ИНТЕРВЈУ: АНА ИЛИЋ, директорка Привредног друштва „Ложионица“ д.о.о. Београд
Ложионица Београд, некада једна од најважнијих целина Београдског железничког чвора, данас важан споменик развоја железнице, обележава сто година од изградње. Ложионички комплекс смештан у самом центру престонице, у наставку некадашње главне железничке станице, рађен је по најмодернијем пројекту тога доба и био је један од најсавременијих у Европи. О обнављању овог комплекса и претварању у креативно-иновативни центар разговарамо са Аном Илић, директорком привредног друштва „Ложионица“ д.о.о., која предводи и тим националне платформе „Србија ствара“.
Фото: Небојша Бабић
Пруга: Влада Републике Србије препознала је важност очувања и обнове старог индустријског наслеђа и подржала развој иновативно-креативног мултифункционалног це-нтра, у чију је реконструкцију и адапртацију уложено 63 милиона евра. Радови су започети 1. фебруара 2023. и приводе се крају. Шта је све урађено на простору некадашње Ложионице Београд?
Обнова ложионичког комплекса представља један од најзначајнијих примера ревитализације индустријског наслеђа у Србији. Спроведена је темељна рестаурација и адаптација простора, који је деценијама био, најблаже речено, занемарен и препуштен пропадању. Радови на реконструкцији и реадаптацији зграде Ложионице, која је саграђена пре тачно 100 година и која је и у то време била својеврсна иновација будући да је једна од првих објеката у Србији грађена од армирано-бетонских плоча, почела је у фебруару 2023. године, а већ сада смо у финалној фази уређења и припрема за отварање. Темељној адаптацији простора приступили смо са великом пажњом стручних људи и надлежних институција због очувања културно-историјских елемената, док смо истовремено успоставили темеље једног потпуно новог концепта – Ложионице као првог регионалног центра креативних индустрија и иновација међународног стандарда. Ложионица је врхунски пример индустријске баштине Београда и зато је основни приступ у реконструкцији био очување културно-историјског наслеђа са додавањем нових модерних елемената и структура.
Комплекс сада обухвата обновљену историјску зграду Ложионице (4.800 m²) која постаје креативно-иновативни центар, новоизграђену пословну зграду (11.000 m²), као и чувени Водоторањ који је реновиран и који ће у будућности бити намењен дигиталним изложбама, подземну гаражу са 166 паркинг места и више од 10.000 m² спољног јавног простора. Сви сегменти су прилагођени савременим потребама и технолошким стандардима, уз поштовање аутентичности и очување културно-историјске вредности. Архитектонско решење, које је иначе победничко идејно решење међународног конкурса који смо расписали у сарадњи са Друштвом архитеката Србије, прати највише стандарде очувања инду-стријског наслеђа, укључујући и задржавање свих могућих аутентичних материјала.
Међутим, иновације се не огледају само у архитектури и бројним грађевинским решењима већ и у програмском смислу и пословном моделу. Ложионица није само рестаурирана грађевина – то је сада савремени, самooдржриви, отворени систем подршке креативности, иновацијама, образовању и јавном дијалогу. Ложионица има за циљ да повезује области које традиционално не сарађују, пре свега у до-мену креативних индустрија које броје чак 52 различите делатности, да обезбеди инфраструктуру и подршку онима који стварају и да покаже да су креативне индустрије реалан и снажан економски и друштвени покретач. Као место сусрета креативаца из различитих области и јавних институција, Ложионица треба да подстакне јединствен и конструктиван дијалог између јавног и приватног сектора. Тако градимо креативни екосистем у коме се бришу границе између уметности, науке, технологије, бизниса и друштвених иновација.
Да би испунила тако комплексну мисију, замишљено је да у свом деловању Ложионица буде иновативна и креативна. Наиме, Ложиница није класична јавна установа, нити још један комерцијални простор. Она је институција нове врсте, чије се самooдрживо пословање заснива на партнерству са бројним стејкхолдерима, подршци партнера и активном учешћу ко-креатора из различитих сектора. Идеја је да Ложионица буде одговорна као јавна институција, али ефикасна као приватни сектор, усмерена ка резултатима. Због тога њоме управља привредно друштво ”Ложионица“ д.о.о, чији је оснивач Република Србија. Важно је напоменути, да иако је реновирање у потпуности финансирала Влада Србије, Ложионица неће бити корисник буџетских средстава, већ ће средства за финансирање програмских активности, пословних делатности и запослених финансирати искључиво из сопствених прихода.
