OČUVANJE RADNIH MESTA I MODERNIZACIJA-GLAVNI CILJEVI U NOVOJ GODINI

Na čelu srpskih železnica Milovan Marković je nepuna dva meseca. Za to vreme, počeo je da se primenjuje novi železnički red vožnje, intenzivne su bile medjunarodne aktivnosti i realizacija projekata finansiranih iz inostranih kredita, aktuelni su bili Koridor 10 i beogradski železnički čvor, posebno Prokop, razgovaralo se i sa predstavnicima sindikata. Vreme kratko za detaljnu analizu stanja u složenom i velikom poslovnom sistemu kakav je železnica, ali aktuelna dogadjanja prestižu jedna druge i donose nove profesionalne obaveze, zadatke i ciljeve koje treba realizovati i ispuniti.

PRUGA: Godina 2008. je na izmaku. Najaktuelnije pitanje koje se gotovo samo nameće je šta nas čeka u narednoj, 2009. godini?

- Naredna godina biće izuzetno teška, ne samo kada je železnica u
pitanju, već i kada je reč o celokupnoj srpskoj privredi, što će se neminovno odraziti na čitavo društveno okruženje. Po prirodi sam optimista, pa je ovakva ocena, zapravo, rezultat objektivnih činjenica i realnog sagledavanja stvari koje nas naredne godine očekuju. Pored već poznatih problema sa kojima se domaća privreda u radu susreće, pre svega kada je o proizvodnji i izvorima finansiranja reč, kriza svetske ekonomije neminovno će se osetiti i u Srbiji, ma koliko to danas izgledalo daleko od nas. Na nama je da posledice medjunarodne ekonomske krize po državu, privredu i stanovništvo budu što manje i što bezbolnije, - kaže generalni direktor „Železnica Srbije“ Milovan Marković.

-U takvim uslovima „Železnice Srbije“ u 2009. godini imaće dva prioritetna zadatka, od čije će realizacije, praktično, zavisiti i celokupno poslovanje i funkcionisanje ovog saobraćajnog sistema u narednom periodu.

Prvi naš cilj i zadatak biće zaštita radnih mesta i standarda zaposlenih. U izuzetno teškoj godini koja je pred nama, domaća privreda, posebno ona okrenuta inostranim tržištima, suočiće se neminovno sa smanjenom proizvodnjom. Dobro je poznato da 80 odsto svojih prihoda srpska železnica ostvaruje u robnom saobraćaju. Samo podatak da je smederevski „JuEsStil“,od kojeg zaradjujemo 40 odsto naših transportnih prihoda, ugasio svoje dve proizvodne peći, dovoljan je za alarmantnu zabrinutost. Najave o smanjenju proizvodnje imamo i iz Kikinde i nekih drugih privrednih centara u Srbiji. U takvim uslovima, naš primarni cilj biće da sačuvamo železničare, da odbranimo standard zaposlenih čak i u uslovima mogućeg smanjenog obima rada i prihoda i da naši radnici što manje na svojoj koži osete posledice svetske ekonomske krize. Menadžment kompanije uložiće maksimalne napore da niko na železnici ne ostane bez posla, a da visinom plata tokom 2009. godine barem očuvamo postojeći standard zaposlenih. Kada je o mojoj zaradi reč, a u poslednje vreme se o platama direktora javnih preduzeća u medijima dosta pričalo, ona će biti utvrdjena u skladu sa Kolektivnim ugovorom i preporukama Vlade, a već je ukinut dodatak koji je generalnom direktoru pripadao na ime angažovanja za rad u Upravnom odboru.

Kriza smanjuje prevoz

U zaštiti standarda zaposlenih očekujemo punu saradnju na partnerskim osnovama sa sindikatima u Preduzeću. Nakon prvih sastanaka koje sam održao sa čelnicima najznačajnijih sindikalnih organizacija na železnici, uveren sam da ćemo zajedničkim aktivnostima i punom saradnjom zaštititi železničare i stvoriti uslove za železnica bude bolja, modernija i efikasnija nego što je to danas, - ističe Marković.

