„Srbija bi za tri godine trebalo da ima najmanje 520 km pruga na kojima će vozovi moći da idu prosečnom brzinom od 120 do 150 km na sat“ izjavila je 15. novembra u Valjevu potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović.

Ona je, prisustvujući obeležavanju završetka modernizacije barske pruge od Resnika do Valjeva, istakla da su na ovoj deonici vozovi ranije išli i brzinom manjom od 30 km na sat.

„Od danas, vozovi modernizovanom prugom ponovo mogu da idu brzinom od 100 km na sat. Rekonstruisali smo prvih 77 km pruge i ovo je samo početak. U narednom periodu radićemo na modernizaciji cele barske pruge, jer ne želimo da se na to čeka još četiri decenije. Radićemo kako na železničkom Koridoru 10, tako i na rekonstrukciji pruga koje nisu deo Koridora“, rekla je Mihajlovićeva.

Mihajlovićeva je dodala da bi za dve godine trebalo da imamo i modernizovanu prugu Beograd – Budimpešta, kojom će vozovi saobraćati brzinom od 200 km na sat.

Potpredsednica Vlade prošla je danas rekonstruisanim delom pruge od Vreoca do Valjeva sa prvim potpredsednikom Ruskih železnica Aleksandrom Mišarinom i rukovodstvom srpskih i ruskih železničkih kompanija. Gosti su iz Vreoca u Valjevo stigli ruskim dizel–motornim vozom, nabavljenim zahvaljujući ruskom kreditu za modernizaciju železnice u Srbiji.

„Ruske železnice su jedne od najboljih na svetu i Srbija će nastaviti da u saradnji sa njima realizuje zajedničke projekte u zemlji“, rekla je Mihajlovićeva.

Modernizacija pruge Resnik – Valjevo u dužini od 77,6 kilometara, na međunarodnom železničkom koridoru Beograd – Bar, završena je u roku, 13. novembra, a redovan železnički saobraćaj na tom delu barske pruge uspostavljen je juče.

Ugovorena vrednost radova na modernizaciji pruge Resnik – Valjevo je 79,9 miliona dolara, a radovi su finansirani iz ruskog kredita čija je ukupna vrednost 800 miliona dolara.

Ovo je prva ozbiljnija rekonstrukcija barske pruge nakon četiri decenije od njenog puštanja u saobraćaj. Izvođač radova na modernizaciji barske pruge bila je kompanija „RŽD Internešnl“, a veći broj domaćih firmi bili su angažovani na projektu kao podizvođači.

Radovi su počeli 6. jula 2016. godine i odvijali su se u dve faze. Nakon prve faze radova od Resnika do Vreoca (koji su završeni 15.jula 2017. godine) i letnje turističke sezone, počev od 9. septembra ove godine u prethodnih dva i po meseca radovi su se odvijali na deonici Vreoci – Valjevo, a čitav projekat je završen u skladu sa predviđenom dinamikom i ugovorenim rokovima.

Generalni direktor „Infrastruktura železnice Srbije“ Miroljub Jevtić rekao je da na pruzi Resnik – Valjevo više nema laganih vožnji i da je posle više decenija izvršen remont najznačajnih infrastrukturnih objekata na barskoj pruzi, uključujući i tunel „Bela reka“ dug 3,8 kilometara.

„Remontovano je 17 mostova, 12 propusta, na 27 putnih prelaza promenjena je kompletna signalno – sigurnosna oprema, a na 16 putnih prelaza su izvršeni građevinski radovi. Izgrađeno je 14,5 km novih odvodnih kanala pored pruge i sanirano je 10 kosina“, naveo je Jevtić i rekao da je vreme putničkih vozova smanjeno sa 90 do 100 minuta na 65 minuta na toj pruzi.

Modernizacijom pruge Resnik – Valjevo bili su obuhvaćeni radovi na rekonstrukciji koloseka, kao i svih infrastrukturnih objekata duž pruge. Pored toga, obnovljeni su kontaktna mreža, elektrotehnička postrojenja, signalno-sigurnosni i telekomunikacioni sistemi.

Prvi potpredsednik Ruskih železnica Aleksandr Sergejevič Mišarin je rekao da su tu prugu zajedno radili ruski i srpski stručnjaci, da je pruga izgrađena kvalitetno i u predviđenom roku.On je naglasio da će Ruske železnice raditi i prugu Stara Pazova – Novi Sad koja je deo buduće brze pruge Beograd – Budimpešta.

Mišarin je zahvalio Vladi Srbije na dobroj saradnji i izrazio očekivanje da će saradnja biti nastavljena i da žele svoje iskustvo i tehnologiju da podele sa Srbijom.

Generalni direktor RŽD Internešnl Sergej Pavlov je rekao da se ova ruska kompanija oseća u Srbiji kao kod kuće i podsetio da su pored deonica koje su radili obnavljali i škole.

On je zahvalio ministarki Mihajlović na velikoj podršci ističući da ona učestvuje u svim njihovim počecima na projektima u Srbiji.

Pavlov je ministarski uručio „specijalnu medalju“ za koju je rekao da je „broj jedan“ i da s pravom treba da pripadne Zorani Mihajlović.