- Do 1. maja 2012. godine, prema planu Vlade Srbije, biće završeni drumski Koridor 10  i prva faza radova na najvažnijem železničkom pravcu kroz Srbiju, - izjavio je 22. januara ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, otvarajući u Beogradu 11. sastanak Nadzornog komiteta Koridora 10. Domaćin ovog skupa bile su „Železnice Srbije“, a Nadzorni komitet Koridora 10 čine predstavnici svih zemalja kroz koje prolazi ova evropska saobraćajnica.Mrkonjić je rekao da je finansijska konstrukcija za izgradnju autoputa zatvorena, jer je iz kredita i budžeta obezbedjeno 1,3 milijarde evra.

- Vrednost prve faze radova na železničkom delu Koridora 10 je 1,1 milijardi evra. Za završetak druge faze, do 2015. godine, potrebno je još oko 3,5 milijardi evra, kako bi pruga bila čitavom svojom dužinom dvokolosečna, za brzine od 160 kilometara na sat, - istakao je ministar Mrkonjić.

Prema njegovim rečima, Srbija će pokušati da kandiduje kao novi i Koridor 11, od Temišvara, preko Beograda i Podgorice do Barija, ili bar kao deo Koridora 10. On je objasnio da će iz ruskog kredita iznos od 800 miliona dolara biti usmeren najviše na radove na železnici, ali i da je taj zajam uslovljen angažovanjem ruskih firmi u realizaciji čitavog projekta. Mrkonjić je istakao i da su planovi za ulaganje u obilaznicu oko Beograda „ukočili“ pregovore sa Rusijom, jer ruska strana želi da sav novac bude investiran u železnicu.

Dvokolosečne pruge za 160 kilometara na sat

- Srbija ima varijantu po kojoj bi deo ruskog kredita od oko 170 miliona dolara bio uložen u izgradnju obilaznice, a preostalih 630 miliona dolara investirano u železnicu. Rusi su, inače, veoma zainteresovani da učestvuju u izgradnji železničke stanice Beograd Centar u Prokopu, i očekujem da pregovori o ovom kreditu uskoro budu uspešno završeni, - rekao je Mrkonjić.

- Zahvaljujući kreditu Evropske investicione banke od 80 miliona evra tokom prošle godine srpske železnice započele su rekonstrukciju 93 kilometra pruge na Koridoru 10 i to na deonicama Batajnica-Golubinci, Gilje-Ćuprija, u okviru koje će biti napravljen i most na Moravi, izmedju Beograda i Niša i Ćele Kula – Staničenje, na pruzi Niš – Dimitrovgrad, - rekao je generalni direktor „Železnica Srbije“ Milovan Marković.

On je podsetio da su radovi na kompletnoj obnovi 21 kilometra pruge od Batajnice do Golubinaca završeni krajem prošle godine i vozovi ovom deonicom sada mogu da saobraćaju brzinom od 160 kilometara na sat. Ukupna vrednost radova na modernizaciji pruge Batajnica – Golubinci iznosi više od 30 milion evra, a remontovano je i izgradjeno ukupno 31 kilometar pruge, uključujući i izgradnju nove pruge u dužini od 7,4 kilometara od Stare Pazove do Golubinaca. Deonica od Stare Pazove do Golubinaca jedina je deonica izmedju Beograda i Šida, na kojoj se do sada odvijao jednokolosečni saobraćaj.

Predsednik Nadzornog odbora Koridora 10 Džordž Patsiavos, istakao je da na 70 odsto drumskog koridora postoji autoput i da očekuje da će do 2015. godine šest traka biti na 95 odsto Koridora 10.

Smanjiti vreme zadržavanja na granicama

- Trebalo bi brzo rešiti operativne probleme na koridoru, koji se tiču graničnih prelaza. Uz vrlo male investicije, moglo bi se značajno smanjiti vreme putovanja i transportni troškovi, - naglasio je Patsiavos.

Slobodan Rosić, direktor Direkcije za železnice, najavio je da će sredinom februara biti objavljen plan reformi na železnici, koji se sastoji iz dva segmenta. Prvi deo se odnosi na institucionalne i zakkonske reforme, jer nam predstoji dopuna Zakona o železnici i implementacija evropskih normi. U pripremi su i dve uredbe, jednom će biti regulisana obaveza javnog prevoza, dok će druga regulisati metodologiju odredjivanja naknada za izdavanje trasa, što će omogućiti uvodjenje konkurencije u železničkom saobraćaju. Prema Rosićevim rečima, drugi deo reformi odnosi se na reorganizacije u samoj železnici, koje bi trebalo da je učine konkurentnijom.

- Reforme na železnici bile su zauistavljene u periodu od 2004. do 2008. godine, što je dovelo i do pada investicija. Ali, čim su prošle godine počele intenzivne pripreme za osavremenjavanje ovog saobraćajnog sistema, medjunarodne banke su reagovale i pokazale spremnost da taj proces i finansiraju, - istakao je Rosić.

Plan reformi

Na konferenciji za novinare našu zemlju predstavljali su još državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu dr Slavoljub Vukićević i pomoćnik ministra za infrastrukturu Dejan Lasica, kao i predstanici „Puteva Srbije“.

Sastanku Nadzornog komiteta Koridora 10 prisustvovali su predstavnici svih država kroz koje prolazi ova medjunarodna saobraćajnica: Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Madjarske, Bugarske i Makedonije, kao i predstavnici Evropske komisije – DG TREN i Kancelarije SEETO u Beogradu. Tokom radnog dela sastanka, Nadzorni komitet  razgovarao je o trenutnim aktivnostima država duž Koridora, aktivnostima na primeni Sporazuma o železničkoj mreži visokih performansi i primeni novog koncepta razvoja prioritetne transportne mreže.

Stručni timovi sa Koridora 10 u Beogradu su održali i 8. sastanak Radne grupe Koridora 10 za granične prelaze, na kojem su razmatrali situaciju na graničnim prelazima i primenjena poboljšanja u odnosu na prethodni period.