- Za „Železnice Srbije“  2006. godina je po svim parametrima  bila uspešna i ostvarenim rezultatima možemo biti zadovoljni. Premašili smo planove, a brojni poslovi i aktivnosti koje smo započeli u ovoj godini daju nam za pravo da budemo uvereni da će 2007. godina za železnicu i železničare biti još bolja i uspešnija. Prevezli smo i zaradili iznad planiranog, održali bezbednost saobraćaja na visokom nivou, realizovali značajne projekte modernizacije infrastrukture i nabavke voznih sredstava, dobili 140 miliona evra kredita od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj koje ćemo realizovati u 2007. godini, nastavili restrukturiranje i sačuvali socijalni mir u kompaniji,ostvarivši uspešnu saradnju sa Vladom Republike

Srbije i resornim Ministarstvom za kapitalne investicije. Kraj ove godine, zapravo, predstavlja i zadnju fazu najtežeg perioda restrukturiranja srpskih železnica, a već u 2007. godini počeće veća i sveobuhvatnija modernizacija „Železnica Srbije“, - rekao je generalni direktor „Železnica Srbije“ Milanko Šarančić, sumirajući godinu na izmaku i najavljujući planove za 2007. u novogodišnjem intervjuu za „Prugu“.

- U robnom saobraćaju ostvarili smo rad 10 odsto veći nego lane i za 4 odsto iznad plana, uz prosečan dnevni obim prevoza od 10 miliona netotonskih kilometara. Od robnog transporta zaradili smo oko devet milijardi dinara, odnosno oko 114 miliona evra, što je za 29 odsto više nego u 2005. godini i 18 odsto iznad plana. Na taj način nastavili smo tendenciju povećanja obima rada i prihoda po prosečnoj godišnjoj stopi od preko 20 odsto. Samo od tranzita ove godine smo zaradili oko 45 miliona evra, što je deset odsto više nego lane. Zadržali smo postojeće i doveli nove špeditere, sve je veći broj kontejnerskih vozova kroz Srbiju, a  Makiš je sredinom godine postao najznačajniji ranžirni centar u regionu, što će nam na godišnjem nivou doneti promet veći od tri miliona evra. Premašili smo plan prihoda i u putničkom saobraćaju, mada smo imali manji broj putnika nego u 2005. godini. A uz sve to, bezbednost saobraćaja održali smo na najvišem nivou, u skladu sa materijalno-tehničkim mogućnostima železnice, - istakao je Šarančić.

Prema Šarančićevim rečima, srpske železnice imaju nasledjene teškoće, koje se ogledaju u nedovoljnoj razvijenosti infrastrukture, nedovoljnom ulaganju u vozna sredstva, kao i u nasledjenim finansijskim obavezama koje je preuzela i nosi. Tako „Železnice Srbije“ svakoga dana iz sopstvenih prihoda izdvajaju preko 100 hiljada dolara i te obaveze uredno servisiraju prema ino-partnerima, iako su one najvećim delom preuzete iz ranijeg perioda.

Dve hiljade teretnih kola

- Nasledjene probleme prevazilazimo korak po korak, - ističe Šarančić, i nastavlja:

- „Železnice Srbije“ izgubile su oko 26,5 miliona evra, jer nismo imali dovoljan broj vagona i lokomotiva da ispunimo sve zahteve privrede za prevozom. Ali, ove godine započeli smo aktivnosti zahvaljujući kojima ćemo do kraja 2007. na prugama imati dve hiljade teretnih vagona više nego danas. Zahvaljujući kreditu od 60 miliona evra koji nam je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila u ovoj godini sredinom 2007. nabavićemo 1.100 novih teretnih vagona. Domaći remonteri tokom ove godine popravili su i u saobraćaj vratili 435 teretnih kola, u narednih par meseci preuzećemo još 65, a za 2007. godinu planirano je da remontuju još 600 teretnih kola. Pre nekoliko meseci raspisali smo medjunarodni tender za zakup 400 teretnih kola i do sada dobili ponudu za svega 149, što jasno govori da je i u Evropi problem nabavka vagona u robnom saobraćaju. Sve to će nam omogućiti da ispoštujemo gotovo svaki zahtev prema železnici za transportom robe, a samim tim i ostvarivanje znatno većeg obima prevoza i prihoda.

