Железнице Србије ад

eng-flagSR eng-flagEN

Представљена национална кампања „Танка је линија“

 

“Танка је линија“ назив је националне кампање коју су покренули Транспортна заједница и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктур с циљем подизања свести у јавности и едукације возача и других учесника у саобраћају о безбедности на пружним прелазима у Србији.

„У последњих осам година 47 особа је изгубило живот на пружним прелазима у Србији, а 131 је теже повређена“, рекао је Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре на представљању националне кампање за безбедност на Саобраћајном факултету у Београду, 18. јануара 2023. године. Министар је истакао да је то велики проценат погинулих и да у наредном периоду Србија мора интензивно да се бави безбедношћу саобраћаја.

“Планирамо формирање посебног сектора у Министарству који ће се бавити безбедношћу у свим видовима превоза – железничком, друмском, водном и ваздушном, јер сматрамо да је неопходно да они координирају међусобно. Развој нашег саобраћајног система и наше саобраћајне инфраструктуре сада је такав да је неопходно да се више бавимо безбедношћу у саобраћају“, рекао је Весић.

Према најавама министра, пред посланицима ће се ускоро наћи и Закон о безбедности у железничком саобраћају, као део сета закона, тј. четири железничка закона који су део преговора са Европском унијом.

„Тиме ћемо, када је у питању железнички саобраћај, готово потпуно бити усклађени са прописима у Европској унији, чим сам ја посебно задовољан“, нагласио је Весић.

Директор Транспортне заједнице Матеј Закоњшек рекао је да је кроз кампању неопходно указати на опасности неправилног преласка пружних прелаза, а све у циљу постизања система „Vision Zero”, који фактички значи да у несрећама на пружним прелазима нема смртних случајева.

„Несреће ће се дешавати, али је циљ да, када се оне десе, нема смртних исхода. За то је потребно и обезбеђивање прелаза и едукација возача и других учесника у саобраћају, као и одлична координација са хитним службама када до несреће дође“, рекао је Закоњшек. Он је нагласио да Србија наставља да предузима додатне мере за безбедност пружних прелаза.

“Од преко 2.100 путно-пружних прелаза у Србији, око 400 је опремљено активном заштитом коју чине звучна и светлосна сигнализација и баријере, а заједно са Светском банком и Европском банком за обнову и развој покренут је процес модернизације за још 400 пружних прелаза“, рекао је Закоњшек.

Дејан Ласица из Транспортне заједнице представио је извештај о путно-пружним прелазима у региону Западног балкана, који је урађен у склопу активности Транспортне заједнице с регионалним партнерима, као и мере, тј. препоруке за повећање безбедности.

„Пронашли смо три узрока несрећа – ниво активног осигурања постоји на 25 посто путних прелаза, што је заједнички именитељ за све чланице Транспортне заједнице“, рекао је Ласица и наставио: „Други разлог акцидената јесте непоштовање правила у саобраћају возача друмских возила, а трећи је недовољна едукованост, не само зла намера да се крше прописи већ незнање“.

Говорећи о предлозима који су дати у извештају, Ласица је напоменуо да они важе за све чланове Транспортне заједнице, а препорука Србији јесте да настави инвестициони циклус и пројекте модернизације путних прелаза  са Светском банком и Европском банком за обнову и развој, да усклади легислативу у области друмског и железничког саобраћаја и да настави кампању о подизању свести о безбедности на путним прелазима.

Декан Саобраћајног факултета Небојша Бојовић захвалио се Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Транспортној заједници на покретању ове кампање и најавио да ће факултет ове године бити домаћин најпрестижнијег скупа у области железнице „RailBelgrade2023“.

Представљању националне кампање на Саобраћајном факултету присуствовали су представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Транспортне заједнице, директори железничких предузећа, професори са Саобраћајног факултета са својим студентима.

Почетак ренесансе српских железница

Обраћајући се на промоцији националне кампање за безбедност на путим прелазима министар Горан Весић изјавио је да ће наредна деценија бити „деценија железнице“.

„Ове године издвојено је преко шест милијарди динара у буџету инфраструктуре за ревитализацију постојећих пруга, што је знатан искорак у односу на претходну годину“.

„Како би се унапредила безбедност у саобраћају, ове године биће уређен велики број путних прелаза и то ће бити прво знатније улагање. До краја 2024. биће урађена деоница брзе пруге од Београда до Новог Сада, а да се радови убрзавају говори и чињеница да је стигло 36 нових кинеских машина и возних средстава за извођење радова на брзој прузи. До 2028–2029. године имаћемо и брзу пругу до Ниша, за коју ће средства у висини од 600 милиона евра бити обезбеђена од Евроспке инвестиционе банке, а остатак из Буџета. Градићемо брзу пругу и од Ниша до Прешева, тако да планирамо да читава земља буде премрежена брзом пругом“, изјавио је министар и највио и да ће неке пруге бити реконструисане, посебно Београд–Бар и Ниш–Димитровград.

„Од 2012. године изграђено је 108 километара нове пруге, а у току је израдња још 156 километара. У плану је да, поред градње нових пруга, реконструишемо још око 1.200 километара постојећих“, рекао је министар и  нагласио да је до пре неколико година просечна брзина возова на српским пругама била 40 километара на сат, а да је то сада подигнуто на 60 километара на сат захваљујући модернизацији железничке инфраструктуре.

Фото: МГСИ

Информативни лист „Пруга“

Часопис „Железнице“