Желимо да створимо платформу нове генерације, простор у којем се уметност, наука, технологија и бизнис не посматрају као одвојене сфере, већ као повезани и интегрисани систем. Зато је важно рећи да Ложионица није само реконструисан објекат, већ динамичан креативни екосистем који покреће размену знања, стварање и иновације.
Пруга: Обнављање и програмско оживљавање старих објеката индустријског наслеђа пракса је у многим европским градовима последњих деценија. Које су то архитектонско-урбанистичке целине које Београд добија обновом старог ложионичког комплекса и који ће програмски концепти бити доступни посетиоцима?
Београд, али и Србија, добија функционално и симболички снажан простор, ново место сусрета индустријске баштине и савременог друштва знања. Функционално и симболички снажан простор, који је некада био техничко срце железничког система, сада постаје мотор нове, креативне и одрживе будућности. Ово је засигурно један од најсавременије осмишљених простора креативности, културе, иновација и јавног живота – на месту које је деценијама било запуштено, испод Газеле, данас настаје жив урбани центар. Урбанистички, Ложионица је сада спона старог Београда са модерним, будућим деловима града и добар пример успешне трансформације индустријског наслеђа у културни и економски ресурс. Архитектонски, реч је о вишеслојној целини, комплексу: главна зграда Ложионице, Пословна зграда, рестаурирани Водоторањ, али и простор отворене сцене око некадашње окретнице, зелени јавни простор и парк, као и подземна гаража.
Посебну вредност овом пројекту даје чињеница да је Ложионица први физички простор у Србији намењен управо креативним индустријама и иновацијама – сегменту привреде који бележи континуирани раст и који национална платформа ”Србија ствара“, која је и идејни творац овог пројекта, стратешки подржава већ пуних седам година. Тај простор до сада је недостајао за даљи развој и умрежавање креативног сектора. Програмски концепт Ложионице почива на три основне линије: Развој вештина и ширење знања (конференције, радионице, програми менторства, резиденције, инкубатор…); Заједница и умрежавање (заједнички радни простори, догађаји за повезивање локалних, регионалних и међународних актера); Догађаји, уметност и изложбе (позориште, плес, филм, музика, фотографија, дизајн и друге форме савремене уметности светског нивоа). Као што смо већ напоменули, примарни циљ нам је да оснажимо актере креативних индустрија, унапредимо сарадњу између уметника, научника, ИТ стручњака, иноватора, предузетника и јавног сектора, и подстакнемо настанак нових, интердисциплинарних вредности.
Пруга: На месту које је некада заузимала Окретница, данас се налази „отворени простор“ пројектован као потпуно нови тип јавног простора у граду. Која ће бити његова намена и да ли су у реконструкцији могли да се употребе неки од материјала који су првобитно били коришћени и тиме сачува аутентичност?
Простор некадашње окретнице постаје отворена урбана сцена, сцена на отвореном, једна од ретких у Београду тог обима – дизајнирана за јавне догађаје, фестивале, маркете и неформална окупљања. Ово је нови тип јавног простора.
Оригинални материјали, на пример старе железничке шине, прави камен са пруга, технички елементи – тачније све што је од материјала остало, будући да је велика већина покрадена за све године немара – интегрисани су у дизајн, чиме се сачувао континуитет меморије локације. Ту су још неки детаљи који дају својеврсни омаж прошлости овог простора, пример ради саобраћајна жута боја која прави предиван контраст у простору.
Пруга: Водоторањ је железнички објекат који доминира Мостарском петљом и Газелом. Саграђен је пре сто година, а реконструисан педесетих година прошлог века. Оно што га након садашње реконструкције чини потпуно другачијим јесте боја. Да ли опредељење за завршну обраду у теракота црвеној боји носи неку посебну симболику?
