Železnice Srbije ad

eng-flagSR eng-flagEN

Vesti – Rodna ravnopravnost

 

Mihajlovićeva povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena

07.03.2020

I dok i ove godine iznova pred osmi mart razmišljam o tome gde smo kao žene danas, kroz misli mi provejava rečenica Savke Subotić s početka 20. veka „… slobodu pak nije priroda uskratila ženskinji, nego muškarac. Oni su pravom jačeg na kuću ograničili delokrug žene.“

Ista ta Savka, istaknuta svojom upornošću u borbi za prava žena, zapisivala je i narodne običaje sa ovih podneblja, te u jednom tekstu kaže: muško novorođenče otac tri puta digne u vis, a žensko spušta na zemlju da bi bila potpora kući, koja ne stoji na zemlji nego na ženi.

Razmišljajući o osmom martu, ne mogu da se ne setim i jedne Drage Dejanović, naše prve feministkinje i spisateljice koja se još sredinom 19. veka zalagala za emancipaciju žena na ovim prostorima, smatrajući da je obrazovanje žena ključno u tom procesu.

Ne mogu a da ne pomislim na sestre Ninković, Milicu i Anku, koje su se snažno zalagale za rodnu ravnopravnost i emancipaciju žena, osporavane i pod pretnjom da budu proterane iz zemlje, spas su našle u udaji.

A kako da zaboravimo jednu Dragu Ljočić, koja se kroz čitavu karijeru hrabro i neumorno borila protiv nepravde i nipodaštavanja samo zbog toga što je žena. Ili jednu Kseniju Atanasijević, prvu ženu sa titulom doktora nauka, Soju Jovanović, prvu rediteljku, Milevu Marić, Milenu Pavlović Barili, Milunku Savić… Niz je dugačak.

Poruka je jasna. Svaki put kada vam kažu da nešto ne možete, kada vas nipodaštavaju samo zato jer ste žena, kada vas pitaju zašto se (još) niste udale i kada planirate da rađate, zašto nosite mrežaste čarape… kada krenu da vam nepristojno mašu ženskim vešom ispred lica, da vam prete gepekovanjem ili da vas ućutkuju uvredama, setite se svake od ovih žena. Jer one nam poručuju da smo sposobne za više i bolje, da možemo da ostvarimo sve što poželimo!

Jer, žene jesu i majke i sestre i prijateljice i saradnice. Žene ne traže nikakva posebna prava, već samo ono što imaju i muškarci – jednake mogućnosti. Žene samo traže iste uslove – da prave izbore, da budu jednako plaćene, da imaju jednake šanse za napredovanje. To nije pitanje nikakvih prohteva to je pitanje ljudskih prava, jer ženska prava su ljudska prava.

I dok o tome ne budemo otvoreno govorili i dok to ne budemo prenosili i nerođenoj deci, dečacima i devojčicama u vrtićima i školama, dok ne budemu kulturu nenasilja negovali u porodici i na javnom mestu, patićemo svi. I mi žene koje krčimo put generacijama koje dolaze i one žene koje se plaše da na taj put kroče. Ali patiće i muškarci, jer su zaboravljeni u toj borbi za ravnopravno društvo u kojem sve građanke i građani imaju jednake uslove, jer bez toga nam nema razvoja ni prosperiteta.

Samo zajedno, i muškarci i žene, možemo stvoriti moderno društvo i zajednicu za generacije koje dolaze.

 

Mihajlovićeva: Srbija prva u regionu uradila studiju o rodnoj ravnopravnosti u transportu

24. 01.2020.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović rekla je, da je Srbija prva zemlja u regionu koja je uradila studiju o rodnoj ravnopravnosti u oblasti saobraćaja, koja će biti polazna osnova i prilikom izrade nove strategije saobraćaja.

Mihajlovićeva je, otvarajući konferenciju ”Predstavljanje ključnih nalaza studije ”Rodna ravnopravnost u saobraćaju u Srbiji””, navela da je ova analiza pokazala da od ukupnog broja zaposlenih žena svega 2,3 odsto radi u sektoru saobraćaja, da žene čine 20 odsto zaposlenih u ovoj privrednoj grani, kao i da su slabo zastupljene na rukovodećim mestima.

”Ne možemo da odvojimo bilo koji sektor, pa ni sektor transporta, od rodne ravnopravnosti. Transport nisu samo dobri putevi, trasnport su i korisnici, a žene kao korisnici imaju puno problema koji dalje utiču i na njihovu mogućnost zapošljavanja i položaj u društvu. Želimo da radimo na poboljšanju kvaliteta života svih naših građanki i građana, i zbog toga će unapređenje transportnih usluga biti jedna od važnih odrednica nove strategije saobraćaja”, rekla je Mihajlovićeva.

