Свечаном академијом, промоцијом монографије „Железничко здравство у Србији 1882–2022“ и изложбом 1. марта, у Великој сали Пословне зграде српских железница, обележен је велики јубилеј – 140  година  железничког здравства у Србији.

 „Желим вам прво да овај велики празник прославите онако како и заслужујете, јер имати 140 година традиције у било чему у нашој земљи значи да оно што је ваша историја, суштински јесте историја и ове земље“, рекао је Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфрастуруктуре у свом обраћању. Подсећајући да је претходног дана потписан  грант за брзу пругу Београд–Ниш, а пре тога у Скупштини ратификована изградња ове нове пруге, министар је рекао:

„Скоро 140 година прошло је од како је изграђена прва железничка пруга између Београда и Ниша и када је председник Вучић разговарао са комесаром за проширење Европске уније показао му је возни ред из те 1884. године, из кога се види да се између Београда и Ниша путовало нешто мало мање од осам сати. Данас се путује шест сати, а за неколико година када пруга буде завршена путоваће се сто минута и управо зато налазимо се на почетку једног великог пута, а то је пут поновне ренесансе српске железнице. То значи да ће железница поново постати оно што је увек била, веома значајан део транспортног система Србије, толико значајан да се људи поново враћају железници“, истакао је Весић.

Указујући на 1878. годину и обавезу из Уговора о независности на Берлинском конгресу да изградимо железницу, министар је нагласио: „У то време градити железницу значило је бити технолошки напредна земља, као што сада градити брзу железницу значи бити технолошки напредна земља“, и додао: „Као што се тада Србија уздизала, добила независност, постала краљевина, напредовала, постајала модерна европска земља, тако се сада налазимо у апсолутно сличној ситуацији. И сада се Србија уздиже, постаје све значајнија земља када погледате међународне односе. Србија је економски све јача и то је политика нашег председника Александра Вучића коју ми заједнички спроводимо већ 10 година, и некако да ли случајно, да ли намерно, опет железница има значајну улогу у уздизању Србије.“

„Модернизација железнице значи да Србија поново напредује. Наредна деценија биће деценија улагања у железнице. Радиће се Београд – Ниш, затим брза пруга до Прешева, пруга до Димитровграда, па ће се завршити од Ваљева до Врбнице онај део барске пруге који није реконструисан, па ће се радити Краљево–Сталаћ–Рудница, као и реконструкција регионалних пруга. Железница поново постаје значајан фактор у транспорту Србије. Европска унија даје све већи значај развоју железнице и не без разлога – железнички саобраћај је јефтинији, он је сигурнији, он је еколошки, и ми као земља која сарађује и са Европском унијом пратимо ту тенденцију и покушавамо да поново развијемо нашу железницу“

„Ово сам испричао да апсолутно свима буде јасно да железница доживљава своју ренесансу, а наравно улога оних који воде рачуна о здравственој заштити људи који раде у железници је заиста посебно велика. Желим вам да још много година славите, да славимо заједно и да напредак ове институције и напредак железнице, као и увек, значи напредак Србије!“, закључио  је министар Весић.

„Дозволите  да вам честитам ову импозантну годишњицу у име министарке Данице Грујичић и сопствено име и у име целог министарства“ рекао је проф. др Ференц Вицко, државни секретар у Министарству здравља.

„ Заиста мислим да овај ваш јубилеј показује једну историју која вама дозвољава да гордо, уздигнуте главе корачате напред и имате обезбеђену своју будућност. Министарство здравља, са своје стране, заиста цени вашу сарадњу и мислим да у систему здравствене заштите „Железнице Србије“ заиста играју једну огромну улогу и дају високо квалитетну здравствену услугу не само својим радницима, него и грађанима Републике Србије и тиме заиста имају значајну улогу у здравственом систему“.

„Ја се надам“, наставио је државни секретар, „ да ће сарадња и даље напредовати и морам признати да сам један од корисника српских железница јер сам Новосађанин, а радим  у Београду и веома ми је драго што могу за пола сата стићи у Београд најмодернијим брзим возом. Надам се да ћемо подизањем свести избећи техничке проблеме које је железница имала у протеклом периоду и да ћемо поштовати оно што имамо заправо, а то је брза пруга која стварно даје неслућене могућности у развоју Републике Србије и како смо чули  и ова нова пруга према Нишу, поред оне за Суботицу и Будимпешту, дозволиће да се развијемо и да заиста учинимо доступним све наше кутке Републике Србије заиста у врло кратком времену“.

