Железнице Србије ад

Наставља се измештање железничких капацитета из Савског амфитеатра,“Железнички интегрални транспорт“ сели се у Макиш, теретна станица Београд Спољна престала са радом

У оквиру радова на измештању железничких капацитета са простора Савског амфитеатра, а за потребе реализације пројекта „Београд на води“, наредних дана ће у потпуности бити измештени сви капацитети железничког предузећа „ЖИТ – Железнички интегрални транспорт“ са простора Савског амфитеатра на нову локацију, у Ранжирној станици у Макишу. Први теретни воз за потребе „Железничког интегралног транспорта“ већ почетком наредне недеље саобраћаће преко железничке станице Београд ранжирна у Макишу – изјавио је генерални директор „Железница Србије“ ад Мирослав Стојчић.

 
Одласком последњег теретног воза за Ријеку, од јуче, 9. јуна, званично је престала са радом железничка станица Београд Спољна. Железничка станица Београд Спољна била је саставни део Главне железничке станице у Београду, у којој се одвијао теретни железнички саобраћај.

Само дан раније, 8. јуна, Акционарско друштво за железнички превоз робе „Србија Карго“ издало је тзв. „транспортно ограничење“, на основу којег је станица Београд Спољна престала да прихвата и отпрема теретне железничке композиције.

-На тај начин, после скоро века постојања, станица Београд Спољна престаје да опслужује железнички теретни саобраћај у центру главног града. Претходних деценија милиони тона робе примани су и отпремљени из ове станице, а због значаја и обима превоза управо у Београд Спољној је велики број железничара стицао прва професионална знања и непроцењива искуства за даљи рад на железници. И управо љубав према железници и стручност коју смо овде стицали били су пресудни за напредак генерација железничара. „Железнице Србије“ дају свој пуни допринос пројекту „Београд на води“, а наш задатак и циљ је и да од заборава сачувамо железничку историју београдског железничког чвора протеклих деценија, као делиће прошлости, а у функцији даљег развоја и напретка – рекао је Мирослав Стојчић, генерални директор „Железница Србије“ ад, који је некада и сам био шеф железничке станице Београд Спољна.

У складу са плановима Саобраћајног института ЦИП, од постојећих 19 колосека станице Београд Спољна, у функцији ће остати три колосека (пети, шести и седми) за потребе теретног железничког саобраћаја на релацијама Београд Дунав – Београд Перон (главна железничка станица у Београду) – Топчидер, и Београд Дунав – Београд Перон – Нови Београд.

У претходних петнаестак дана, радници „Инфраструктуре железнице Србије“ су у станици Београд Спољна демонтирали око километар и по колосека и три скретнице. Стручне службе ове железничке компаније су у складу са предвиђеном динамиком радова, извршиле су и демонтажу контактне мреже, а до данас, 10. јуна, треба да буду уклоњени и сви стубови контактне мреже у станици, осим једног неопходног за рад машина које изводе демонтажу и уклањање колосека. У складу са динамичким планом укида се и највећи број скретница у станици Београд Спољна, а остају само четири старе и постављају две нове скретнице за потребе одвијања железничког саобраћаја на преостала три колосека.
У железничкој станици Београд теретни саобраћај одвојен је од путничког после Првог светског рата, да би се растеретио саобраћај у станици. Манипулацију теретом, пре свега денчаним(комадним) пошиљкама, преузела је теретна станица Београд Спољна.

Главне теретне станице пре тога биле су Топчидер за југ и Земун за север. Узани колосек од станице Чукарица уведен је за теретни саобраћај 1928. Године до теретне станице уског колосека Београд Сава, где се обављао претовар робе са узаног на нормални колосек и обратно. Спољна станица реконструисана је 1931. године и уведени су колосеци за гарирање путничких вагона, па је тада и почео да се употребљава назив „плоча“ за одређене групе колосека.

Осим тога, станица Београд Спољна имала је улогу и у ранжирању теретних возова нарочито за правац према Банату, после пуштања у саобраћај пруге Београд – Панчево крајем 1935. године.

Информативни лист „Пруга“