Ona je rekla da je izrada studije pionirski poduhvat za Srbiju i prvi važan korak u postizanju veće rodne ravnopravnosti u sektoru transporta, a koji će imati uticaj i na druge sektore, jer stanje rodne ravnopravnosti u saobraćaju odslikava i širu situaciju u društvu.

Menadžerka Svetske banke za transport za Evropu, Karla Gonzalez Karvahal, rekla je da je u transportnim politikama sve važnija rodna komponenta i urbana mobilnost, koje menjaju način na koji razmišljamo o saobraćaju.

”Srbija ide putem kojim je krenula i Evropa, da shvata da transport nije rodno neutralan, i studija koja je urađena je prvi korak u tom pravcu. Posebno je važno što je potpredsednica Vlade najavila da će nalazi studije o rodnoj ravnopravnosti u saobraćaju biti ugrađeni i u novu transportnu strategiju”, rekla je ona, i dodala da je Svetska banka spremna da pruži svu podršku po ovom pitanju.

Šefica kancelarije UN Women za Srbiju, Milana Rikanović, rekla je da se rodna ravnopravnost mora posmatrati kao sastavna komponenta u svim sektorskim politikama, kako bi se obezbedila jednaka mogućnost korišćenja resursa i usluga u društvu, kao i pristup pravima i tržištima za žene i muškarce.

Video prilog možete pogledati ovde.

 

Mihajlovićeva pokrenula kampanju „16 dana aktivizma“ u Srbiji

22.11.2019

„Gotovo polovina žena u Srbiji, odnosno 1,7 miliona njih, doživi neki vid nasilja, bilo da govorimo o fizičkom, psihičkom, ekonomskom ili o seksualnom uznemiravanju i proganjanju. Ceo svet će narednih 16 dana, i Srbija takođe, skretati pažnju na to koliko je nasilje nedopustivo i da svi zajedno protiv toga moramo da se borimo“, izjavila je danas potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnorpavnost, prof. dr Zorana Mihajlović.

Ona je, najavljujući kampanju „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, istakla da nasilje prevazilazi institucije i zakone, koji su usklađeni sa međunarodnim dokumentima, da je prisutan visok nivo stereotipa i predrasuda, te da je neophodna još veća edukacija, koja kreće od malih nogu, iz porodice.

„U prethodnih 11 godina 320 žena je ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju, 400 dece su ostali siročići. Svi zajedno smo zakazali i kada samo jedna žena trpi nasilje, a kamoli kada izgubi život. Žene su danas više ohrabrene da nasilje prijave, govorimo više o toj temi i važno je da, ne samo u ovih 16 dana, već cele godine, radimo na tome da nasilje sprečimo. Hvala medijima jer pratite ovu temu, računamo na vašu podršku i tokom kampanje“, rekla je ona.

Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji, rekao je da se nasilje ne dešava samo u Srbiji, već u celom svetu, te da svi imamo kako kolektivnu, tako i individualnu odgovornost da uradimo nešto da to sprečimo.

 

 

 

 

„Kao muiškarac, ali i kao muž, otac, brat i sin, i kao predstavnik Evropske unije, nastaviću da pružam doprinos borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Ove godine izašli smo sa ovim autobusima sa važnim porukama, da podignemo svest građana o štetnosti nasilja, koje ima različite forme, može biti i ekonomska zavisnost, rodna nejednakost, nepristupačnost zdravstvenoj zaštiti, ali i seksualno i fizičko nasilje“, rekao je Fabrici.

Jelena Sekulić iz Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) rekla je da gotovo svaka treća žena u svetu doživi neki oblik nasilja, i da je UN Women u saradnji sa Koordinacionim telom i Delegacijom EU ove godine izmestio kampanju na ulice, kako bi šira javnost bila upoznata sa problemom nasilja.

„Važno je da se naši sugrađani i sugrađanke zapitaju i razmisle kada vide ove poruke, jer možda je neko iz njihovog bliskog okruženja žrtva nasilja. Svako od nas poznaje nekoga ko je doživeo neku vrstu nasilja, s obzirom na statistiku“, rekla je ona.

Globalna kampanja „16 dana aktivizma“ obeležava se u celom svetu i počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra, kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja nad ženama i devojčicama.

