Ове године, 12. априла, навршило се пуних 25 година од гранатирања путничког воза у Грделичкој клисури.

Као и претходних година, код моста изнад реке Јужне Мораве у Грделичкој клисури  окупили су се представници железничких компанија, локалне самоуправе, друштвених организација и бројни грађани да полагањем венаца одају пошту погинулим путницима гранатираног воза.

Окупљенима на комеморативном скупу обратио се министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, који је рекао да ово место представља „симбол злочинства и да подсећање на жртве представља путоказ за будућност“.

„Докле год се будемо сећали своје прошлости и одавали пошту онима који су страдали борећи се за идеале и циљеве за које се боримо и данас, бићемо у стању да радимо вредно у садашњости и трасирамо пут нашој будућности“, рекао је Никола Селаковић.

„Велики светски историчар Хауард Зин написао је „Нема те заставе довољно велике да покрије срамоту убиство недужних људи!“ Тако ни она њихова плава НАТО застава под којом је тада 19 најмоћнијих земаља на свету извршило агресију на нашу земљу није довољно велика да покрије њихову срамоту“, рекао је Иван Булајић, в.д. генералног директора „Србијавоза“ и наставио:

„Двадесет пет година чекамо правду, као зрно утехе, али правде изгледа за мале народе на свету нема. Тако да је наша одговорност још већа да сваке године дођемо овде и да памтимо.

„Дошли смо данас да одамо пошту недужно страдалима, али и да њихове породице и њихове најближе погледамо у очи и да им кажемо да учествујемо у  њиховом болу и да никада нећемо заборавити.

Те 1999. године железничари су сви као један стали уз свој народ и своју државу. Своје задатке извршавали смо савесно и предано. И то ће увек тако бити: и данас када земљу градимо у миру и сутра ако опет будемо морали да је бранимо!

Нека је вечна слава недужно страдалима!“, рекао је Булајић.

Четврт века прошло од када је у 11.40 сати гранатиран међународни експресни воз који је саобраћао на релацији Београд–Ниш–Скопље–Солун. Два пројектила погодила су Грделички мост, а два воз. Трећи и четврти вагон били су тотално унишетни, а локомотова и први вагон у великој мери оштећени.

Према званичним подацима, погинуло је 15 путника, а најмлађа жртва имала је само шест година. Повређено је 44, а троје настрадалих никада није идентификовано. Међу настрадалима у гранатираном возу била су и двојица железничара, кондуктер Зоран Јовановић, који је био на свом радном задатку, и његов колега Петар Младеновић, као путник. Железничка пруга и мост  били су потпуно онеспособљени за саобраћај.

Као порука  и опомена да се нешто слично никада и никоме не догоди, на мосту страдања подигнуто је спомен-облежје на коме је уклесана порука:„Не треба се бојати људи већ нељудског у њима“.

Сећање на жртве гранатираног воза, наше погинуле колеге и разрушену железницу не бледи. Железничари мост у Грделичкој клисури сматрају симболом страдања железничара и железнице.

У бомбардовању Савезне Републике Југосавије током НАТО агресије српске железнице биле су нападнуте 210 пута и том приликом је оштећено око 310 железничких објеката и постројења. Процењено је да су српске железнице током бомбардовања, услед срушених мостова, бомбардованих пруга и станица, претрпеле укупну материјалну штету од око две милијарде немачких марака. Она друга штета, која никада неће моћи да се надокнади, мери се људским животима. Страдало је једанаест железничара, наших  колега.

Никада их нећемо заборавити!

Фотографије: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, „Србијавоз“