Drugi naš cilj u narednoj godini, može čak i paradoksalno da zvuči s obzirom na sve probleme koji nas čekaju, biće – sveobuhvatna modernizacija železničkog sistema u Srbiji. Naime, mi u ovom trenutku imamo obezbedjena sredstva iz medjunarodnih kredita za finansiranje većeg broja projekata koje ćemo realizovati tokom naredne godine. Podsetio bih da nam je Evropska investiciona banka odobrila 80 miliona evra za modernizaciju 93 kilometra pruge na Koridoru 10.

Modernizacija deonice Batajnica – Golubinci već je započela i biće završena do jula 2009. godine. To će biti prva deonica u Srbiji kojom će vozovi moći da se kreću brzinom od 160 kilometara na sat. Zahvaljujući ovim sredstvima, remontovaćemo i prugu ćele Kula – Staničenje, na magistrali Niš – Dimitrovgrad, a na niškoj magistrali izgradićemo deset kilometara dvokolosečne nove pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin. U izgradnju železničkog Koridora 10, kao najznačajnijeg razvojnog projekta srpskih železnica,iz budžeta i medjunarodnih kredita biće investirano oko 1,7 milijardi evra. Nastavićemo izgradnju zajedničke pogranične stanice u Dimitrvogradu, koju finansira svojom donacijom od dva i po miliona evra Evropska agencija, a izgradićemo i halu za potpodni strug u Makišu, zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj

Nove pruge i vozovi

Pored toga, već početkom 2009. godine očekujemo da stignu svi preostali teretni vagoni iz Rumunije od ukupno ugovorenih 770, kao i potpodni strug za obradu točkova, vredni 60 miliona evra, koje smo nabavili zahvaljujući kreditu Evropska banke za obnovu i razvoj. Zahvaljujući kreditu „Eurofime“ od 60 miliona švajcarskih franaka u narednoj godini na srpske pruge stići će deset manevarskih lokomotiva,tri nove višesistemske lokomotive i dvadeset modernizovanih kušet i spavaćih kola. U toku su pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za finansiranje nabavke elektromotornih vozova za regionalni saobraćaj, sa Svetskom bankom za nabavku deset novih višesistemskih lokomotiva i teretnih vagona, sa Češkom o ulaganju 300 miliona evra robnog kredita za modernizaciju putnih prelaza, kao i aktivnosti na realizaciji kredita dobijenog od Kraljevine Španije za nabavku deset novih dizel motornih vozova i modernizaciju 2o putničkih vagona.

Iz budžeta 10 milijardi dinara

Ukupno će u razvoj srpskih železnica biti investirano oko četiri milijarde evra. I dok ćemo, dakle, na jednoj strani voditi svakodnevnu borbu za opstanak kompanije, očuvanje radnih mesta i standarda zaposlenih, dotle ćemo na drugoj strani raditi na strateškoj modernizaciji srpskih železnica, koja u najkraćem roku treba da da rezultate. Zadatak izuzetno težak, ali ne bih bio na ovom odgovornom mestu da nisam uveren da ćemo uspeti da ga ostvarimo. Prema našim procenama, srpske železnice će u narednih osam godina značajno unaprediti efikasnost saobraćaja i kvalitet ponude.

PRUGA: Kako se u takve planove uklapa činjenica da je predlogom budžeta za narednu godinu, čije se usvajanje u Skupštini ovih dana očekuje, predvidjeno da subvencije za železnicu iznose svega 10 milijardi dinara, što je daleko manje od potrebnog?

- Čitav budžet za narednu godinu na državnom nivou krajnje je
restriktivan i  predvidja mere štednje na svim nivoima. Železnica kao javno preduzeće moraće tome da se prilagodi i svoje funkcionisanje i poslovanje u 2009. godini uskladi sa budžetskim subvencijama. Tačno je da iznos od 10 milijardi dinara nije dovoljan za potrebe železnice, ali isto tako je tačno da naše preduzeće i u postojećim uslovima mora da utvrdi prioritete i prema raspoloživim finansijskim sredstvima odredi osnovne pravce svog delovanja u anrednoj godini, - objašnjava generalni direktor srpskih železnica.

