Железнице Србије ад

Свечаном академијом и низом манифестација обележено 130 година Завода за здравствену заштиту железничара и организованог железничког здравства у Србији

-Пуних 13 деценија упоредо са развојом железничког саобраћаја у Србији стварани су и услови за развој железничког здравства, које је добило посебан значај у данашњем времену реформи на железници и у друштву. Завод за здравствену заштиту радника Железнице Србије постао је данас једна од најсавременијих и најквалитетнијих медицинских установа у земљи, која у овом тренутку брине о преко 100 хиљада железничких осигураника. Међу њима је највише железничара, чланова њихових породица и железничких

 
пензионера,али је Завод отворен и за друге грађане Србије, а опредељени за модерно, менаџерско пословање, Завод данас настоји да на тржишним основама привуче што већи број корисника изван железничког система, – рекао је данас прим. др Владо Батножић, директор Завода за здравствену заштиту радника Железница Србије, на свечаној академији у пословној згради српских железница у Београду, поводом обележавања 130 година Завода и организованог железничког здравства у Србији.

Према његовим речима, Завод данас не би био то што јесте да није стручног медицинског особља, које 24 сата брине о пацијентима, а превасходни циљ у будућности биће запошљавање младих лекара и медицинских сестара.

 
Држани секретар Министарства здравља проф. Др Берислав Векић истакао је значајну улогу и место Завода, коју је препознало и руководство железнице, опредељујући се за развој ове железничке здравствене установе.

-Будућност Завода је едукација младих кадрова, а од државе се очекује улагање у нове технологије, – истакао је Векић.

– Улога Завода за здравствену заштиту железничара је непроцењива са становишта безбедности железничког, али и целокупног саобраћаја, јер годишње обаве десетине хиљада предрадних и превентивних прегледа извршног железничког особља. Истовремено, с обзиром да своје услуге пружа и осталим осигураницима, Завод има изузетан значај и за здравствену заштиту осталих грађана у Србији. Због тога Завод у наредном периоду мора не само да одржи висок квалитет својих услуга, већ и да их уз пуну помоћ железнице и државе унапреди, – истакао је Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Мирослав Стојчић, генерални директор „Железница Србије“ ад, које су и оснивач ове железничке здравствене установе, истакао је да се Завод по квалитету и стручности уврстио у сам врх српског здравства и да ће железничке компаније и у наредном периоду наставити да доприносе даљем развоју и унапређењу организованог железничког здравства у Србији.

 
Поводом данашње свечаности, за посебан допринос развоју Завода Плакете су додељене председнику Владе Републике Србије Александру Вучићу, потпредседници српске Владе и министарки грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре проф. др Зорани Михајловић (у чије име је Плакету примио помоћник министра Зоран Илић), министар здравља др Златибор Лончар (у чије име је Плакету примио државни секретар др Берислав Векић), министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин. Признања премијеру Вучићу, као и министрима Стефановићу и Вулину биће накнадно уручене.

Свечаној акадеимији присуствовали су бројни гости из државних институција, здравства и железничког сектора, као и пословни партнери и сарадници Завода.

На свечаној академији приказан је филм о тринаест деценија железничког здравства у Србији, у пословној згради српских железница постављена је изложба фотографија поводом значајног јубилеја, од којих се неке први пут приказују јавности, а Завод је издао и пригодну монографију. Свечаност је увеличао и КУД „Бранко Цветковић.

 
Први документ којим се регулише здравствена проблематика на железници ступио је на снагу 1. децембра 1886. године. Био је то „Правилник о каси за помоћ“. Донет је само две године након што је 15. септембра 1884. године за саобраћај свечано отворена прва пруга у Србији између Београда и Ниша, што је представљало и почетак железнице на овим просторима.

Завод данас спада у најмодерније и најстручније здравствене установе примарне здравствене заштите. Завод данас функционише у 16 градова широм Србије, а осим мреже амбуланти има и Домове здравља у Београду, Нишу и Новом Саду, који су опремљени најсавременијом медицинском опремом и апаратима. Међу 750 запослених, више од половине су са високом стручном спремом, од чега више од 200 лекара.

Информативни лист „Пруга“