града Београда 11. марта 1971. године.

Пројекат саме путничке станице у Прокопу и читавог простора око ње израђен је 1974. и 1975. године. Ауто пројекта били су: Зоран Жунковић, Живорад Лисичић, Михаило Живадиновић и Србољуб Роган. Према овом пројекту, нова путничка станица имала би осам перона са 11 колосека дугачких између 300 и 500 метара, главна зграда путничке станице имала би око 21 хиљаду квадратних метара, а на станичном простору било би пуно пословних, комерцијалних и спортских садржаја.

Дана 3.децембра 1976. године, у улици Стевана Филиповића, у Прокопу, на скроман начин обележен је почетак радова на изградњи нове путничке станице Београд. Овом чину присуствовали су председник Скупштине Града Живорад Ковачевић, пројектанти београдског чвора, пројектанти нове станице и бројни представници установа и предузећа

Пројекат су финансирали Република Србија, Град Београд и Железница.

Радови су почели изградњом потпорног зида, који би штитио станични плато од клизишта са Малешког брда. Зид је завршен у току следеће године, после чега се радило на изградњи станичног платоа дужине 700 и ширине 300 метара. Изградња нове станице тада је поверена предузећима „Трудбеник“, Рад“ и „Геосонда“.

У даљим радовима била је предвиђена изградња станичног крова у облику раширених крила, дугачких 450 метара.Централни део крова требало је да буде у облику кљуна птице, без носећих стубова. На станичном платоу била је предвиђена изградња 8 перона са 11 колосека, широких по 10 метара и дугачких 400 до 500 метара. Сви остали станични објекти требало је да заузму површину од 15.300 квадратних метара.

У периоду 1977-1978. година изграђени су најнеопходнији колосеци у Прокопу.

Међутим, крајем 1978. године закључено је да је цена изградње такве станице исувише велика, па је донета одлука да се смањи површина крова и да се одустане од градње скупљих детаља пројекта. У исто време, дошло је и до економске кризе у земљи, па је изградња нове станице и чвора била потпуно прекинута.

Радови су настављени 1996. године и одвијали су се до 2001. године, када су поново готово потпуно обустављени.

Следио је период минималних улагања у изградњу Прокопа.

Интензивни радови настављени су захваљујући кувајтском кредиту 3. децембра 2014. године.