ЗАВОД ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ
РАДНИКА ЖЕЛЕЗНИЦА СРБИЈЕ
130 ГОДИНА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ЗДРАВСТВА У СРБИЈИ
1886 – 2016. ГОДИНЕ

Завод за здравствену заштиту радника Железница Србије обележава 130 година организованог железничког здравства у нашој земљи, у време када српске железнице, уз пуну помоћ државе, успешно реализују процес модернизације, реформе и свеукупног напретка. У таквим условима, здравствена заштита железничара и чланова њихових породица добила је значај већи него икад.
Пуних тринаест деценија упоредо са развојем железничког саобраћаја у Србији стварани су услови и за развој железничког здравства, да би Завод за здравствену заштиту радника Железница Србије постао данас једна од најсавременијих и најквалитетнијих медицинских установа у земљи.

Прва пруга у Србији између Београда и Ниша свечано је отворена за редован железнички саобраћај 15. септембра 1884. године. Био је то почетак железнице на овим просторима, чиме је Србија добила важну улогу као велика саобраћајна раскрсница у овом делу Европе.
Први документ којим се регулише здравствена проблематика на железници ступио је на снагу 1. децембра 1886. године. Био је то „Правилник о каси за помоћ“. У то време при Железничком одељењу Министарства грађевина било је установљено и место санитетског референта.
Настанком Српских државних железница, 1889. године, формиран је и Одсек за санитетску службу, на чијем је челу био др Ђорђе Петровић.
Прве просторије Железничке амбуланте у Београду налазиле су се у згради Железничке станице у Београду, где је почетком последње деценије 19. века почела организована железничка здравствена служба у Србији.

Здравствену заштиту међу првима у Србији, већ 1892. године, организују и нишки железничари. У импровизованој бараци на железничкој станици почиње са радом Железничка амбуланта у Нишу. Основали су је сами железничари, који су улагали средства за осигурање, од чега су плаћани лекови и материјал.
Организована железничка здравствена служба у Србији пратила је тако изградњу првих пруга у нашој земљи. Допринос железнице и железничког здравства у ослободилачким балканским и светским ратовима током 19. и 20. века на овим просторима био је непроцењив, нарочито у организацији саобраћаја санитетских возова, који су служили за евакуацију рањеника са бојишта и у пружању прве помоћи.
Године 1912. због мобилизације мушкараца за балканске ратове, дужност железничких лекара први пут обављају српске лекарке. Од њих су најпознатије две: др Божена Бартош Михајловић и др Јелена Јовановић.
Велики војсковођа Радомир Путник оцењујући значај железнице и санитетских возова у ослободилачким ратовима у Србији крајем 19. и почетком 20. века, рекао је: „Србија је у то време имала три армије, а ја сам имао прилику и част да командујем и четвртом, а то је била наша железница“.

Завод за здравствену заштиту радника „Железница Србије“ протеклих деценија пратио је све друштвене промене и развој железнице, увек пружајући железничарима најквалитетнију, најстручнију и најбржу здравствену заштиту. Педестих година прошлог века имао је у свом саставу и Железничку болницу у Београду.
Од 1990. године оснивањем Завода за здравствену заштиту радника ЖТП „Београд“ систем железничког здравства у Србији постаје јединствен, а данас Завод послује као зависно друштво „Железница Србије“ ад, са имовином која је стопроцентно у државном власништву.
Уз пуну помоћ оснивача, Завод данас организовано и плански брине о здрављу око сто хиљада осигураника, међу којима је највише железничара, чланова њихових породица и железничких пензионера, као и других грађана Србије.
Опредељени за модерно, менаџерско пословање, Завод данас настоји и да на тржишним основама привуче што већи број корисника и изван железничког система.

Бринући деценијама о здрављу железничара, Завод је одговоран и за безбедно функционисање железничког саобраћаја у Србији, а самим тим и за милионе путника и тона робе који се годишње превезу нашим пругама. Поред низа превентивних здравствених прегледа, већ пуне три деценије у складу са Правилником о провери радне способности радника који непосредно обављају железнички саобраћај у Заводу се годишње обави и више десетина хиљада предрадних прегледа извршног особља, као врста специфичне провере здравствене способности пре, у току и после рада.
Тако је само у 2015. години обављено преко десет хиљада превентивних прегледа, којима је било обухваћено око шест и по хиљада железничара, као и око 56 хиљада предрадних прегледа извршног железничког особља.
Завод данас спада у најмодерније и најстручније здравствене установе примарне здравствене заштите, које максимално квалитетно, одговорно и ефикасно спроводе мере примарне и секундарне превенције болести, као и општемедицинску заштиту железничара. Тако се у Заводу обављају прегледи из: медицине рада, радиологије, офталмологије, неурологије, психијатрије, оториноларингологије, хирургије, интерне медицине, гинекологије, медицине спорта, функционалне дијагностике, физикалне медицине, дерматологије, стоматологије и других грана медицине.