Šarančić ističe da je u 2006. godini nabavljeno deset dizel-motornih vozova i 12 novih manevarskih lokomotiva iz Češke, a da se uskoro očekuje da stignu još tri češke manevarke, zahvaljujući čemu su srpske železnice gotovo potpuno rešile problem snabdevanja naftom znatno smanjivši potrošnju goriva.

Nove lokomotive i vagoni

- U narednoj godini planiramo nabavku još deset dizel motornih vozova i 10 manevarskih lokomotiva, čime bi smo za duži period u potpunosti rešili probleme u manevarskoj vuči. Na taj način smanjićemo troškove za energente, što će nam omogućiti nove investicije u vozna sredstva. Obezbedjivanjem većeg broja vučnih sredstava na srpskim prugama, biće stvoreni uslovi ne samo za veći prevoz robe, već i za redovniji putnički saobraćaj, jer smo tokom godine bili u situaciji da preuzimamo lokomotive iz putničkog saobraćaja za potrebe dizel vuče u robnom transportu gde železnica ostvaruje osetno veći prihod. Pored toga, Upravni odbor preduzeća doneo je odluku o nabavci 10 višesistemskih lokomotiva, što će nam omogućiti da vozimo i van teritorije Srbije, čime ćemo napraviti značajan iskorak prema standardima razvijenog dela Evrope. U prvom kvartalu 2007. očekujemo da sa remonta stigne 10 elektro lokomotiva iz Rumunije i četiri iz Slovačke,  - kaže generalni direktor.

Pored toga, on je najavio i da će se tokom 2007. godine voditi aktivnosti kako bi se pronašli izvori finansiranja za nabavku 40 novih elektromotornih vozova, 10 novih manevarskih lokomotiva, 10 polovnih dizel motornih kola i za rekonstrukciju 15 dizel lokomotiva.

Govoreći o putničkom saobraćaju, Šarančić je najavio da će srpske železnice u 2007. godini realizovati Španski kredit vredan 37,5 miliona evra. Od tih sredstava biće modernizovano 20 putničkih i deset spavaćih kola za medjunarodni saobraćaj, kao i nabavljeno 10 dizel motornih vozova, koji bi bili uključeni u prigradski i regionalni saobraćaj. Pored toga, za narednu godinu planirana je velika opravka i modernizacija 80 putničkih vagona različitih serija, a početkom 2007. godine biće završena i modifikacija tri putnička Z1 vagona za prevoz hendikepiranih, koji bi trebalo da budu uključeni u medjunarodni voz za Beč.

Evropski značaj srpskih pruga

- Sa Evropskom investicionom bankom nedavno smo potpisali ugovor o kreditu vredan 80 miliona evra. Od tih sredstava planiran je kompletan remont 93 kilometara pruge na Koridoru 10, i to na deonicama Ćele Kula – Staničenje, na pruzi Niš-Dimitrovgrad, Batajnica-Golubinci, izmedju Beograda i Šida i Gilje-Ćuprija-Paraćin, na magistrali Beograd-Niš. Predstoji nam elektrifikacija jedinog neelektrificiranog dela na čitavom 1500 kilometara dugom Koridoru 10 od Niša prema Dimitrovgradu, čime bi smo otklonili usko grlo i znatno ubrzali saobraćaj na ovoj medjunarodnoj železničkoj magistrali. Nedavnim potpisivanjem protokola o početku rada zajedničke medjudržavne stanice u Dimitrovgradu putnički saobraćaj ubrzali smo za 50, a robni čak za 140 minuta. Namera nam je da prema Evropi i okolnim državama nastupimo sa zahtevima da  u svim pravcima na Koridoru 10 dobijemo zajedničke medjudržavne stanice i time značajno ubrzamo transport. Medjutim, ne treba zaboraviti da je za kompletnu modernizaciju Koridora 10 kroz Srbiju neophodno još oko milijardu evra, - naglasio je Šarančić, govoreći o aktivnostima koje se vode na planu modernizacije železničke infrastrukture.

