Ukupna dužina pruga u Srbiji iznosi oko 5.500 km. Od 2.374 putna prelaza, 1.900 putnih prelaza je, u skladu sa zakonskom regulativom, obezbeđeno znacima drumske signalizacije (znak "Andrejin krst" , znak "Stop", ili na neki drugi način). Ostali putni prelazi obezbeđeni su savremenim signalno-sigurnosnim uređajima (rampama).

Na polovini pruga u Srbiji, brzina voza je manja od 60 km/h, a na oko 400 km pruga u zemlji primenjuje se tzv. "lagana vožnja", upravo radi očuvanja bezbednosti.

U proteklih 7 godina, 120 ljudi izgubilo je život na putnim prelazima sopstvenom krivicom. U poslednjih godinu dana 11 osoba nastradalo je na putnim prelazima, od čega su 3 osobe stradale na prelazima koji su obezbeđeni rampama.

Ekspertska analiza stručnjaka Železnice Srbije pokazuje da su nesreće na putnim prelazima izazvali u gotovo sto posto slučajeva vozači drumskih vozila ili drugi učesnici u drumskom saobraćaju.

Vozači drumskih vozila i pešaci se ne ponašaju u skladu sa saobraćajnim propisima kada prelaze prugu, a svojim ponašanjem ugrožavaju bezbednost i ostalih učesnika u saobraćaju.

Tokom 2007. godine, Železnice Srbije su morale da na putnim prelazima zamene 2.700 branika, koje su slomili nesavesni vozači ili drugi učesnici u saobraćaju (dnevno 8 branika).

Da bi se svi putni prelazi u Srbiji obezbedili savremenom signalno-sigurnosnom opremom (polubranicima ili branicima), potrebno je oko 350 miliona evra. Obezbeđivanje jednog putnog prelaza najsavremenijom opremom iznosi oko 15 miliona dinara, a procedura osim obezbeđivanja sredstava, uključuje tehničku i urbanističku dokumentaciju, stoga je to relativno dugotrajan proces.

Iz tog razloga, Železnice Srbije započele su intenzivne aktivnosti na obezbeđivanju "najkritičnijih tačaka", a prema stepenu prioriteta određeno je 25 najkritičnijih mesta na putnim prelazima čijem se obezbeđivanju moralo pristupiti odmah.

U toku je realizacija tenderske procedure za savremeno obezbeđivanje jedanaest putnih prelaza, i to: "Rabrovac", "Milan Blagojević" i "Grošnica" u Kragujevcu, "Knić", "Mladenovac", "Kovačica", "Matejevac", "Tomaševac", "Stepojevac", "Lazarevac" i "Francuska ulica" u Beogradu.

Do kraja godine, Železnice Srbije planiraju obezbeđivanje još 14 putnih prelaza automatskim rampama, a procedura za obezbeđivanje još 100 kritičnih tačaka je u toku.

Država i nadležna Ministarstva, u skladu sa mogućnostima izdvajaju finansijska sredstva za ove namene. Od lokalnih samouprava se očekuje da, u skladu sa zakonskim rešenjima, snose polovinu troškova održavanja putnih prelaza. Mali je broj opština koje to u praksi zaista i čine, pa kompletne troškove obezbeđivanja i kasnijeg održavanja putnih prelaza snosi gotovo isključivo železnica.

Tehnički i finansijski nije moguće da svi pružni prelazi budu obezbeđeni rampama, i u Evropi ne postoji železnica koja je sve ukrsnice puteva i pruga rešila postavljanjem rampi, pre svega zbog skupog održavanja.

Pored znatnih finansijskih sredstava neophodnih za savremeno obezbeđivanje pružnih prelaza, bezbednost saobraćaja može se podići edukacijom i podizanjem nivoa saobraćajne kulture, kao i disciplinovanim i strožim sankcionisanjem svih učesnika u drumskom saobraćaju.

Svi građani moraju biti upoznati sa činjenicom da je prosečni zaustavni put železničke kompozicije između 700 m - 1000 m i da momentalna reakcija nije moguća.

Železnice Srbije apeluju na sve učesnike u drumskom saobraćaju da se ponašaju odgovorno prema sebi i drugima, da poštuju sve znake drumske i železničke signalizacije i da budu posebno pažljivi i obazrivi na putnim prelazima.