„Што се тиче здравственог система, морам да нагласим да нас је Ковид  научио да морамо да се ослонимо на своје снаге, на оно за шта имамо капацитете, знање и пре свега оно што имамо а то су људи. Џабе нама економија ако немамо здраве људе који могу да раде. Пред нама су нови изазови и ту треба да се даље доказујемо, да радимо на себи и стварамо модерну државу на коју ћемо сви бити поносни“, изајвио је проф. др Ференц Вицко.

Обраћајући се у име домаћина, примаријус др Владо Батножић, директор Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ рекао је да већ 140  година здравство представља неодвојиви део железнице.

„Године 1882, у време грађења прве српске пруге, започето је организовано лечење железничара у Србији, a његово оснивање везује се за чувеног доктора Владана Ђорђевића, као и друга имена српског здравства: др Милана Јовановића Морског, др Лазе Димитријевића и била је велика част наших предходника, али и наша – да будемо  настављачи дела тих великана.“

„Вишедеценијски дух борбе за  становништво негује се и у нашој установи.  Вероватно је и то један од разлога што је Министарство здравља дало налог да Завод буде носилац посла у борби против Ковида 19 у 2020. години“, подсетио је директор Батножић и наставио: „Отварање привремене болнице на  Сајму припало је Заводу, наша организациона јединица у Нишу отворила је Студентски дом, а наша организациона јединица из Новог Сада учествовала је на збрињавању оболелих на Сајму у Новом Саду. Отварањем привремене  болнице на  Београдском сајму она постаје највећа привремена болница на Балкану.

Недуго затим отворена је Арена, потом Арена 2, која ће још дуго након отварања бити највећа болница на Балкану где су запослени из Завода дали  више од половине запослених здравствених радника. Наше ковид амбуланте никада нису ни престајале са радом од 2020. до 2023. године.

Ово сам морао да напоменем да се зна, да смо од 2020. до 2023. издржали   огромне напоре за очување здравља становништва, равно напорима наших претходника из претходних времена, јер кад неко буде читао нашу књигу после 100 година видеће да смо ми часно одали дуг својој вољеној Србији“, рекао је Батножић.

Говорећи о Заводу данас, прим. др Владо Батножић истакао је да се за век и по Завод изградио у савремену медицинску установу која своју делатност обавља на читавој мрежи српских железница, са преко 25 својих амбуланти у којој се годишње прегледа преко 400 000 пацијената.

„Доласком новог менаџмента, 2013,  у Заводу се лечило 80 хиљада пацијената, а данас  има преко 100 хиљада пацијената које лече 220 лекара и 125 специјалиста. Завод данас има укупно 650 запослених.  Више од 50 % наших осигураника чине железничари и чланови њихових породица и железнички пензионери. Као установа примарне здравствене заштите поседујемо савремену медицинску опрему, а ускоро очекујемо почетак рада скенера, а за неколико месеци поново ће почети са радом и нова магнетна резонанца“, ракао је директор Завода и наставио:

„Следећи вишедеценијску традицију и идући у сусрет новим изазовима, уз пуну подршку свих друштава у железничком сектору, пре свега „Железнице Србије“ ад као нашег оснивача, али и „Инфраструктуре железнице Србије“, „Србија Воза“ и „Србија Карга“,  желимо да покажемо да смо достојни следбеници читаве плејаде медицинара, лекара ентузијаста који су стасавали уз пругу и читав свој живот посветили бризи за здравље и напредак железничара, а својим деловањем омогућили да железнички саобраћај буде сигуран и безбедан.“

Након завршетка Свечане академије, аутори монографије „Железничко здравство у Србији 1882 – 2022“, прим. др Душан Митровић и Ивана Јовичић Ћурчић, дипломирани археолог, говорили су о томе како је настало ово историјски важно дело за железничко здравство. Гости су имали прилику да погледају и изложбу „140 година железничког здравства у Србији“, коју су припремиле  „Железнице Србије“ ад – Медија центар и Железнички музеј. Допринос обележавању овог јубилеја дао је и хор „Краљица Марија“ под управом диригента Иванке Стојков.

Видео прилог ТВ Студио Б – 140 година железничког здравства