Generalni direktor Milovan Marković i poslovodstvo "Železnica Srbije" na novogodišnjoj konfenerciji za medije upoznali javnost sa poslovanjem u 2009. i planovima za narednu godinu.

Konstatacija poslovodstva Preduzeća da  „železnica nije trošak, već potreba Srbije“, može se podvući kao vodeći motiv novogodišnje konferencije za novinare održane 29. decembra u Upravnoj zgradi železnice, u Beogradu.

Konferencija, kojoj su prisustvovali vodeći ljudi srpskih železnica, na čelu sa generalnim direktorom Milovanom Markovićem, predstavljala je jasan rezime onoga što je učinjeno u protekloj godini, i vodič za planove i projekte koji će se realizovati u perspektivi, imajući u vidu konkretne poteškoće sa kojima se železnica suočava u vreme ekonomske krize.  Potreba za modernizacijom železnice, koja zahteva ozbiljna finansijska ulaganja i podršku Vlade Republike Srbije, približavanje potrebama građana i evropskim standardima, kao i restrukturiranje železničkog sistema i transparentnije poslovanje, osnovne su poruke poslovodstva i smernice prema kojima će se dalje orijentisati oporavak železnice.

- „Železnice Srbije“ u 2009. ostvarile su dva osnovna zadatka, koje je kao svoj prioritetni cilj postavilo pre godinu dana poslovodstvo na čijem sam čelu.  Započeli smo sveobuhvatnu modernizaciju čitavog železničkog saobraćaja u Srbiji i zaštitili radna mesta i standard zaposlenih, čime smo stvorili uslove da očuvamo funkcionisanje i poslovanje ovog saobraćajnog sistema, u izuzetno teškoj godini svetske ekonomske krize, - rekao je generalni direktor „Železnica Srbije“ Milovan Marković, na tradicionalnoj novogodišnjoj konferenciji za novinare, održanoj 29. decembra u Beogradu, na kojoj je poslovodstvo Preduzeća predstavilo javnosti rezultate poslovanja u 2009. i planove za 2010. godinu.

Bolji tretman železnice

Marković je podsetio da su srpske železnice 2009. godinu započele sa robnim transportom koji je bio čak 40 odsto smanjen, usled svetske ekonomske krize, kao i sa svega 80 putničkih vagona na prugama , umesto 180 koliko je bilo potrebno za realizaciju reda vožnje. Pored toga, u restriktivnom državnom budžetu su i subvencije za železnicu bile su znatno smanjene u odnosu na 2008. godinu i naše potrebe. Budući da je robni saobraćaj okosnica železničkog sistema, gubitak se odrazio na kompletne rezultate poslovanja, koji su dodatno znatno oštećeni velikom blokadom pruga radnika železnice u Lapovu.

- U takvim uslovima, bili smo prinudjeni da se krajnje racionalno ponašamo i da štedimo, planske ciljeve prilagodimo realnim mogućnostima, a istovremeno smo započeli borbu za bolji društveni i državni tretman železnice. U tome smo imali punu podršku i pomoć Vlade Republike Srbije, ali i sindikata i svih zaposlenih na železnici, koji su prepoznali naša nastojanja da ovaj saobraćajni sistem postane što pre moderniji i efikasniji, - naglasio je Marković.

On je naglasio da se modernizacija železnice nastavlja uprkos problemima, i da je železnica, uz pomoć sindikata i Vlade Srbije, ostvarila krajem godine pozitivne rezultate. Zahvaljujući dobroj organizaciji poslovodstva i zalaganju svih zaposlenih, u protekloj godini se izuzetno vodilo računa o racionalizaciji troškova, tako da su troškovi smanjeni za 70 posto u odnosu na 2008. godinu. To se, napomenuo je Marković, pozitivno odrazilo na smanjenje ukupnih gubitaka železnice na kraju godine, zbog čega će se i u buduće racionalno trošiti i time uštedeti finansijska sredstva.  Standard zaposlenih će se održati, zarade će se redovno isplaćivati, a omogućiće se i naredne godine odlazak iz preduzeća na dobrovoljnoj osnovi uz otpremnine, istakao je Marković. 