Завод данас функционише у 16 градова широм Србије, а осим мреже амбуланти има и Домове здравља у Београду, Нишу и Новом Саду, који су опремљени најсавременијом медицинском опремом и апаратима.
Завод је, поред осталог, опремљен савременим апаратима за рано откривање остеопорозе, ултразвучним апаратима за дијагностику обољења срца и ергометријском траком, апаратом за компјутеризовану периметрију за испитивање видног поља, за спирометрију и пулсну оксиметрију, затим најсавременијим уређајима из области биохемијске и хематолошке лабораторијске дијагностике, а од 2004. године ради и Центар за магнетну резонанцу, који захваљујући јединственом апарату у читавом региону са јачином магнетног поља од три тесле, омогућава брзу и сигурну дијагностику.
Људи су свакако оно најбоље чиме Завод данас располаже, а међу 750 запослених више од половине су са високом стручном спремом, од чега више од 200 лекара свих специјалности.
Отворена изложба „130 година железничког здравства у Србији“
Прослављен јубилеј Завода за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“
Свечаном академијом и низом манифестација обележено 130 година Завода за здравствену заштиту железничара и организованог железничког здравства у Србији
Организован Национални курс 1. категорије „Компликације диабетес меллитуса“
У Заводу за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“, у оквиру обележавања 130 година железничког здравства у Србији, 27. октобра органозован је Национални курс 1. категорије „Компликације диабетес меллитуса“. Учеснике Курса је поздравио и пожелео им добродошлицу прим.др Владо Батножић, директор Завода.
Курс је радио у две сесије. У првој сесији модератори су били проф. др Слободан Антић из Клиничког центра у Нишу и проф.др Лепша Жорић, са Медицинског факултета Приштина(седиште у Косовској Митровици) , док је модератор друге сесије био проф.др Слободан Апостолоски.

У оквиру прве сесије говорило се о : „Улози примарне здравствене заштите у превенцији дијабетеса типа 2“ коју је изложила прим. др Десанка Вулетић, о „Терапији типа 2 дијабетес меллитуса- индивидуални приступ“, о коме је говорила прим. др Бранка Пејовић Ђурић, док је др Милош Јовановић презентовао тему „Лабораторијско откривање хроничних компликација дијабетеса: микроалбуминурија“ . Такође је било речи и о „Дијабетичној ретинопатији“ , као и о „ОРЛ обољењима и дијабетес- меллитуса- приказ слућаја“ , о којима су говорили мр сци мед. Милан Стојичић и прим. др Љубомир Игњатовић.
Теме друге сесије односиле су се на: „Улогу инсулинске резистенције у исхемијској болести мозга“ коју је изложио асс мр сци Милија Мијаиловић, о „ Каротидној болести и дијабетесу меллитуса“ говорила је др сци мед. Гордана Ђурић, док је проф. др Слободан Апостолоски својим колегама презентовао тему „Компликације дијабетес меллитуса на периферном нервном систему и лечење“. Др сци Катарина Петровић говорила је о „Психичком профилу оболелих од дијабетеса“ , а мр сци мед. Саша Лукић о „Процени радне способности оболелих са дијабетесом“.
Након излагања тема курса, уследила су питања и дискусија. За учеснике курса је организована провера знања, решавање теста и оцењивање.
Стручни скуп „Социомедицински значај слип апнеа синдрома на ризичне професије“ одржан 28. октобра у Заводу за задравствену заштиту радника „Железнице Србије“
Поводом обележавања јубилеја – 130 година железничког здравства у Србији, у Заводу за задравствену заштиту радника “Железнице Србије” 28. октобра одржан је стручни скуп на тему „ Социомедицински значај слип апнеа синдрома на ризичне професије“. Прим.др Владо Батножић, директор Завода, поздрављајући учеснике скупа подсетио је да железничко здравство ове године прославља велики јубијеј . Дуга традиција обавезује запослене у Заводу, да се квалитет пружања здравствених услуга и даље одржава на највишем нивоу примењујући најсавременија медицинска достигнућа у пракси.

Стручни скуп радио је у три сесије у којима су модератори били проф. Иван Копитовић, прим. др сци мед. Славко Јанковић и доц. др Миодраг Вукчевић.
О “Социомедицинском значају слип апнеа синрома на ризичне професије” говорио је проф Иван Копитовић, док је доц. Др Миодраг Вукчевић објаснио “Зашто и како морамо лечити ОСАС”.
У оквиру друге сесије прим. др сци мед. Славко Јанковић, презентовао је рад на тему “Поремећај понашања у РЕМ спавању и дегенеративне болести ЦНС”, а прим. др Зора Окиљевић говорила је о “Оцени здравствене способности оболелих од слип апнеа синдрома и управљање моторним возилом – дилеме и изазови”.