„Železnice Srbije“ ad bili su nedavno domaćini Konferencije dobavljača železnica iz regiona i železnica Nemačke, Italije, Francuske i Velike Britanije, koju je organizovao Klaster železnica jugoistočne Evrope. Cilj ove konferencije bio je da okupi dobavljače železnica kako bi zajedno nastupili na vanevropskim tržištima. Povod za organizovanje konferencije bio je panevropski projekat PERES, koji finansira Evropska komisija, a pored predstavnika evropskih organizacija, skupu su prisustvovali i predstavnici srpskih železničkih kompanija.

U ime domaćina, izvršni direktor „Železnica Srbije“ ad Rajko Ković je pozdravio prisutne i istakao da su ovakvi skupovi najbolji način za upoznavanje sa najnovijim tehničkim rešenjima iz oblasti železničkog saobraćaja, kao i za sagledavanje mogućnosti njihove primene u sistemu srpskih železnica i železničkih kompanija u okruženju.

-Upravo kroz direktne susrete između proizvođača, dobavljača i krajnjih korisnika mogu da se utvrde smernice na koji je način moguće ići ka primeni najboljih rešenja po principu benčmarkinga. Time se stiču uslovi da proizvođači ili distributeri koji prisustvuju ovoj konferenciji, kroz razgovor sa našim stručnjacima iz srpskih železničkih kompanija zajednički analiziraju i utvrde koji je to nivo tehnike i tehnologije koji se može kod nas primeniti. S druge strane, ovo je dobra prilika da se evropskim kompanijama predstavi jedan veliki investicioni ciklus tehničke modernizacije srpskih železnica koji sprovodi država, a koji će se završiti tako što će svi glavni železnički koridori biti dvokolosečne pruge sa brzinama od 120 do 200 kilometara na sat, čime će se znatno povećati udeo i prihodi ovog vida prevoza na transportnom tržištu – istakao je Ković.

On je, osim toga, naveo da klasterska organizacija malih i srednjih preduzeća ima dosta prednosti jer omogućava da i sama preduzeća unutar ovakve organizacije mogu lakše sarađivati i zajedno nastupati na tržištima sa gotovim kompletima rešenja namenjenim korisnicima na železnici, što zauzvrat pruža sigurnost i omogućava smanjenje troškova.

Vida Jerković, načelnica odeljenja u Sektoru za železnice i intermodalni transport Ministarstva građevinarastva, saobraćaja i infrastrukture istakla je značaj projekta PERES kojim se pomaže malim i srednjim preduzećima u Srbiji i drugim evropskim zemljama da izađu na tržista van Evrope.Težnja je na povezivanju i većim kontaktima između tih preduzeća.

Prema njenim rečima, naša železnica ima značajno mesto na zapadnom Balkanu sa železničkom mrežom ukupne dužine 3739 kilometara koja se proteže od granice sa Mađarskom do granice sa Makedonijom, od Subotice do Preševa. Pored toga, ona je navela da postoje još dva značajna železnička kraka, od kojih je jedan izuzetno značajna pruga od Beograda do Vrbnice, odnosno granice sa Crnom Gorom. Vida Jerković je podsetila da su od 2014. do danas završeni brojni projekti finansirani iz kreditnih sredstava evropskih fondova. Tako je 2016. završena rekonstrukcija deonice Gilje – Ćuprija – Paraćin, koja se nalazi na Koridoru 10, zatim rekonstrukcija šest železničkih deonica na severu i jugu zemlje, kao i rekonstrukcija pruge Resnik-Valjevo koje su završene tokom 2016. i 2017. godine. Ove rekonstrukcije su finansirane iz ruskog kredita i delom iz sredstava Republike Srbije, kao i sredstvima iz kredita EBRD IV za nabavku materijala. Žeželjev most koji je izgrađen sredstvima iz IPA projekata, budžeta AP Vojvodine i Grada Novog Sada i budžeta Republike Srbije, završen je 2018. godine. Kompanija „Infrastruktura železnice Srbije“ je iz svojih sredstava i delom iz sredstava budžeta Republike Srbije finansirala remont više od 270 kilometara regionalnih pruga, a sopstvenim sredstvima je završila i rekonstrukciju deonice Predejane – Džep na Koridoru 10.

Početkom ove godine završena je rekonstrukcija Rasputnice G- Resnik, zatim prva faza i međufaza izgradnje stanice Beograd Centar iz kuvajtskog kredita u iznosu od 26 miliona dolara, a u toku su pregovori sa kuvajtskim partnerima o kreditu od 50 miliona evra za završetak II faze izgradnje ove stanice.

Ukupna vrednost završenih projekata iznosila je preko 520 miliona evra, gde je remontovano, modernizovano, izgrađeno i obnovljeno oko 500 kilometara magistralnih i regionalnih pruga.

Prema njenim rečima, prethodnih godina je intenzivno ulagano i u modernizaciju voznog parka srpskih železnica, pa je tako nabavljeno 27 dizel-motornih vozova sredstvima ruskog kredita i 21 elektromotorna garnitura iz EBRD kredita.

Jerković je navela i da je u toku sprovođenje značajnih projekata, kao što su rekonstrukcija deonice do Stare Pazove sredstvima kineskog kredita, dok će se iz ruskog kredita finansirati izgradnja tunela i vijadukta na deonici Stara Pazova-Novi Sad, kao i rekonstrukcija otvorene pruge na ovoj deonici.