Neophodna velika sredstva

- U narednoj godini prioritetni projekti će biti izgradnja Beogradskog železničkog čvora, rekonstrukcija i elektrifikacija pruge Niš – Dimitrovgrad, izgradnja dvokolodečne pruge tamo gde je neophodno na trasi Koridora 10, izgradnja pruge Valjevo – Loznica, i rekonstrukcija pruge Beograd – Bar, što će biti omogućeno na osnovu zagarantovanih stranih kredita. Radiće se na podizanju brzina pruga i uopšte na modernizaciji postojeće infrastrukture, kako bi se privukli strani operateri i obezbedila nova strana ulaganja.

Prema Markovićevim rečima, Evropska investiciona banka odobrila je srpskim železnicama 80 miliona evra za modernizaciju 93 kilometra pruge na Koridoru 10 i to deonica Batajnica – Golubinci, Ćele Kula – Staničenje, na magistrali Niš – Dimitrovgrad i Gilje-Ćuprija-Paraćin, izmedju Beograda i Niša. Realizacija kredita je u toku.

U modernizaciju pruge Batajnica – Golubinci, uključujući i izgradnju nove pruge duge sedam i po kilometara izmedju Stare Pazove i Golubinaca, uloženo je 33 miliona evra. Deonica izmedju Stare Pazova i Golubinaca bila je jedina jednokolosečna pruga izmedju Beograda i Šida, na ovom delu Koridora 10. Modernizacija pruge Batajnica – Golubinci je završena i ova deonica prva je u Srbiji kojom vozovi mogu da saobraćaju brzinom od 160 kilometara na sat.

- U narednoj godini srpske železnice očekuju dalju realizaciju ovog kredita i početak radova na deonicama Gilje-Paraćin i ĆeleKula-Staničenje, - naglasio je generalni direktor srpskih železnica.

On je podsetio da su srpske železnice nedavno  završile izgradnju zajedničke pogranične stanice u Dimitrovgradu, koju je  finansirala svojom donacijom od dva i po miliona evra Delegacija Evrpske komisije za Srbiju, kao i da su u toku završni radovi na izgradnji Hale za smeštaj podpodnog struga u stanici Beograd centar, u Makišu. Reč je o projektu vrednom 1,4 miliona evra, koji se finansira iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, kao  i sama nabavka podpodnog struga.

Investirano u infrastrukturu i vagone

- Kada je o modernizaciji voznih sredstava reč, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj “Železnice Srbije” potpisale su ugovor o zajmu od 100 miliona evra, zahvaljujući kojem će obezbediti trideset višedelnih elektromotornih garnitura, prvenstveno za regionalni saobraćaj. Po ugovoru bi sve te garniture trebalo da se nadju u saobraćaju do 2013. godine, ali ćemo nastojati da  stignu već u naredne dve godine. 

Sa gradom Beogradom uspešno se vode aktivnosti na obezbedjivanju dodatnih  garnitura za funkcionisanje “Beovoza”, a medjunarodna železnička banka „Eurofima“ odobrila je „Železnicama Srbije“ 43 miliona švajcarskih franaka za nabavku deset novih vozova,  dizel-motornih garnitura. Medjunarodni tender je završen i u toku je izbor najpovoljnije ponude, a to znači da će se u naredne dve godine na srpskim prugama naći deset novih dizel-motornih vozova najboljeg kvaliteta, prvenstveno za organizovanje lokalnog i regionalnog saobraćaja, - rekao je Marković.

