Железнице Србије ад

ММФ: Реформа железнице пример за друга јавна предузећа

Охрабрени смо резултатима које имате у Железницама Србије, верујемо да то може постати модел и за реформу других јавних предузећа, рекао је 15.јуна шеф Мисије ММФ-а за Србију Џејмс Руф, који се састао са потпредседницом Владе и министарком грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре проф. др Зораном Михајловић у склопу ревизије аранжмана са ММФ-ом.

Шеф Канцеларије Светске банке у Београду Тони Верхеијен честитао је на напретку који је до сада остварен нарочито у грђевинарству и условима пословања који се оцењују на Дуинг бизнис листи.

Теме разговора са ММФ-ом, Светском банокм и Европском банком за обнову и развој биле су реформе Железница Србије и развој пројекта модернизације пруге Београд-Будимпешта, пројекти у путној инфраструктури укључујући и рехабилитацију путева у Србији, напретку Србије на листи Светске банке Дуинг бизнис те реформа катастра.
 
Званичницима светских финансијских институција представљени су планови даље реформе Железница Србије али и до сада постигнути резултати.

Михајловић је истакла да је ове године отворено железничко тржиште што ће локалним самоуправама помоћи да привуку заинтересоване приватне превознике на пружним деоницама које су сада нерентабилне а којих има око 800 километара.
„Тржиште је отворено, не седимо скрштених руку, трудимо се да подигнемо ниво услуге на српским пругама“, поручила је Михајловић на састанку у Влади Србије и додала да се више од 400 километара пруга у Србији уопште не користи деценијама а плаћа се земљиште на коме су па ће се у процес њиховог гашења кренути одмах како би се смањили трошкови

„Овај сектор очекује и рационализација броја запослених где ће се о тачном броју вишка запослених и висини отпремнина која ће им бити понуђена наставити преговори са синдикатима док се не дође до решења прихавтљивог за све“, поручила је Михајловић.

Она је званичнике ММФ-а, Светске банке и ЕБРД-а информисала и да се пројекти у путној инфраструктури реализују у задатим роковима а да је успешна реформа у грађевинарству имала вишеструке ефекте на укупну економију па је учешће грађевинарства у БДП-у са 4,1 одсто колико је износило у 2014. подигло на 5,1 одсто у 2016. години.

*Фотографија је преузета са сајта Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Информативни лист „Пруга“