Дводневни регионални скуп у железничком сектору отворен је данас, 19. априла, у пословној згради српских железница у Београду, а током два дана представници железничких компанија из Србије и земаља региона имаће прилике да размене искуства у управљању железничким тржиштем, о усвојеним прописима и променама у железничком законодавству, а очекују се и разговори на тему успостављања мреже регулаторних тела и тела за безбедност на регионалном нивоу.
Скуп је отворила мр Анита Димоски, в.д. помоћника министра за железнице и интермодални транспорт у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, и истакла велико задовољство одзивом железничких компанија из региона на овом дводневном регионалном скупу.
-Посебно бих истакла да разговори на тему отварања тржишта, железничког законодавства, успостављања мреже регионалних тела и тела за безбедност на регионалном нивоу, свакако представљају један битан фактор и елемент развоја железничког саобраћаја у региону, и у свакој земљи понаособ, а то је врло битан предуслов за развој и бољи напредак нашег железничког сектора на транспортном тржишту. Морам да направим и кратак осврт на претходни период, како бих вас подсетила да су некадашње “Железнице Србије“ пре седам година ушле у процес реструктурирања, уз оснивање и формирање три нова железничка предузећа. Тај процес реструктурирања ишао је паралелно са процесом интензивног рада на инфраструктурним пројектима на железници, а посебно бих истакла да су ти процеси ишли упоредо са усклађивањем законодавства са дефинисаном националном стратегијом за усвајање правних тековина Европске уније. Први корак у том реструктурирању десио се у августу 2015. године. када смо уз статусну промену издвајања и формирања нових железничких предузећа ушли у процес стварања железничких компанија које треба да буду отворене према тржишту, које треба да профитабилно функционишу и која треба да покажу да су способна, спремна и ефикасна за пружање услуге за коју су основани.
Она је истакла да се у годинама иза тога отпочело са стварањем и дефинисањем уговора за управљање јавном железничком инфраструктуром и уговора за обавезу јавног превоза који компанија која се бави превозом путника „Србија воз“ у периоду од 2016/17 и овим тренутцима спроводи на начин како је могуће. Све нас је у региону и свету задесила ситуација са вирусом Ковид која се протегла на више година, и која је онемогућила остварење свих оних „чврстих“ циљева које смо у том тренутку, од 2015. године па на овамо,зацртали. Паралелно са тим у систему српских железница спроведени су процеси оптимизације радне снаге и рационализације железничке мреже, за све оне правце које у неком тренутку компаније које су младе, нове,тржишно не могу да опстану ако имају трошкове и везано за реализацију мреже, односно праваца, чији је приход много мањи. Затим се ушло у процес решавања историјских дугова који су свакако имали за циљ обнављање те железничке мреже између главних градова у региону.
-Оно што је битна ставка, и што треба нагласити, је отварање, што и јесте тема овог дводневног регионалног скупа. Врло интересантно и битно је да је у Србији створен законодавни оквир који је омогућио да се тржиште за транспорт робе отвори, а на тај начин и омогући пословање приватним железничким превозницима. Усклађивање наших закона, а тренутно је министарство заједно са регулаторним телом и са железничким компанијама у процесу измена и допуна и доношења нових закона о железници, закона о интероперабилности, закона о безбедности у железничком саобраћају и на тај начин се омогућава праћење и усклађивање четвртог пакета закона са директивама Европске уније. Све то ће омогућити да и препреке које су остале као последица неких нерешених или недефинисаних разјашњења око закона омогућиће да наш железнички сектор буде поузданији,безбеднији, интероперабилнији и омогућава једно јединствено железничко европско подручје и јединствено европско железничко тржиште. Сигурна сам да ће овај дводневни скуп имати за циљ да се размене искуства, да се размене размишљања и просто себи ставе одређени приоритети који нас воде у циљу ефикасности железничког сектора и враћања железничког сектора на место које он заиста заслужује.