Generalni direktor je podsetio i da su zahvaljujući programu Vlade Republike Srbije za oživljavanje domaće vagonogradnje , „Železnice Srbije“ potpisale sredinom ove godine ugovore o remontu i proizvodnji železničkih voznih sredstava vredne 2,1 milijarde dinara, sa  domaćim remontnim preduzećima. Od ovih sredstava planiran je remont ukupno 109 putničkih vagona, 500  teretnih vagona i 12 lokomotiva, a već je nabavljeno i 85 novih plato teretnih kola iz Fabrike vagona u Kraljevu.

- Već ima najava iz Vlade Republike Srbije da će ovakav program biti ponovljen i u 2010. godini, što će predstavljati značajan podsticaj za domaću privredu, a srpskim železnicama omogućiti da osetnije poprave svoj vozni park, - naglasio je Marković.

Zamenik generalnog direktora za poslove eksploatacije Predrag Janković je precizirao da je u infrastrukturu potrebno uložiti 60 miliona evra, da bi se na prugama postigle projektne brzine, i da su potrebna još dodatna ulaganja kako bi se izvršila potrebna modernizacija. „Železnice Srbije“ kao prioritet imaju bezbednost pruga, i u tom pogledu se ulažu veliki napori da se održi i poboljša postojeći nivo kvaliteta i sigurnosti.

- Komercijalne brzine putničkih vozova u Srbiji već deceniju unazad su oko 43 kilometra na sat. Čak 72 odsto naših pruga remontovano je pre 35 godina. Mi smo u 2009. godini uspeli da smanjimo kašnjenja naših vozova na pet minuta na sto predjenih kilometara, - naglasio je Janković, i istakao da su srpske železnice svoj red vožnje ove godine prilagodile realnim materijalnim mogućnostima (zbog čega je umesto 416 vozova, na prugama od 13. decembra svega 362 putnička voza dnevno) i da će se red vožnje prilagodjavati svaka tri meseca.

Pored toga, veoma važan projekat biće restrukturiranje železnice, za šta je potrebno da se donesu odgovarajući zakonski akti o javnoj svojini.  
Zamenik generalnog direktora za zajedničke poslove mr Zoran Masal je s tim u vezi istakao da je učinjen veliki iskorak u pravcu restukturiranja preduzeća u odnosu na prethodne godine, i da je postignut odgovarajući nivo transparentnosti kako bi građani imali uvid u poslovanje Železnice. 

Iskorak u restrukturiranju

Predsednik Upravnog odbora srpskih železnica Zoran Anđelković je podsetio da je železnica ušla u jedan zajednički ugovorni odnos sa gradskom Vladom kada je reč o Beovozu i uopšte o železničkom saobraćaju na nivou opštine grada Beograda, a prvi rezultati te saradnje se očekuju u prvoj polovini 2010. godine.

Države zemalja u regionu ulažu znatno veća novčana sredstva u svoje železničke sisteme, naglasio je Anđelković, jer je železnica ne samo ekološki bolja u odnosu na druge vidove masovnog prevoza, već je korisna i neophodna jer rasterećuje drumski saobraćaj. 

-Austrija u svoju železnicu godišnje ulaže četiri milijarde evra, iako ima samo upola dužu mrežu pruga od Srbije, - rekao je Andjelković, i nastavio:

- Imajući u vidu nedostatak voznih sredstava, red vožnje moramo da prilagodimo raspoloživim sredstvima, istovremeno izlazeći u susret potrebama korisnika usluga železnice. Železnica je veoma opterećen sistem, i Vlada i  javnost moraju imati razumavanja za situaciju u kojoj se nalazimo – zaključio je Anđelković. 

Generalni direktor Milovan Marković se zahvalio svima koji rade na železnici, od pružnih radnika, otpravnika vozova, mašinovođa, do poslovodstva, izražavajući uverenje da su dali maksimalan učinak u svom poslu i da, kao i on sam, veruju da može, i da će biti mnogo bolje u buduće.

„Železnice Srbije“ na konferenciji za novinare predstavljali su još i zamenik generalnog direktora za strategiju i razvoj prof.dr Duško Bajin, kao i direktori Direkcija za infrastrukturu i za prevoz, Dragan Grujić i Milan Maksimović.

