На данашњи дан, 15. септембра 1884. године, Србија је закорачила у нову епоху. Из Београда је ка Нишу кренуо први редован путнички воз, чиме је започео железнички саобраћај у Србији.
Био је то догађај који је далеко превазилазио значај једне нове саобраћајне линије. Железница је тада представљала симбол модернизације и напретка и отворила нове могућности за повезивање људи, градова и привреде.
Пут до прве српске железнице, међутим, није био ни кратак ни једноставан. Прва помињања железнице, односно „гвозденог пута“, на српском језику појавила су се још тридесетих година XIX века, а тек средином века започета су прва мерења и израде планова за изградњу железничке пруге кроз Србију. Преломни тренутак наступио је 1878. године, када се Србија на Берлинском конгресу обавезала да ће изградити железничку пругу и повезати се са аустроугарском железничком мрежом.
Темељи прве српске железнице постављени су 1881. године. Кнез Милан Обреновић је, 21. јуна по старом календару, сребрним будаком свечано означио почетак радова код Мокролушке речице, у близини данашњег „Мостара“.
Изградњу је пратило много тешкоћа. Радови су обустављани, па убрзо настављани, али се истовремено водило рачуна и о образовању првих железничких стручњака, јер је изградња пруге подразумевала и стварање новог, до тада непостојећег система знања и занимања у Србији.
У августу 1884. године железница је стигла до Београда. Први воз са нове београдске станице био је дворски воз којим је краљ Милан са породицом отпутовао у Беч. Неколико дана касније, свечано је отворена и пруга Београд–Ниш.
А онда је уследио тренутак који је променио историју српског саобраћаја.
Из Београда је 15. септембра 1884. године кренуо први редован путнички воз за Ниш.
Пруга дуга око 243 километра повезала је престоницу са југом земље, а путовање које је до тада трајало данима, железницом је скраћено на нешто више од осам часова. Теретни саобраћај на новоизграђеној прузи успостављен је две недеље касније.
За Србију – то је био велики технолошки и друштвени искорак. Железница је почела да повезује градове и људе, убрзала је кретање робе и путника и постала један од важних носилаца привредног и друштвеног развоја земље.
Од првог „гвозденог пута“ до данашњих модерних пруга за возове великих брзина прошло је 142 године. Много тога се променило, али је суштина остала иста – железница повезује људе, места и идеје.
У спомен на почетак редовног железничког путничког саобраћаја у Србији 15. септембар обележава се као Дан железничара.
