Због наставка радова на реконструкцији и модернизацији пруге између Ниша и Прешева, обуставља се саобраћај међународних путничких возова на релацији Београд-Ниш-Скопље-Солун. Возови између Београда и Солуна неће саобраћати до краја важења реда вожње, 10.децембра 2016. године, – саопштило је Акционарско друштво за железнички превоз путника „Србија Воз“.
Међународни путнички воз са поласком из Београда у 18.50 сати за Солун неће саобраћати од суботе, 3. септембра до 10.децембра 2016. године. Воз из Солуна са поласком у 18.30 сати за Београд неће саобраћати од недеље, 4. септембра до 10.децембра 2016. године.
Возови између Београда и Скопља који због извођења радова на прузи Ниш-Прешево нису у претходном периоду саобраћали, ни даље неће саобраћати.
Возови из унутрашњег путничког железничког саобраћаја између Ниша и Лесковца и у наредном периоду саобраћаће по већ раније измењеној и објављеној организацији превоза.
Организација железничког саобраћаја на прузи Ниш-Прешево промењена је због радова на реконструкцији и модернизацији три „јужне“ деонице на Коридору 10. Реч је о деоницама укупне дужине нешто више од 46 километара и то: Винарци-Ђорђево (15 км), Врањска Бања – Ристовац ( 17,7 км) и Бујановац – Букаревац (13,7 км). Вредност посла је око 26,4 милиона долара, а пројекат се финансира из руског кредита за модернизацију српских железница.
Радови су почели 18. априла ове године на деоницама Врањска Бања – Ристовац и Бујановац – Букаревац, а међународни воз између Београда и Солуна није саобраћао све до 18.јуна. Током летње туристичке сезоне одвијали су се само радови који нису захтевали обуставу железничког саобраћаја, па је и међународни путнички превоз несметано функционисао између Србије и Грчке.
Друга фаза радова на „јужним“ деоницама почиње у септембру и трајаће до маја 2017. године, када се очекује завршетак реконструкције и модернизације свих 46 километара пруге на овом делу Коридора 10 кроз Србију.
Радове на модернизацији „јужних“ деоница изводи руска компанија РЖД Интернешнл, а као подизвођачи ангажоване су и домаће компаније „ЗГОП“ Нови Сад, „Енергопројект нискоградња“ Београд и „МБА Ратко Митровић“ Београд.