"Železnice Srbije" u proteklih godinu dana, između dva rođendana, imajući u vidu realizaciju svih planova, imaju razloga da budu zadovoljne postignutim rezultatima. Povećan je broj voznih, pogotovo vučnih sredstava u saobraćaju: švedske dizel-motorne garniture pokazale su se kao veoma efikasne i dobre u zaječarskom i kraljevačkom železničkom čvoru gde saobraćaju, preuzeli smo svih deset novih manevarskih lokomotiva iz Češke, završili smo remont deset elektrolokomotiva u Rumuniji i nastavili njihovu rekonstrukciju i modernizaciju u "Končaru", povećavši tako broj garnitura u saobraćaju. Danas na prugama imamo blizu 80 elektrolokomotiva, a do kraja godine planiramo da ih  bude skoro stotinu.

U saradnji sa domaćom vagonogradnjom, rekonstruisali smo i za saobraćaj osposobili 420 teretnih kola, od planiranih hiljadu.

"Železnice Srbije" potpisale su dva velika ugovora, na čijoj pripremi se radilo skoro godinu i po dana. Radi se o izgradnji nove železničke stanice u Prokopu, poslu vrednom preko 200 miliona evra, kao jednom od najvećih investicionih projekata u Srbiji u nekoliko prethodnih decenija i ugovoru sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj vrednom 60 miliona evra, namenjenih za nabavku 1.100 novih teretnih vagona.

Povećan je obim prevoza i ostvaren  rad veći od prošlogodišnjeg, ali i od planiranog, zahvaljujući čemu su i naši transportni prihodi povećani. "Železnice Srbije" za prvih sedam meseci ove godine u robnom saobraćaju ostvarile su prihod od oko pet milijardi dinara, što je za 20 odsto više od planiranog i čak 29 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Značajno povećanje prihoda u robnom saobraćaju rezultat je znatno većeg obima prevoza u ovoj godini. Od januara do jula "Železnice Srbije" prevezle su 7,7 miliona tona robe, što je oko 9 odsto više nego u isto vreme 2005. godine i oko 5 odsto iznad plana. "Železnice Srbije" ostvarile su za sedam meseci ukupno 2 milijarde 350 miliona netotonskih kilometara, što je za oko 13 i po odsto iznad plana i oko 19 odsto više nego lane. Prosečno dnevno srpske železnice u ovoj godini prevozile su oko 36.300 tona robe, uz  prevozni put po jednoj toni od 305 kilometra, što je za 9 odsto više nego lane i za oko 8 odsto iznad plana.

Tranzitni robni saobraćaj srpskim prugama za dvadesetak procenata je veći nego lane, a stanica u Makišu od sredine juna postala je regionalni ranžirni centar, što nam na godišnjem nivou donosi povećanje prihoda za blizu tri miliona evra. Samo od tranzita srpske železnice ove godine zaradile su 1,8 milijardi dinara, što je 24 odsto više nego lane i 11 odsto iznad plana.
  Sve obaveze koje su "Železnice Srbije" nasledile iz prethodnog perioda uspešno se redovno servisiraju, za šta se iz komercijalnih prihoda preduzeća svaki dan izdvaja preko sto hiljada dolara.  

Kvalitet prevozne usluge u putničkom saobraćaju značajno je unapredjen  na medjunarodnim relacijama. Sačuvane su sve direktne medjunarodne železničke veze Beograda sa evropskim metropolama, već godinu dana primenjuje se Povelje za medjunarodni putnički saobraćaj (čime su se "Železnice Srbije" svrstale u red 24 evropskih železničkih uprava i operatera koji su je usvojili), a u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici uspešno je uvedeno  elektronsko izdavanje medjunarodnih voznih karata za bilo koju železničku relaciju na kontinentu. "Železnice Srbije" putnicima su ponudile i veliki broj komercijalnih povlasdtica u unutrašnjem i medjunarodnom saobraćaju, a posebno mesto u saobraćajnoj ponudi srpskih železnica predstavljaju I posebni turističko-železnički projekti "Romantika", Plavi voz, Šarganska osmica.

Za "Železnice Srbije" ova godina je izuzetno značajna jer se uspešno
privode kraju razgovori sa inostranim investitorima, koji će podržati još
nekoliko železničkih projekata.

Pred potpisivanjem smo ugovora sa  Evropskom investicionom bankom o kreditu od 80 miliona evra. Projektom "Obnova Železnica Srbije 2" obuhvaćeni su kapitalni remont deonica na Koridoru 10: Batajnica-Stara Pazova-Golubinci, zatim Jovac-Gilje i Ćele Kula-Staničenje.