U narednom periodu očekuje se početak rekonstrukcije i modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom za brzine od 200km/h za koju je ugovor potpisan sa kineskim partnerima, a očekuje se i odobrenje kredita od EKSIM banke. Iz kredita EBRD V finansiraće se rekonstrukcija deonice Jajinci – Mala Krsna u iznosu od 91,5 miliona evra, a pored toga iz ovog kredita biće finansirana modernizacija i obnova pet elektromotornih garnitura za „Srbija Voz“. Iz kredita EBRD IV kompanija „Srbija Kargo“ nabaviće od Siemensa nove višesistemske lokomotive u skladu sa izmenama od kraja prošle godine, kada je odlučeno da će umesto planirane obnove 31 lokomotive, biti nabavljeno još osam ovih lokomotiva, tako da će ih „Srbija Kargo“ imati ukupno 16.

Ona je istakla da su već potpisani ugovori o finansiranju projekta modernizacije pruge Niš -Dimitrovgrad u dužini od 108 km biti finansirana iz WBIF granta, kredita EIB i budžeta RS. Pored toga, ove godine predstoji i početak izgradnje intermodalnog terminala u Batajnici, kao i rekonstrukcija deonice Niš – Brestovac koji će biti finansirani sredstvima iz IPA fonda. Sa EBRD-om je potpisan i ugovor za rekonstrukciju i inovaciju tehničko-putničke stanice Zemun, a planiran je i nastavak obnove preko 300 kilometara regionalnih pruga.

Pored pomenutih, ona je objasnila da se radi na izradi tehničke dokumentacije za nekoliko projekata za koje još nisu ugovorena finansijska sredstva.

-Zahvaljujući Evropskoj uniji radimo na idejnom projektu za rekonstrukciju deonice Velika Plana-Niš, a u završnoj fazi je i idejno rešenje za rekonstrukciju i modernizaciju deonice Stalać-Đunis, koja se nalazi na Koridoru 10, iz sredstava WBIF. Za prugu od Brestovca do granice sa Makedonijom planirana je izrada idejnog projekta za koji smo dobili odobrenje iz WBIF-a. Sredstvima ovog fonda će se u potpunosti finansirati i izrada idejnog projekta sa pripadajućim studijama za modernizaciju pruge Stara Pazova-Golubinci-granica sa Hrvatskom, rekla je Jerković.

Ono što je još u planu je i rekonstrukcija i modernizacija deonice od Valjeva do Vrbnice(granica sa Crnom Gorom) a izrada tehničke dokumentacije predviđena je ugovorom koji je potpisan 17. januara sa ruskim partnerima. Ovim ugovorom je, osim toga, predviđena izrada tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji jedinstvenog dispečerskog centra, a očekuje se da ove godine bude potpisan sporazum o novom ruskom kreditu.
Jerković je rekla da je Zakonom o budžetu za 2019. godinu predviđena garancija od EBRD-a za finansiranje nabavke novih elektromotornih garnitura u iznosu od 100 miliona evra.

Vida Jerković je naglasila da je Vlada Republike Srbije spremna za nove investicije, ali uz uslov da moramo da imamo spremljenu tehničku dokumentaciju za određene projekte.

– Cilj je da privučemo privredu na železnicu, pa i ako će ova godina biti izuzetno teška, nadamo se da će korisnici imati razumevanja i koristiti alternativne pravce, jer sve što se trenutno radi i što se bude radilo na rekonstrukciji i modernizaciji, neophodno je za celokupan napredak , zaključila je Jerković.

Veronica Boći, vođa projekta PERES, predstavila je rezultate istraživanja koje su sprovele članice ove organizacije i ukazala je na specifičnosti tržišta van EU. Kao trenutno najinteresantnije železničko tržište su odabrane Sjedinjenje Američke Države(SAD), pa će u skladu s tim, delegacija privrednika u okviru projekta PERES posetiti istočnu obalu SAD već krajem marta sa namerom da predstavnicima američkih železničkih kompanija predstave najnovija dostignuća sa evropskog železničkog tržišta.

-Posle detaljnih analiza ustanovili smo da je američko tržište u ovom momentu pokazalo najviše potencijala. Iako imaju veliku i razgranatu železničku mrežu, i dalje je njihova orijentacija prevashodno na robnom saobraćaju. Postoje određene tehnološke razlika između evropskog i američkog železničkog sistema, ali sam uverena da imamo kvalitetne proizvode i tehnička rešenja, tako da očekujem da ćemo uspostaviti saradnju sa američkim kolegama, istakla je Boći.

Direktor Klastera železnica za jugoistočnu Evropu Milan Vučković podsetio je da je ovaj klaster formiran 2016. godine i čine ga 53 člana iz 12 zemalja.

-Naš klaster se razlikuje od drugih jer smo regionalno pozicionirani, u našem sastavu je sedam nacionalnih železnica. Zbog duge tradicije železnice u interesu nam je da one krenu dalje novim razvojnim putem, rekao je Vučković i dodao da je prioritetna uloga klastera povezivanje privatnog i javnog sektora, a da je veoma bitna i saradnja sa visoko školskim ustanovama.

Vučković je istakao da je Klaster železnica jugoistočne Evrope povezivanjem sa drugim evropskim klasterima i uz podršku EU, omogućio kompanijama iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i drugih zemalja iz regiona ne samo saradnju sa evropskim partnerima, nego i i izlaz na vanevropska tržišta.

Na konferenciji su predstavljeni i klaster naprednih tehnologija iz Italije DITECFER, u čijem sastavu je 125 kompanija, Klaster nemačke pokrajine Donje Saksonije BTS, koji ima 70 članova, francuski klaster transportnih tehnologija I-TRANS sa oko 150 članova i britanski klaster RAILALLIANCE, u čijem sastavu je više od 400 članova.