TRANSPARENTNOST

Kada je reč o transparentnosti, predsednik Upravnog odbora železnice Zoran Anđelković je naglasio da je u protekloj godini učinjen veoma pozitivan iskorak u pravcu otvaranja železnice prema medijima, i izrazio uverenje da će projekti i programi za narednu godinu dati rezultate, uz odgovarajuću podršku Vlade Srbije i radnika železnice. 

- Železnica je učinila korak napred u pogledu otvaranja prema javnosti iz razloga što železnica pripada građanima Srbije. Problemi koje imamo neće ostajati u kući, već ćemo ih podeliti sa građanima, a tako smo radili i u protekloj godini.

PREVOZ

„Železnice Srbije“ u 2009. godini prevezle su oko 10,6 miliona tona robe, što je bilo 14 odsto više nego što je planirano.

U robnom saobraćaju srpske železnice ostvarile su prihod od oko 7,1 milijardi dinara, što je bilo četiri odsto više od planiranog. 

Zbog svetske ekonomske krize, obim prevoza u robnom saobraćaju ove godine bio je manji u odnosu na prošlu za oko 25 odsto. Medjutim, dok je pad obima prevoza u u prvoj polovini godine u odnosu na 2008. godinu iznosio i do 40 odsto, u zadnjem kvartalu ove godine osetno je povećan obim rada. 

U putničkom saobraćaju srpske železnice prevezle su oko 8,5 miliona putnika, što je bilo čak 20 odsto iznad plana za ovu godinu.

Od prevoza putnika srpske železnice zaradile su oko 1,7 milijardi dinara, što je bilo za petinu više od planiranog.

Kada je o putničkom saobraćaju reč, srpske železnice ostvarile su obim prevoza na prošlogodišnjem nivou.

Ovo pokazuje da su „Železnice Srbije“ svoj Program poslovanja prilagodile realnim mogućnostima, da su pokazatelji obima putničkog i robnog transporta u ovoj godini iznad planiranih, da je u odnosu na 2008. godinu robni saobraćaj smanjen za četvrtinu (ali da je u zadnjem kvartalu 2009. godine značajno povećan), ali i da je prevoz putnika ostao na prošlogodišnjem nivou.

UŠTEDA 26 MILIONA EVRA

- „Železnice Srbije“ su u 2009. godini smanjile svoje poslovne rashode za oko dve  i po milijarde dinara u odnosu na  2008. i na taj način uštedele skoro 26 miliona evra. Već početkom godine srpske železnice donele su niz odluka sa ciljem maksimalne redukcije svih troškova koji nisu u direktnoj funkciji  saobraćaja i njegove bezbednosti, - rekao je zamenik generalnog direktora za zajedničke poslove mr Zoran Masal.

Kada je o prihodima reč, prema njegovim rečima, u prvoj polovini 2009. godine srpske železnice suočile su se sa smanjenjem transportnih prihoda za čak oko 40 odsto, što je bila posledica Svetske ekonomske krize.

Medjutim, u septembru ove godine mesečni transportni prihodi „Železnica Srbije“ približili su se prošlogodišnjem nivou, a već od oktobra beleži se porast prihoda od prevoza robe i putnika. Tako su transportni prihodi u oktobru bili veći za osam odsto, u novembru za 18 odsto, a u decembru za oko 12 odsto u odnosu na iste mesece prošle godine.

- To je doprinelo da ovogodišnji transportni prihodi srpskih železnica budu svega za oko desetak procenata manji nego lane, što je u uslovima svetske ekonomske krize sasvim dobar rezultat. „Železnice Srbije“ se nadaju i očekuju da će povećanje obima rada u poslednjem kvartalu ove godine biti odlična najava za  bolje poslovanje i u 2010. godini, - naglasio je Masal.