Водоторањ је један од најкарактеристичнијих оријентира у делу града испод Газеле, али и објекат са вишеслојном историјом. Оно што јавност мање зна јесте да је данашња верзија Водоторња, заправо трећа по реду. Прва је подигнута тик иза поште, али је брзо постала недовољна за све већи железнички саобраћај. Друга, знатно већа и амбициознија, подигнута је између два светска рата, а у њеном пројектовању учествовао је и један од наших највећих научника Милутин Миланковић. Та верзија срушена је у бомбардовањима током Другог светског рата, а постојећи торањ датира из педесетих година 20. века. Иако је Водоторањ увек био физички присутан, деценијама је био визуелно избрисан из градске свести, потпуно прекривен великим рекламним билбордима. Тек након што смо скинули билборде, торањ је поново постао видљив, што је изненадило јавност и брзо је постало вирална вест, као да је после дугог времена откривено скривено наслеђе града.
Опредељење да се Водоторањ реконструише у теракота црвеној боји није случајно. Та боја је инспирисана индустријском естетиком, али пре свега оригиналном бојом моста Газела која је умногоме одредила његову судбину. Наиме, због изградње Газеле Водоторањ је замало срушен, па су ипак одлучили да остане на месту где се и данас налази. Сада, као реконструисани објекат у склопу Ложионице, Водоторањ добија потпуно нову функцију, биће то први изложбени простор у потпуности посвећен дигиталним и мултимедијалним изложбама.
Пруга: Објекат Ложионице је по спољашњем изгледу у потпуности очуван у оригиналном стању. Како је осмишљена унутрашњост и која ће јој бити намена?
Унутрашњост Ложионице је простор за стварање: у приземљу и на галерији налазиће се радионице, изложбени простори, сале за предавања, конференције и пробе, велики изложбени простор, простор за децу, као и велика мулти-функционална сала, која може да буде и ”black box” сала – у потпуности модуларна, технички опремљена по највишим стандардима. Капацитети какви недостају Београду. Оно што је посебно важно – све је дизајнирано тако да буде отворено, прилагодљиво, модуларно да позива на стварање, рад и умрежавање. Простор није намењен пасивном конзумеризму, већ активној употреби – кроз програме креативне размене, учења, интердисциплинарног повезивања и иновација. Ложионица тако постаје не само простор, већ и искуство, процес стварања.
Пруга: Анекс или нова пословна зграда уз Ложионицу је архитектонско остварење које није виђено на нашим просторима. Опасана „висећом шумом“ бамбуса уместо стубова, представља сасвим нов и еколошки прихватљив концепт радног и јавног простора. Да ли је било тешко извести овакво решење?
Анекс зграда Ложионице представља јединствено архитектонско решење које је у потпуности ново у домаћем и регионалном контексту. Она је замишљена као простор у ком ће запослени у Канцеларији за ИТ и еУправу, заједно са привредом, стартап заједницом и представницима академског сектора, радити на развоју нових ИТ решења – посебно у областима дигитализације јавне управе, вештачке интелигенције и сајбер безбедности. Сарадња различитих сектора у једном физичком простору требало би додатно да убрза дигиталну трансформацију и допринесе економском расту Србије, као и да омогући још боље услуге еУправе грађанима.
Оно што ову зграду чини визуелно и еколошки препознатљивом јесте њена “кисеоничка опна” тачније вертикална ”шума бамбуса“ од преко 200 садница џиновског бамбуса које, уместо класичних фасадних елемената, левитирају око зграде. Та иновација представља симбол еколошке одговорности, али има и конкретну функцију: бамбус пречишћава ваздух у непосредној околини и побољшава услове рада унутар зграде. Истовремено, ова “висећа шума” постаје нови визуелни симбол Ложионице и симбол борбе за здраву и одрживу радну средину у урбаном окружењу.
Пруга: Некадашња Окретница, Ложионица и Водоторањ добијају сасвим нове друштвене улоге – ускоро ће постати место окупљања оних који креативним и иновативним идејама стварају нове културолошке и социолошке вредности од изузетног друштвеног значаја. На који начин ће изградња првог центра креативних индустрија унапредити развој најмлађег сектора српске привреде – креативне индустрије?