On je podsetio da je tokom 2006. godine završen i poslednji kilometar od 41 koliko je bilo planirano da se obnovi na barskoj pruzi, od Beograda do Valjeva, kao i da je zahvaljujući kreditu Evropske investicione banke uradjen kapitalni remont pruge Petrovaradin-Čortanovci na novosadskoj magistrali i završena kompletna rekonstrukcija 19 mostova na pruzi Niš – Dimitrovgrad. Pored toga, završena je obnova Ostružničkog mosta vredna oko tri miliona evra, kao prvog projekta Nacionalnog investicionog plana, a u saobraćaj je pušten i obnovljeni Bogojevski most, izmedju Srbije i Hrvatske, u šta je uloženo 709 hiljada evra.„Železnice Srbije“ u godini na izmaku adaptirale su i rekonstruisale veći broj železničkih objekata širom države. Novi, lepši izgled danas već imaju ili će ga uskoro dobiti  železničke stanice u Čačku, Kikindi, Smederevskoj Palanci, Vršcu, Vrnjačkoj i Mataruškoj Banji, Rataru i drugim mestima.

Investiranje u bezbednost

- Sa ciljem podizanja nivoa bezbednosti saobraćaja na viši nivo, oko pet miliona evra biće uloženo u osiguranje i obezbedjenje putnih prelaza širom Srbije, jer statistike pokazuju da se upravo tu dogadja najveći broj vanrednih dogadjaja i to gotovo isključivo krivicom drumskih vozila. Ove godine završavamo tri, raspisan je tender za još tri putna prelaza, a u 2007. godini planirano je osiguranje još 20. Bezbednosti saobraćaja svako će doprineti i nabavka 124 skretnice, koja je u toku i biće realizovana tokom 2007. godine. 

Generalni direktor „Železnica Srbije“ Milanko Šarančić, povodom novogodišnjih i božićnih praznika, na kraju intervjua, svim zaposlenima je poručio:

- Svim železničarima i članovima njihovih porodica neka nova 2007. godina bude zdravija, zadovoljnija, srećnija i bogatija, a sve planirane aktivnosti brže i bezbednije neka budu realizovane. Verujem da železničari umeju da prepoznaju šta je sve dobro uradjeno u proteklih par godina. S obzirom da su zaposleni delili sve teškoće železnice u ovom periodu, svakako imaju razloga i da budu učesnici svega dobrog što nas u narednom periodu očekuje. Uveren sam da za železnicu i železničare predstoje u narednoj godini bolji dani. Mnogo toga uradili smo zahvaljujući Vladi Republike Srbije i resornom Ministarstvu za kapitalne investicije. Pred nama su veliki projekti, odgovorni zadaci i planovi da srpske železnice postanu savremen, poslovno efikasan i tržišno orjentisan poslovni sistem u razgranatoj mreži najmodernijih evropskih pruga. Započeli smo velike poslove, treba ih i završiti. Železničari će to znati da vrednuju i poštuju. Svi zajedno imaćemo poverenje i priliku da završimo započete projekte i učinimo srpske železnice modernijim, bržim, bezbednijim i lepšim, - zaključio je generalni direktor „Železnica Srbije“ Milanko Šarančić.