 

Održana obuka o diskriminaciji i mehanizmima zaštite od diskriminacije

26.02.2019.

Da je jednakost i zabrana diskriminacije jedno od osnovnih načela ljudskih prava, koje se ogleda u u tome da su svi ljudi budu isti u pravima i vredni poštovanja, bio je samo jedan od zaključaka obuke, kroz interaktivan pristup, koju je, 26. februara, održala zamenica poverenice za zaštitu ravnopravnosti gđa Tatjana Jokanović. Organizatori ove obuke su bile poverenice za etiku „Srbija Voza“ a.d. i „Infrastrukture železnice Srbije“ a.d., kao i direktorka Medija centra „Železnica Srbije“ a.d.

Učesnici obuke, članovi radnih grupa društava, zaduženih za izradu Kodeksa ravnopravnosti, su se na početku upoznali sa definicijom diskriminacije koja podrazumeva neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje u odnosu na lica zbog njihovog ličnog svojstva na otvoren ili prikriven način. Takođe, zamenica poverenice gđa Jokanović je učesnike informisala koja su to lična svojstva (pol, rasa, nacionalna pripadnost, seksualna opredeljenost, političko opredeljenje,starosno doba, izgled, itd.), koja su osnova za diskriminaciju, zatim ih upoznala sa vrstama i oblicima diskriminacije koji se mogu manifestovati i ujedno precizirala razliku između mobinga i diskriminacije. Naglasila je da je svaki čovek vredan poštovanja odnosno da niko ne sme biti diskriminisan.

Poseban segment obuke bio je posvećen nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i izradi Kodeksa ravnopravnosti. U tom pogledu, učesnici obuke su imali prilike da se detaljno upoznaju sa celokupnim postupkom zaštite prava pred Poverenikom. Takođe, učesnicima su predstavljeni mehanizmi i procedura donošenja Kodeksa ravnopravnosti, šta sam Kodeks mora da sardži i koje faze se moraju proći pri izradi istog. Istaknuto je da nezavisne institucije, među kojima je i Služba poverenice za zaštitu ravnopravnosti snagom argumenata i ugleda pomažu ljudima u ostvarivanju svojih prava.

Učesnicima obuke je bio posebno značajan i segment posvećen dobrim primerima iz prakse u pogledu izrade Kodeksa ravnopravnosti, među kojima se nalaze primeri kompanija poput IBM, HEWLETT PACKARD i druge. Takođe, navedene su i afirmativne mere koje su presudne za postizanje pune ravnopravnosti i radi ublažavanja nejednakosti među grupama i pojedincima na primer kada je reč o ženama, Romima i drugim.

Na kraju obuke je posebno istaknuto da se u svakoj fazi izrade Kodeksa ravnopravnosti u okviru kompanije, može obratiti za pomoć Povereniku za zaštitu ravnopravnosti kao i da im je veoma važna dobra saradnja sa poslodavcima koji su posvećeni suprostavljanju diskriminaciji.

 

Mihajlovićeva: Cilj nam je iskorenjivanje dečjih brakova

22.02.2019.

„Dečji i rani brakovi tema su koja je do pre nekoliko godina bila apsolutni tabu. Danas ne samo da o tome govorimo, već smo formirali i Nacionalnu koaliciju za okončanje dečjih brakova kako bismo kroz koordiniranu akciju svih relevantnih institucija i organizacija preduzeli neophodne mere da se pojava koja predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i negativno utiče na zdravlje, obrazovanje i pravo na život bez nasilja dece i naročito devojčica spreči“, izjavila je potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović.

Ona je istakla da su, svesni izraženosti ovog problema i ozbiljnih posledica koje dečji brakovi nose, Koordinaciono telo i UNICEF u Srbiji pokrenuli inicijativu za osnivanje Nacionalne koalicije kako bi se kroz zajednička i koordinirana zalaganja unapredila prava dece, naročito one iz najugroženijih kategorija.

„Podaci nisu sjajni – 60 odsto romskih devojčica uda se pre 18. godine, a jedna od pet stupi u brak i pre navršene 15. godine. To ostavlja ozbiljne posledice po njihov život, jer prekidaju svoje školovanje, rano rađaju, što njih i njihove bebe izlaže brojnim zdravstvenim rizicima i smrtnosti čija stopa je duplo veća nego u opštoj populaciji, a neretko su izložene i nasilju u porodici“, rekla je Mihajlovićeva.