Овај пројекат у потпуности је део визије коју национална платформа „Србија ствара“ развија од 2018. године, још док је била део Кабинета премијерке Републике Србије Ане Брнабић, да препозна и подржи креативне индустрије. То је данас најмлађи, али најбрже растући сектор српске привреде. Ложионица је физичка инфраструктура која је недостајала како би се омогућио даљи развој и умрежавање чак 52 различите делатности које чине овај сектор. То смо на самом почетку детектовали да је потребно овом сектору и последњих шест година вредно радимо на пројекту Ложионице. Управо зато Ложионица представља водећи пројекат платформе „Србија ствара“, која је до сада иницирала и реализовала бројне пројекте који су Србију позиционирали као модерну и креативну земљу и на локалном и на међународном нивоу. Ложионица спаја уметност, науку, технологију и бизнис – области које традиционално нису блиско сарађивале, и гради модел који показује да је могуће бити и креативан и економски одржив.
Уз овакву инфраструктуру и концепт, креативне индустрије ће имати још јачи утицај на целокупну привреду. Тај утицај већ данас није занемарив – креативне индустрије учествују са више од 6% у БДП-у Србије, оствариле су раст извоза од чак 80% за свега неколико година, запошљавају преко 155.000 људи, а чак свака шеста фирма у Србији долази из тог сектора. Такође, сектор је изразито млад и образован, готово половину чине млади високообразовани стручњаци, а жене чине 45% запослених.
Због свих тих људи Ложионица није само реконструкција старог објекта, већ изградња новог модела – инклузивног, иновативног, економски снажног и регионално повезаног. Њеним програмима – од резиденција и радионица, преко уметничких продукција и научних истраживања, до умрежавања са локалном и међународном сценом, биће омогућено да се таленат не само прикаже, већ пре свега развија, повезује и претвара у друштвени и економски покретач.
Пруга: Која је, по Вама, најбоља развојна стратегија одрживог бизнис модела Ложионице који има циљ дугорочно представљање српске културне баштине и креативне сцене како домаћој јавности, тако и у међународним оквирима?
Најбоља развојна стратегија Ложионице темељи се на балансу између јавне одговорности, културне мисије и економске одрживости. То значи да ће Ложионица бити самофинансирајућа институција – која своје програме, запослене и инфраструктуру финансира сопственим приходима, као и кроз стратешка партнерства са привредом, резиденцијалним програмима и међународним фондовима – али ће у исто вре-ме остати дубоко посвећена вредностима јавног интереса, културе и знања.
Поред тога, Ложионица неће бити затворен систем, већ жива платформа за сарадњу са домаћим институцијама, креаторима, образовним и научним институцијама, али и са регионалним и бројним међународним партнерима, јер то је кључ за међународну препознатљивост наше сцене. Та међународна, али и регионална димензија Ложионице је изузетно важна. Поред представљања културне баштине у савременом контексту, важно је и то што Ложионица кроз своје програме подржава креативне индустрије као реалан и снажан економски ресурс. Управо то је оно што овај модел чини одрживим.
Пруга: За крај нашег разговора, а у сусрет отварању овог јединственог мултуфункционалног урбаног ложионичког комплекса, морам да Вас питам колики је био изазов радити на објекту овако богатог индустријског наслеђа у контексту савремених потреба друштва и креативног ства-ралаштва?
Изазов је био огроман, али и одговорност још већа. Радити на простору који носи стогодишњу историју, који је део идентитета града и индустријске баштине Србије, захтева дубоко поштовање према прошлости, али и храброст да се тај простор осмисли за будућност. Најтеже је спојити наслеђе и иновацију на начин који је и функционалан и симболички тачан – да буде веродостојан својој прошлости, али и спреман за потребе савременог друштва, за нове генерације и изазове који долазе.
Оно што је било кључно у овом процесу јесте да је иза пројекта стајао посвећен и стручан тим, као и снажна подршка државе, институција, платформи као што је ”Србија ствара“, али и бројних појединаца, сарадника и партнера који деле исту визију. Управо та синергија знања, ентузијазма, искуства и вере у мисију, омогућила је да Ложионица постане простор који чува наш идентитет, али и корача корак испред времена.