Na nivou Preduzeća u toku je izrada korigovanog, restriktivnog Programa poslovanja za narednu godinu, kojim je predvidjeno striktno definisanje aktivnosti za koje su obezbedjeni izvori finansiranja. Prvenstveno je reč o bezbednosti železničkog saobraćaja. Dakle, u uslovima nedovoljno finansijskih sredstava, prioritet u našem poslovanju imaće oni projekti i aktivnosti koji su isključivo u funkciji bezbednosei saobraćaja.

S obzirom da će budžetske subvencije biti manje od željenih, moraćemo u narednoj godini više da sami zaradimo, a manje da trošimo, uz maksimalno korišćenje svih rasploživih resursa i unutrašnjih potencijala. Rezultate rada, prihode i troškove redovno ćemo, dnevno pratiti, a potrošnju redukovati koliko god je to moguće, a da ne ugrozimo funkcionisanje sistema i bezbednost saobraćaja. Prioriteti će biti strogo definisani i moraće da se poštuju. Korekcijom plana poslovanja za narednu godinu, koja je u toku na nivou Preduzeća, nastojaćemo da što realnije sagledamo uslove funkcionisanja i celokupno,posebno privredno okruženje sa kojim ćemo se suočiti naredne godine. Zato ćemo o konrektnim planskim pokazateljima za narednu godinu moći da govorimo tek kada Program poslovanja za 2009. godinu bude usvojen. Medjutim, već sada je izvesno da ćemo naredne godine biti suočeni sa velikim teškoćama i da će naši planovi morati da budu redukovani i sagledani objektino i realno.

Problemi železnice višedecenijski

PRUGA: Da li će povećani prihodi srpskih železnica i obezbedjeni medjunarodni krediti biti dovoljni da se osetnije unapredi kvalitet železničkih usluga na našim prugama?

- Železničari najbolje znaju u kakvom su nam stanju pruge i vozovi! I
sigurno je da niko više od nas ne može da želi savremene lokomotive i vagone i modernu infrastrukturu u Srbiji. Ali, Železnica u našoj zemlji nije imala odgovarajući tretman decenijama u nazad. To što su nam vagoni stari po nekoliko decenija, to što je većina pruga gradjena u pretprošlom veku, to što smo zbog bezbednosti saobraćaja uveli na 585 kilometara lagane vožnje, to što nam vozovi „mile“ brzinom manjom od 60 kilometara na sat, problemi su koji se decenijama gomilaju. Za njihovo rešavanje treba i puno novca, još više vremena i rezultati se ne mogu očekivati, ni postići preko noći. Samo za ukidanje laganih vožnji na našim prugama i povećanje brzina na projektovani nivo potrebno nam je oko 150 miliona evra.

Srpske železnice ne mogu od izraubovanog sistema, sa starim voznim sredstvima i infrastrukturom, postati moderan saobraćajni sistem u kratkom roku. Ali, najšira javnost, kao i svi državni organi, politički i privredni centri, mediji, moraju da shvate zašto je to tako. Moraju da shvate da u tu železnicu ozbiljnijih investicija nije bilo još od pre četiri decenije i elektrifikacije pruga u Srbiji. Predstoji nam na tom planu velika borba za realnu sliku o železnici u javnosti i za podršku svim našim nastojanjima i aktivnostima da to bude savremen i poslovno efikasana saobraćajni sistem. Ali, svaki naš poslovni potez i odluka moraju biti korak napred ka ostvarenju cilja. Samo na taj način možemo zadobiti poverenje javnosti.

Poverenje javnosti nećemo zadobiti tako što smo prvog dana važenja novog reda vožnje „izbrisali“ iz saobraćaja dvadesetak vozova, od kojih neke i na magistralnim pravcima. Pa taj red vožnje samo što smo objavili, a on već više nije važio. Ma koliko bili objektivni razlozi, na taj način samo ćemo izigrati korisnike naših usluga, koji onda sa punim pravom i opravdano kritikuju železnicu.