Potpredsednica Vlade dodala je da će zadatak Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova, koju čine predstavnici resornih institucija, ali i udruženja koja se bave položajem Roma i Romkinja u društvu, biti da doprinese kreiranju modela intervencija, osnaživanju mladih Romkinja da se obrazuju, jačanju lokalnih romskih zajednica, ali i boljoj koordinaciji na svim nivoima kako bismo dečje brakove iskorenili.

„Brojni su razlozi pojave dečjih brakova. Na nama kao društvu je da stereotipe rušimo, a tradiciju koja je štetna menjamo. Osim što pogađaju devojčice, dečji brakovi ostavljaju ozbiljne posledice na društvo u celini“, zaključila je Mihajlovićeva.

 

Osnovana Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova

21.02.2019.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, kojim predsedava potpredsednica Vlade Srbije prof. dr Zorana Mihajlović, i UNICEF u Srbiji pokrenuli su zajedno inicijativu za osnivanje Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova i s tim u vezi danas je u Vladi Srbije održan osnivački sastanak koalicije.

Direktorka UNICEF-a u Srbiji Ređina de Dominićis zahvalila je potpredsednici Vlade Srbije Zorani Mihajlović zbog snažne posvećenosti ovoj temi i dodala da rani i dečji brakovi predstavljaju ozbiljnu povredu prava devojčica koje su više ugrožene ovom pojavom.

“Ovo je važan dan za sve nas, posebno jer obeležavamo 30 godina od usvajanja Konvencije za prava deteta. Priča svake devojčice koju sam srela a da je rano stupila u brak je puna bola i žaljenja. Tradicija sama po sebi nije štetna, ali pitanje je kako društvo posmatra tu tradiciju i kako podstiče stereotipe. Jedan od najvažnijih aspekata zaštite dece je upravo sprečavanje dečjih brakova”, rekla je direktorka UNICEF-a.

 

 

 

 

 

 

Jovanka Atanacković, pomoćnica ministarke Mihajlović, rekla je da udaja pre 18. godine predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i utiče na pravo devojčica na zdravlje, obrazovanje i život bez nasilja.

“Iako su dečji brakovi retki u opštoj populaciji, veoma su česta pojava u romskoj populaciji. Razlozi za to su višestruki – od društvenih i kulturnih obrazaca, preko siromaštva, do nepostojanja koordinisanog odgovora na ovaj problem. Stoga i osnivamo Nacionalnu koaliciju, da svi zajedno udruženi doprinesemo kreiranju modela intervencija, osnaživanju mladih Romkinja da se obrazuju, jačanju lokalnih romskih zajednica, ali i boljoj koordinaciji na svim nivoima kako bismo dečje brakove iskorenili”, rekla je Atanackovićeva.

Pomoćnica ministarke je dodala i da je ovo posao na duže staze jer problem dečjih brakova je veoma kompleksan i zahteva angažovanje svih relevantinih aktera – od državnih institucija, preko nevladinog sektora, međunarodnih organizacija, medija.

“Ova inicijativa nas vodi ka važnom cilju – okončanju dečjih brakova. Devojčice mlađe od 18 godina su deo populacije pred kojim je budućnost. Potrudimo se da mi budemo sličniji deci, a ne ona nama. Jer deca su tu kao podsetnik života da se mora ići napred”, rekla je ona.

Opšti cilj Koalicije je da se kroz usmerenu i koordinisanu akciju relevantnih aktera doprinese okončanju dečjih brakova u Srbiji, naročito u romskoj populaciji, i to kroz zagovaranje otklanjanja institucionalnih i društvenih prepreka za sprovođenje relevantnih zakonodavnih i strateških okvira, kao i promociju primera dobre prakse koji se realizuju u partnerstvu lokalnih zajednica, nevladinog, vladinog i privatnog sektora i medija.

Koalicija predstavlja zajednicu pojedinaca, institucija i organizacija koji će zajedno raditi na jačanju opcija bezbednog izbora za devojčice romske nacionalnosti i tu je da osigura da se žene i muškarci, dečaci i devojčice romske nacionalnosti, osnaže da menjaju postojeću praksu dečjih brakova. Koaliciju, između ostalih, čine predstavnici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, UNICEF-a, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Nišavskog, Jablaničkog i Južnobanatskog upravnog okruga, skupštinskih odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i prava dece, Zaštitnika građana, Poverenika za rodnu ravnopravnost, Grada Beograda, udruženja civilnog društva Bibija, Ternipe, Praksis, Indigo, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kancelarije za inkluziju Roma, Udruženja Roma Novi Bečej, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i UN agencija.

Rodna ravnopravnost