STANDARD

- Briga o standardu zaposlenih na železnici uvek je bila na prvom mestu, jer da bi smo sve ove projekte realizovali, bio je neophodan „mir u kući“. I železnica je u proteklom periodu imala socijalni mir, pored ostalog, zahvaljujući i odličnoj saradnji sa sindikatima, čime smo stvorili zdravu osnovu za rad i realizaciju planskih aktivnosti. Svojom aktivnošću, sindikati su značajno doprineli i poboljšanju standarda i uslova rada zaposlenih, - istakao je Šarančić.

- Cena radnog sata za platu koja na železnici bude isplaćena u januaru neće biti manja od 60 dinara. To je 13 odsto više od plate u januaru 2005 godine i na godišnjem nivou upola manje od stepena inflacije, - istakao je generalni direktor i najavio da će u martu početi pregovori o novom Kolektivnom ugovoru.

Prema njegovim rečima, železnicu je u godini na izmaku napustilo oko dve hiljade radnika, a za nepune tri godine taj broj je smanjen za oko sedam hiljada, čime se preduzeće približava planiranom broju zaposlenih od oko 19.400. Broj radnika smanjen je bez socijalnih „potresa“ i na dobrovoljnoj osnovi, uz maksimalnu podršku republičke Vlade. Šarančić je najavio i dalje pregovore sa Vladom oko nastavka pomoći železnici za smanjivanje broja zaposlenih.

NEZADOVOLJSTVO

Generalni direktor je izdvojio dva projekta čijom realizacijom u godini na izmaku nije zadovoljan.

Prvi je projekat preuzimanja lokomotiva od zagrebačkog „Končara“. Reč je o ugovoru o modernizaciji i opravci 38 elektrolokomotiva, od kojih je do sada završeno 27.

- Posao je ugovoren pre nekoliko godina i vrlo se sporo odvija. Zbog njegove spore realizacije, srpske železnice na transportnom tržištu gube prevoz, a samim tim i deo prihoda. Ukoliko „Končar“ do kraja meseca ne bude ispoštovao obaveze, tražićemo pomoć od Evropske banke koja taj projekat finansira, dok ga „Železnice Srbije“ plaćaju kroz anuitete. Moramo zajednički da tražimo rešenje, ali će „Končar“ morati da prihvati i troškove zbog šteta koje imaju srpske železnice.

Drugi posao koji nismo realizovali je projekat hiljadu stanova za železničare. On je sasvim realan, ali se zbog administrativnih poteškoća veoma sporo odvija. Za tri godine „Železnice Srbije“ zaposlenima su podelile blizu 90 stanova, najviše iz sredstava solidarnosti, a manji broj iz programa razmene nepokretnosti. U narednih mesec dana očekujemo da ćemo železničarima podeliti još 48 stanova širom Srbije. Nakon toga očekujemo da realizacija projekta krene znatno brže, jer imamo saglasnosti iz opština i gradova u Srbiji gde raspolažemo nepokretnostima.

Trenutno oko 1500 zaposlenih na železnici nema rešeno stambeno pitanje i namera nam je da u naredne dve godine udovoljimo svim ovim zahtevima, - naglasio je Šarančić.

PROKOP

- Pre nekoliko meseci potpisali smo ugovor sa najboljim ponudjačem – Trigranit sa Kipra, u kome je većinski kanadski kapital, za izgradnju stanice u Prokopu, kao jednom od najvećih investicionih projekata u regionu. Bilo je predvidjeno da se naprave i dva prateća ugovora, koji se odnose na tehničke detalje ovog posla.

„Železnice Srbije“ sve svoje obaveze su ispoštovale. Ono na čemu se radi jeste usaglašavanje Trigranita sa gradskim vlastima, da dobiju veće pogodnosti prilikom plaćanja nadoknada za ovaj prostor, koje su s obzirom na površinu kompleksa jako velike. Posle usaglašavanja, imaćemo sve ugovore spremne za potpisivanje. Zbog toga radovi u Prokopu još uvek nisu počeli, iako su bili planirani za ovu godinu. Inače, Prokop dugoročno ostaje glavna železnička stanica za prostor Beograda, - rekao je Milanko Šarančić.