Железнице Србије ад

Министар Томислав Момировић отворио изложбу поводом 55 година листа „Пруга“ у Железничком музеју

 

 

Поводом обележавања педесет пет година железничког информативног листа „Пруга“, а у оквиру културне манифестације „Дани европске баштине“, у Галерији Железничког музеја отворена је изложба  под називом „55 година листа Пруга“, посвећена овом великом јубилеју.

Изложбу је отворио министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, који је том приликом истакао значај јединог информативног гласила српских железница као својеврсног историјског извора драгоценог за проучавање овог сегмента нашег друштва.

-Привилегија је бити министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у тренутку када спроводимо највеће инвестиције у нашу инфраструктуру у последњих неколико деценија. Оно што се свакако издваја су инвестиције у железничку инфраструктуру, које су можда и највидљивије пошто су у претходним деценијама изостајале. Сетимо се да железница постоји у Србији  од 1881. године када је почела да се гради пруга Београд-Ниш, и то је практично институција која има најдужу традицију у нашој држави уз војску Србије. Нажалост, због насталих околности железница последњих деценија не успева да нађе своје место у превозу путника, и данас она више није примарно средство превоза као некада. Али оно што Влада Републике Србије покушава да уради заједно са свима вама јесте да врати железници улогу која јој с правом припада. Све ове инвестиције које ми сада спроводимо ће бити бесмислене ако железница поново не постане центар нашег, пре свега, путничког саобраћаја. Ту наравно не треба ни заборавити улогу железнице у транспорту робе као најекономичнијем виду копненог саобраћаја чији ће значај само расти у годинама пред нама. Све што ми сада радимо није ни близу довољно ако немамо подршку целог железничког сектора, и велико ми је задовољство што су данас на отварању ове изложбе присутни сви представници српских железница. Ако сви заједнички не уложимо максималан напор да наш железнички саобраћај учинимо ефикасним, модернијим, и у смислу саобраћаја, нових технологија и комерцијалних услуга, спроведене инвестиције неће дати пун ефекат.

 

 

 

 

 

 

У том смислу не бих изоставио ни „Пругу“ као медиј који има традицију дужу од пола века, што је стварно импозантно и честитам вам на томе. Нема много медија у Србији са традицијом  постојања дугом 55 година, и заиста вам упућујем искрене честитке на новом дизајну који је јако квалитетан и у складу са модерним трендовима. Неколико пута сам имао прилике да читам „Пругу“ током путовања возом и да се детаљно упознам са темама које обрађујете, и могу да закључим да га одликује богатство садржаја и да се доста тога новог може научити из вашег часописа. Ако се још има у виду да је „Пруга“ испратила све друштвене и привредне промене нашег друштва кроз призму железнице, јасно је да се ради о непроценљивом историјском сведочанству, оценио је министар.

Момировић је присутне подсетио да је данас потписан још један важан меморандум који ће иницирати велике инвестиције на пољу железничког школства.

-Јако вредно радимо на томе да доведемо најсавременију машинску индустрију у оквире железничког образовања јер железница не може да има своју развојну компоненту ако земља нема развијену машинску индустрију.

Он је истакао да ћемо у супротном имати негативан економски ефекат јер ћемо морати да улажемо огромна средства у увоз страног знања и технологије, чиме ће железница опет губити на свом значају као носилац саобраћаја и привредног развоја.

 

 

 

 

 

-„Пруга“ као медиј ће, захваљујући инфраструктурним улагањима у железницу, имати потпуно нову могућност пласмана ка новој читалачкој публици. У прилог томе говори и информација да према пројекцијама, у исто време следеће године, очекујемо повећање броја путника за чак 300 одсто. То можда сада звучи немогуће, али имајте у виду да када два највећа града у Србији, Београд и Нови Сад, повежемо  најмодернијом брзом пругом у источној Европи, она ће сама за себе бити атракција. Он њој се неће причати само у смислу саобраћаја него и у смислу туризма јер сам уверен да ће људи из целе Србије и земаља региона желети да искусе вид путовања који не постоји нигде у југоисточној Европи, истакао је Момировић.

Он је додао да ће управо у таквим околностима значај листа „Пруга“ бити већи него икад јер ће помоћи у изградњи новог имиџа српских железница.

-У складу са тим желим вам још динамичније године и деценије пред вама, истакао је министар.

Говорећи о бројним догађајима који су новинари „Пруге“ забележили у протеклих 55 година, генерални директор „Железница Србије“а.д. Горан Аџић истакао је да је овај лист и даље сведок и верни пратилац убрзаног развоја и модернизације српских железница, али и хроничар догађаја у савременим токовима.

 

 

 

 

 

 

-У ери великих улагања у инфраструктуру и возна средства које Република Србија  интензивно спроводи последњих година, компанија „Железнице Србије“ ад има мисију да Вас правовремено информише шта то железнички сектор ради. У свему томе трудимо се да вам кроз наш часопис „Пругу“  то дочарамо на најбољи могући начин. Стога смо прошле године променили комплетан дизајн, са класичног новинарског стила смо прешли на магазински дизајн листа, и могу да вам кажем да су коментари јако позитивни, и да смо добили бројне похвале, а то видимо и по броју компанија које самоиницијативно прилазе и желе да се рекламирају у нашем листу, рекао је он.

-Враћање поверења путника у возове и креирање новог имиџа српских железница правци су који опредељују даљи развој железничког новинарства, рекао је између осталог Горан Аџић.

Генерални директор „Железнице Србије“ ад је искористио прилику да присутне упозна са још једним важним пројектом, а који се тиче Железниког музеја у Београду.

-Желео бих да вас подсетим да се налазимо у Железничком музеју који ове године слави 71 годину свог постојања. То је први железнички музеј који је основан у Федеративној Народној Републици Југославији. Оно што смо прошле године започели  желимо и да завршимо, а то је да се интензивно ради на дислокацији музеја у нови простор. На тај начин би железнички експонати нашли своје право место и тиме би грађани Београда и остатка наше вољене Србије имали прилику да виде све богаство и значај индустријског наслеђа железнице, истакао је Аџић.

Отварање изложбе – Прилог са Happy TV, емисија „Телемастер“

Информативни лист „Пруга“