On je rekao da su zahvaljujući drastičnom smanjenju rashoda u Preduzeću i očuvanju prihoda na približno istom nivou kao lane, „Železnice Srbije“ ove godine zabeležile gubitak za oko milijardu dinara manji nego u istom periodu prošle godine, ali i da je srpskim železnicama neophodno oko 24 milijarde državnih subvencija na godišnjem nivou.

REFORME

 „Železnice Srbije“ u ovoj godini smanjile su broj zaposlenih za oko 850, zahvaljujući obezbedjenoj milijardi dinara na ime stimulativnih otpremnina. Medjutim, reforma železnice je mnogo sveobuhvatniji proces, - rečeno je na konferenciji za novinare.

- U godini koja je pred nama očekujemo početak primene Obaveze javnog prevoza, koja će Železnici omogućiti da iz subvencija naplati razliku izmedju ekonomske cene železničkog prevoza u putničkom saobraćaju i cene koja se od putnika naplaćuje, po standardima medjunarodnih železničkih uprava. Takodje, u narednoj godini predstoje nam aktivnosti na finansijskoj konsolidaciji sistema, kao i dalje restrukturiranje Preduzeća i nova organizacija, ali i donošenje zakonskih akata o javnoj svojini, što sve skupa treba da doprinese da  „Železnice Srbije“postanu holding kompanija, - rekao je Marković.

MODERNIZACIJA I U 2010.

- Država Srbija obezbedjivanjem budžetskih garancija za železnicu definitivnoj je potvrdila svoju opredeljenost da podrži naše aktivnosti na celokupnoj reformi i modernizaciji železničkog saobraćaja u zemlji. Ove državne garancije omogućiće srpskim železnicama investiranje u projekte modernizacije od oko 850 miliona evra. Očito je, dakle, da će ova sredstva, pre svega, omogućiti značajnu i sveobuhvatnu modernizaciju železničkog sistema u Srbiji, a prioritet u tim projektima imaće Koridor 10 i nabavka novih voznih sredstava, - rekao je generalni direktor.

Prema njegovim rečima, pored projekata čija je realizacija započela u 2009. godini, srpske železnice planirale su da u narednoj godini započnu realizaciju i konkurišu za obezbedjivanje sredstva iz medjunarodnih kredita i državnih zajmova za veći broj projekata.

- Iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj od 100 miliona evra,  35 miliona evra bilo bi iskorišćeno za nabavku kolosečnog materijala, što će nam omogućiti da prepolovimo broj laganih vožnji na srpskim prugama. Preostalih 65 miliona evra bilo bi iskorišćeno za nabavku elektro lokomotiva. Od Evropske investicione banke očekujemo 150 miliona evra, za modernizaciju i izgradnju dvokolosečne pruge na relaciji Stara Pazova – Novi Sad, za brzine do 160 kilometara na sat. Čitav ovaj projekat vredan je oko 220 miliona evra. Preostalih 70 miliona evra planiramo da obezbedimo iz IPA fondova. Iz kredita Vlaee Španije od 37 miliona evra planirali smo nabavku 10 novih dizel-motornih garnitura, za lokalni železnički saobraćaj, kao i na modernizaciju putničkih vagona, a kredit Vlade Nemačke od 45 miliona evra bio bi upotrebljen za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Pančevo-Vršac-državna granica. Pregovori o ruskom državnom krediu još uvek su u toku, ali planirano je da se 600 miliona dolara upotrebi za izgradnju Beogradskog železničkog čvora i stanice Beograd Centar u Prokopu, kao i pruge Valjevo – Loznica, a zatim i pruge Niš-Dimitrovgrad, na Koridoru 10, dok se sa Češkom eksportnom bankom pregovara o investiciji od 120 miliona evra, za modernizaciju pruge Niš-Dimitrvograd, na medjunarodnom Koridoru 10, - rekao je Marković, i najavio da će srpske železnice konkurisati i  kod medjunarodne železničke banke „Eurofime“ za kredit od 100 miliona švajcarskih franaka, za nabavku novih voznih sredstava.