Od 45 miliona evra državnog kredita Španije, čak 32,5 miliona biće namenjeno za železnicu i to za unapredjivanje i modernizaciju putničkog saobraćaja.

U planu je investiranje oko 45 miliona evra u elektrifikaciju pruge Pančevo-Vršac u saradnji sa "Alkatelom", izgradnja pruge Valjevo-Loznica, a sa možda najvećim svetskim sistemom "Dženeralelektrikom" i "Telekomom" planiran je projekat postavljanja optičkih kablova duž pružnih pravaca u Srbiji. Ove godine trebalo bi da bude završen i most kod Bogojeva, oštećen u bombardovanju 1999. godine.

Predstavnici našeg Preduzeća imali su više prilika da na međunarodnim skupovima govore i izlože razvojne projekte i planove železnice u Srbiji, posebno na Koridoru 10.  Namera nam je da se ulaže u kompletnu železničku infrastrukturu u Srbiji i pripremljeni su već i konkretni projekti. Prioritetni su remonti pruga u Centralnoj Srbiji, na barskoj pruzi, u Banatu, na severu Vojvodine i u Zapadnoj Srbiji, a posebno je značajna gradnja pruge Valjevo-Loznica, čime se ostvaruje železnička veza Crne Gore sa Bosnom i Hrvatskom, preko Srbije.

Uz ovo, prioritetno nam je ulaganje u vozna sredstva. U toku je donošenje odgovarajućih odluka, kako bi "Železnice Srbije" nabavile najviše deset višesistemskih lokomotiva, koje se mogu koristiti na srpskim prugama, ali i izvan naše Republike. 

Pored toga, republičkim investicionim planom, koji je republička Vlada najavila krajem prošlog meseca, za sada su obuhvaćeni završetak obnove železničkog mosta kod Ostružnice i izgradnja pruge od JuEsStila do Luke Smederevo. Železnica je kandidovala projekte ukupne vrednosti oko 120 miliona evra. U ovom trenutku prioritetno je obezbedjivanje finansijskih sredstava za nabavku još hiljadu novih teretnih vagona, čime bi se, uz 1.100 novih vagona finansiranih iz medjunarodnog kredita i planirani zakup 400 teretnih vagona iz inostranstva (koji bi se otplaćivao iz prihoda ostvarenih njihovim korišćenjem) gotovo rešio hroničan problem nedostatka teretnih kola u robnom saobraćaju, kao i nabavka još deset višesistemskih lokomotima, čime bi ih na srpskim prugama bilo ukupno dvadeset.

Proces restrukturiranja preduzeća uspešno je nastavljen.  "Železnice Srbije" broj zaposlenih u prethodnih nekoliko godina smanjile su za preko 11 hiljada. Uz realno očekivano smanjenje broja zaposlenih tokom ovog meseca, na osnovu novog »kruga« dobrovoljnih otpremnina i davanja u zakup odredjenih železničkih objekata zaposlenima koji žele da napuste železnicu, broj radnika srpskih železnica biće manji od 20 hiljada, što je i postavljeno strateškim planom preduzeća kao naš cilj. Pored toga, zavisna preduzeća su i suštinski odvojena od železnice, osnovane su nove »ćerke-firme«, a počeo je proces njihove privatizacije. Na taj način, železnica se oslobadja svojih pratećih troškova, a ova preduzeća prinudjena su da se za svoje mesto na tržištu i posao bore sa konkurencijom. Za sada u  sistemu železnice ostaju Zavod za zdravstvenu zaštitu železničara i Saobraćajni institut CIP, a do završetka glavne železničke stanice u Prokopu i preduzeće Beogradski železnički čvor.

Do kraja godine "Železnice Srbije" planiraju da u akciji "Hiljadu stanova za železničare" u većem broju gradova u Republici, na principu razmene nepokretnosti i zajedničkih ulaganja, obezbede zaposlenima stotinu stanova, a akcija će se kontinuirano nastaviti i u narednom periodu.

I najzad, od izuzetnog je značaja što je država Srbija pokazala  veliki interes za naše poslovanje i dokazala veliku podršku "Železnicama Srbije". Ministarstvo za kapitalne investicije pomaže u realizaciji svih značajnih projekata, a ostala resorna ministarstva pružila su nam svu potrebnu pomoć i podršku u obezbedjivanju neophodnih državnih garancija za sve velike medjunarodne kredite, u obezbedjivanju potrebnih sredstava iz tranzicionog fonda, u privatizaciji železničkih zavisnih preduzeća, kao i u dobijanju Španskog državnog kredita za srpske železnice, koji bi nam već od sledeće godine obezbedio znatno viši kvalitet usluga u putničkom saobraćaju.