Pod sloganom „OPREZ! IZABERI ŽIVOT“„Železnice Srbije“ su danas, 22. juna, u 12 časova, prvi put organizovale  javne časove o bezbednom prelasku putnih prelaza na frekventnim putnim prelazima u Beogradu, Nišu, Sremskim Karlovcima, Lapovu i Rumi.  Na ovaj način, „Železnice Srbije“ su se uključile u obeležavanje Međunarodnog dana bezbednosti na putnim prelazima koji se održava u preko 45 zemalja, na pet kontinenata, pod pokroviteljstvom i u organizaciji Međunarodne železničke unije, ali i drugih velikih železničkih udruženja i institucija. Akcija je privukla veliki broj novinara i učesnika u saobraćaju čije su reakcije na kampanju bile više nego pozitivne. Imajući u vidu učestalost vanrednih događaja na putnim prelazima prouzrokovanih nepažnjom vozača motornih vozila i pešaka, javila se potreba za aktivnim angažovanjem železnice na edukaciji  i podizanju svesti građana o opasnostima koje mogu biti izazvane nepažnjom u saobraćaju. Današnja akcija o bezbednom prelasku putnih prelaza samo je početak aktivnosti koje železnica planira od septebra da realizuje u saradnji sa drugim državnim institucijama i lokalnom samoupravom.

Broj nastradalih i povređenih u vanrednim događajima na putnim prelazima iz godine u godinu sve je veći. Samo za prvih pet meseci ove godine na putnim prelazima u Srbiji poginulo je 27 lica, a 25 je povređeno, što je uznemiravajući podatak jer je protekle godine, za 12 meseci, taj broj daleko manji:  poginulo je 8,a povređeno 16 učesnika u saobraćaju. (Detaljniji podaci za prethodne godine dati su u tabeli 1)

Tabela 1 – Posledice vanrednih događaja na putnim prelazima

Prema statističkim podacima stručnih službi „Železnica Srbije”, najveći broj vanrednih događaja nastao je zbog propusta, nepažnje, nepridržavanja saobraćajne signalizacije, ali i bahatog i neodgovornog ponašanja učesnika u drumskom saobraćaju. Železnica kao uzročnik ovih događaja zastupljena je samo jednim slučajem i to prošle godine.

Vozači drumskih vozila ili uopšte ne gledaju i ne osmatraju prugu prilikom prelaska preko nje, upuštaju se rizična i opasna kretanja mimoilazeći putoprelazne polubranike, ne poštuju u dovoljnoj meri svetlosnu signalizaciju, te prelaze preko pruge iako je uređaj za obezbeđenje saobraćaja već uključen. Neretko se događa da se putnički automobili zaglavljuju u kolosek ili slete s kolovoza u zonu pruge. Česti su i slučajevi bahatosti i samouverenosti vozača drumskih vozila koja se i pod uticajem alkohola upuštaju u rizične i opasne radnje. Slika drumskog vozila koje je zbog ne prilagođene brzine na prelazu udarilo u sredinu voza nije montaža, već, nažalost, realna situacija (2008. godine bilo je 9 ovakvih slučajeva, a prošle godine  5).

Na području  ”Železnica Srbije” nalazi se ukupno 2.138 putnih prelaza, a način njihovog osiguranja je različit i može biti:
1. saobraćajnim znakovima na putu i trouglom preglednosti;
2. svetlosnim saobraćajnim znakovima i saobraćajnim znakovima na putu;
3. polubranicima sa svetlosnim saobraćajnim znakovima i saobraćajnim znakovima na putu;
4. branicima i saobraćajnim znakovima na putu;
5. neposrednim regulisanjem saobraćaja na putnom prelazu i posebnim merama u   određenim slučajevima;
6. ogradama ili drugim uređajima na putnim prelazima za pesake i bicikliste.

Na koji će način pojedini putni prelaz biti osiguran zavisi od preglednosti pruge i puta na mestu ukrštanja (trougao preglednosti), namene pruge, vrste puta, gustine saobraćaja, najveće dopuštene brzine, dužine putnog prelaza i slobodnog prostora iznad putnog prelaza.

Pomenimo ovde samo da je propisano da se automatskim uređajem putnog prelaza moraju opremiti ona mesta ukrštavanja železničke pruge i puta kada sa ukrštavanje obavlja na mestu:
1. magistralne železničke pruge sa magistralnim, odnosno regionalnim putevima;
2. magistralne železničke pruge i puta na kojoj je najveća dozvoljena brziny veća od 120 km/h;
3. ostalih železnickih pruga sa putevima koji imaju u toku 24 sata veću gustinu od 5.000 vozila.

S druge strane, na način osiguranje putnih prelaza uticaj ima i lokalna samouprava, koja u skladu sa odredbama Zakona o železnici takođe učestvuje u finansiranju i održavanju ovih prelaza.

Sagledavajući sve ekonomske i tehnološke aspekte, ne postoji opravdanje da svi putni prelazi budu osigurani automatskim uređajima. Takva praksa nije zabeležena ni u mnogo bogatijim i savremenijim železnicama, a ni u daleko razvijenijim državama u kojima se mnogo više ulaže i u železnicu i železnički saobraćaj. Svesni vremena koje je potrebno i ulaganja koja su neophodna za bezbednost na putnim prelazima, mnoge železničke uprave prepoznale su potencijal u edukaciji, medijski orijentisanim nacionalnim kampanjama i akcijama poput Međunarodnog dana bezbednosti na putnim prelazima. Ovakvim akcijama apelovaće se na svest svih učesnika u drumskom saobraćaju da se ponašaju odgovorno prema sebi i drugima, da poštuju sve znake drumske i železničke signalizacije i da budu posebno pažljivi i obazrivi na putnim prelazima jer – ZAUSTAVNI PUT ŽELEZNIČKE KOMPOZICIJE JESTE IZMEĐU 700 I 1.000 METARA I NIJEDNA TRENUTNA REAKCIJA NIJE MOGUĆA!  ZATO,“OPREZ! IZABERI ŽIVOT!”