На крају свог обраћања Димоски је искористила прилику да свим железничарима у Србији честита месец дана од отварања комерцијалног саобраћаја на прузи за велике брзине између Београда и Новог Сада, и том приликом изнела податак да је у суботу 16. априла остварен највећи превоз путника у току једног дана на овој релацији са преко 13 хиљада превезених путника од Београда до Новог Сада.
-Све ово показује да грађана, односно корисника железничких услуга, има и да су они вољни да своју пажњу и време врате на вид саобраћаја који је сигуран и који их у најкраћем времену пребацује са једног места на другу локацију, истакла је Димоски.
Осим ње, присутнима се обратио и Лазар Мосуровић, в.д. директора Дирекције за железнице, који је упознао присутне са улогом и значајем Дирекције за железнице у Републици Србији, и навео која су очекивања од овог регионалног скупа.
-Искористили смо ову прилику да у сарадњи са нашим ресорним министарством и представницима српских железничких компанија, започнемо радним састанком који ћемо искористити као прилику за боље упознавање са пословањем ваших компанија и текућим проблемима са којима се железнички сектор у Србији и региону суочава, и да у непосредном контакту кроз заједнички рад и активности, које ће се наставити и у наредном периоду, пробамо да изнађемо решења за побољшање ситуације на железничком транспортном тржишту у региону, истакао је в.д. генералног директора Дирекције за железнице.
Осим тога, он је истакао да очекује и помоћ представника Транспортне заједнице који ће, у оквиру својих ресора и надлежности уприличити радне састанке на којима ће се даље дискутовати о свим важним темама везаним за железнички сектор.
Мосуровић је подсетио присутне да је Дирекција за железнице државно независно регулаторно тело које је задужено за регулисање српског железничког саобраћаја, и безбедност железничког саобраћаја. Осим тога, Мосуровић је истакао да по отварању железничког тржишта у Републици Србији данас постоје 24 лиценцирана оператера теретног саобраћаја и један оператер за превоз путника, 26 сертификованих радионица и око две хиљаде машиновођа који возе по нашим пругама.
Представник Секретаријата Транспортне заједнице у Београду Љупка Сиљаноска истакла је да је велики знак то што је Транспортна заједница препозната као поудан партнер свима у региону. -Верујемо да је ово почетак и нова димензија сарадње између инситуција у железничком сектору на регионалном нивоу. Транспортна заједница је међународна организација у области мобилности и транспорта коју укупно чине 33 члана(све земље чланице Европске уније и шест регионалних партнера из Југоисточне европе). Главни фокус нашег рада је да подржимо свих шест партнера са Западног балкана да усвоје и имплементирају законодавство Европске уније у области транспорта и да реализују све пројекте који повезују регионалне партнере Западног балкана, међусобно и са Европском унијом, у циљу јачања Агенде повезаности. Прошлогодишњи железнички самит је био успешан јер је окупио све заинтересоване стране како би дискутовали о могућностима и изазовима у железничком сектору само са једним заједничким циљем – да заједно раде на развоју јаке, конкурентне индустрије железничког саобраћаја са отвореним и конкурентним железничким транспортним тржиштем. Успостављањем мреже менаџера железничке инфраструктуре је корак напред у овом правцу, као и овај данашњи догађај. Отварање тржишта железничких услуга је изазов као и прилика за нове пословне могућности и већег учешћа приватног сектора. Такође, то је и додатни подстицај за јавне компаније да у условима конкуренције побољшају своје услуге. Верујем да Србија и Црна Гора, као две чланице Транспортне заједнице, које су тренутно најближе остварењу овог циља могу да буду узор и другим партнерима из региона да спроведу неопходне реформе које ће им омогућити отварање тржишта на регионалном нивоу, истакла је она.
Овогодишњи скуп организовала је Дирекција за железнице Републике Србије, уз присуство представника српских, црногорских и железница из Републике Српске, као и представника Транспортне заједнице у Београду.