Ako na subotičkoj pruzi vozimo voz sačinjen od lokomotive i jednog ili dva vagona, a par stotina putnika ostaje na stanicama, ako regionalni saobraćaj u Srbiji možemo da održimo samo tako što ćemo dve garniture „Beovoza“ ukloniti sa beogradskih pruga i otkazati tridesetak polazaka dnevno gradske železnice, onda te probleme ne možemo skrivati „pod tepih“, već tražiti najbolja i najefikasnija rešenja. To je jedan od ključnih zadataka koji u narednom periodu očekuje poslovodstvo Preduzeća.

Zadobiti poverenje korisnika usluga

Šta mi sami možemo da učinimo i na čemu ću insistirati u narednom periodu? Ljubazno i disciplinovano železničko osoblje, čisti vozovi, novi sadržaji, sve ono za šta nisu potrebna finansijska sredstva i za šta nema opravdanja ako uslede kritike putnika. Tako ćemo postići najbrže efekte. Jasno je da ne možemo imati nove vagone i brže pruge za kratko vreme, ali poštovanje reda vožnje mora biti imperativ naše poslovne, saobraćajne i komercijalne politike.

Sa takvim vozovima i prugama kakve imamo, mi smo u ovoj godini prevezli 14 miliona 375 hiljada tona robe, koliko i lane, i zaradili nešto više od devet milijardi dinara. Poverenje železnici ove godine je ukazalo 8,8 miliona putnika, od kojih smo zaradili 1 milijardu 720 miliona dinara, što je više nego lane i iznad plana. Pa to su pokazatelji koji zavredjuju pažnju i poštovanje čitave javnosti, - ističe Marković.

PRUGA: Prošlo je skoro dva meseca od Vašeg imenovanja na funkciju generalnog direktora „Železnica Srbije“, jednog od najvećih poslovnih sistema u zemlji. Kakva su Vaša iskustva o železnici, ali iz ličnog ugla?

Za ovo kratko vreme uverio sam se, prema očekivanjima, da je reč o izuzetno složenom, velikom i ozbiljnom poslovnom sistemu. Da bi se rukovodilo železnicom, neophodna je ogromna odgovornost, izuzetne menadžerske sposobnosti, svakodnevno maksimalno angažovanje i usavršavanje, ogromna energija i prevashodno volja i želja za ličnim i profesionalnim potvrdjivanjem. Za ovo kratko vreme upoznao sam probleme i teškoće železnice, ali se i uverio da su najveća vrednost ovog sistema železničari, koji odgovorno, profesionalno i vredno izvršavaju sve postavljene zadatke. Cilj mi je da srpske železnice u narednom periodu budu modernije i efikasnije, da nam pruge budu bolje, a na njima novi, brži i lepši vozovi. Da bude više putnika i robe u našim vozovima, da prihodi budu veći, a onda će i standard naših radnika biti viši, a železničari zadovoljniji.

Sa takvim planovima i ciljevima, svim železničarima i članovima njihovih porodica želim srećne novogodišnje i božićne praznike, puno zdravlja, sreće i uspeha u 2009. godini! – poručio je svim zaposlenima generalni direktor Milovan Marković.

Čestitka za jubilej

- Svim članovima redakcije, ali i dosadašnjim generacijama koje su tokom više od četiri decenije dale svoj doprinos, čestitam redak i vredan jubilej – 900. broj informativnog lista „Pruga“. Kao hroničar železničkih zbivanja i angažovani savremenik dogadjaja, pojava i ličnosti od značaja za funkcionisanje i poslovanje železnice, „Pruga“ je postala omiljeno štivo svih zaposlenih i članova njihovih porodica. Pišući o krupnim, značajnim temama, ali i o najvažnijim pitanjima železničke svakodnevice, o radnim uspesima i životnim sudbinama železničara, „Pruga“ je tokom svih prethodnih decenija izrasla u list koji se traži i kojem se veruje. Želim vam još hiljade ispisanih šlajfni, objavljenih fotografija i prelomljenih strana, još mnogo jubileja, uveren da ćete i u buduće svojim objektivnim, istinitim i pravovremenim informisanjem železničara dati svoj puni doprinos stvaranju modernije, efikasnije i bolje železnice u Srbiji, - poručio je generalni direktor Milovan Marković, čestitajući redakciji lista „Pruga“ 900. broj.