Данас је у Београду, на Саобраћајном факултету,  свечано отворена Десета међународна конференција о моделирању и анализи железничког саобраћаја (ICROMA). У наредна три дана, наша престоница биће домаћин бројним еминентним светским стручњацима железничке струке.

У име домаћина, учеснике конференције „RailBelgrade 2023“ и бројне госте поздравио је проф. др Небојша Бојовић, декан Саобраћајног факултета, изразивши велико задовољство што је овогодишња међународна конференција уприличена баш у престоници Србије која већ дужи низ година улаже озбиљне напоре да се у пуном смислу позиционира на глобалној мапи научноистраживачке и експертске заједнице посвећене развоју железнице.

-Саобраћајни факултет у Београду најстарији је факултет овог типа у Југоисточној Европи  и једини који има свеобухватне програме образовања стручњака из области саобраћаја, транспорта, комуникација и логистике. Ове године славимо 73 године рада које су оставиле велики траг у општим напорима да се живот учини лакшим и ефикаснијим. На Саобраћајном факултету, за одвијање наставног и научноистраживачког процеса, као и за одвијање свих попратних активности, ангажован је најквалитетнији кадар“, рекао је декан Бојовић и истакао да је железница данас не само транспорт већ и покретач економије.

Отварајући највећу међународну конференцију у железничком саобраћају, Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, истакао је да су пред нама године железнице и да ће држава настојати да и даље улаже у развој железничког сектора у Србији, а да у свему томе професионалци саобраћајне струке имају узвишену мисију на стручном, али и привредном, економском и културном плану.

„Свакодневно разговарам са људима из разних делова наше земље и готово да нема никог, поготово из старијих генерација, ко са сетом не говори о железници. То знају ваши родитељи, то знају они са којима сте живели. Сви ће вам говорити о одласцима на море, у војску, на факултет, удаљени град, возовима који су дубоко урезани у сећање наших народа, и овде имам обавезу, на овом месту где се креирају транспортне политике, да пренесем огромно задовољство грађана Србије што је железница коначно почела да се обнавља. Изградили смо брзу пругу Београд – Нови Сад, чија је дужина 75 километара и веома смо поносни на њу. То је прва брза пруга у овом делу Европе где се возови крећу брзином од 200 километара на сат. Тренутно радимо

пругу од Новог Сада до Суботице, до саме границе са Мађарском, дужине око 108 километара, и када мађарски партнери заврше свој део, 2025. године између Београда и Будимпеште путоваће се брзим возом за мање од три сата. Недавно смо потписали уговор са Европском унијом и са Европском инвестиционом банком и Европском банком за обнову и развој, о изградњи брзе пруге до Ниша, нових 235 километара, што значи да ће се између Београда и Ниша путовати возом сто минута. Данас се путује негде око шест сати. Радимо и деоницу према Бугарској, од Ниша ка Димитровграду, а очекујемо и да обновимо и електрификујемо скоро 600 километара регионалних пруга. Оно што желим да вам кажем то је да ми желимо да нас наше брзе пруге које градимо у Србији и које нас тренутно повезују са Мађарском, повежу са свим другим земљама региона“, рекао је министар.

„Са колегама из Италије и Словеније разговарао сам о пројекту брзе пруге од Београда ка Венецији и ка Аустрији, и ускоро нас очекује министарски састанак свих ових земаља на траси како би наш заједнички пројекат кренуо. Испред нас су дефинитивно године железнице. Свега овога наравно не би било да Србија нема политичку вољу, нема стабилне финансије и да не желимо да створимо модерну, озбиљну земљу која има своју економску стабилност. То је визија наше Владе, то је визија нашег председника Александра Вучића“, закључио је Весић и најавио да ће се као министар залагати за тесну сарадњу државе и академске заједнице јер је то доказана формула за успех.

Председник ИАРОР, проф. др Роб Говерде најавио је да ће у наредна три дана бити одржано чак 11 панела, 33 секције и 109 презентација. Тиме ће готово сви учесници имати прилику да представе своја истраживања и промовишу бројне иновације о железници.

Говорећи о предстојећим сесијама на којима ће се, свакако, детаљније полемисати о железничком инжињерингу, проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду, апострофирао је размену знања и дискусију о тренутном развоју као кључне сегменте  будуће примене најновијих истраживања у шинском саобраћају.

Изврши потпредседник продаје и маркетинга, др Ансгар Брукмајер, изјавио је да је конференција уприличена на највишем академском нивоу. „Наша компанија је уско повезана са железницом. „Штадлер“ својим иновацијама тежи ка очувању животне средине, па зато и молим младе студенте да помогну развоју железнице кроз иновацију софтвера и опреме за возове“, поручио  је Броцкмејер.

Директор Сталног секретаријата Транспортне заједнице  Матеј Закоњшек истакао је да се железница враћа на велика врата у земље Западног Балкана.  Према његовим речима, коридори су ти који спајају државе и чине саобраћај и транспорт ефикасним. Како је нагласио Закоњшек, важан подухват државе Србије јесте изградња брзе пруге од Београда до Новог Сада где возови иду 200 километара на сат.

Владимир Радовановић, помоћник министра науке, технолошког развоја и иновација, истакао је предности железничког саобраћаја у смислу безбедности и екологије и истакао да је Влада Републике Србије отворена за разговоре и инвестиције које су у интересу чувања природе и еко-система. „Научно-технолошки и иновациони систем доприноси убрзаном развоју Републике Србије кроз побољшање квалитета и ефикасности науке чиме се достижу стандарди развијених економија. У циљу подстицања истраживања, развоја и стварања интелектуалне својине и иновација основани су Фонд за иновациону делатност Републике Србије и Фонд за науку Републике Србије. Овиме ће се пружити финансијска подршка научно-истраживачким организацијама и привреди за развој иновација“, закључио је Радовановић.

Током тродневне конференције говориће више од 200 експерата и научника из више од 20 земаља. Организација великог светског скупа о моделирању и анализи железничког саобраћаја на којем су пријављени представници из више од 50 универзитета и научних института, поверена је Саобраћајном факултету Универзитета у Београду и међународном експертском удружењу „IAROR“, а покровитељи су Министарство науке, технолошког развоја и иновација и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Поред бројних спонзора, организацију конференције и подршку пружиле су компаније железничког сектора и Дирекције за железнице.