– Reforma železnice pokazala je prema mom mišljenju model kako treba da se radi, a to je da
mora da postoji stalni dogovor i konsenzus između Vlade, ministarstava, sindikata, koliko god da ih ima i sa koliko god da su članova, svih direktora i naravno svih onih koji pomažu da mi uopšte uradimo reorganizaciju. I moram svima ne samo da se zahvalim, već i da istaknem da smo razgovarali i uvek se dogovorili, bez obzira što su nam nekad interesi bili drugačiji, jer naravno da sindikati žele da svi ostanu, da rade i da imaju veće plate, dok Vlada opet hoće da napravi nešto drugo unutar same reorganizacije gledajući to na duži rok, – istakla je potpredsednica Mihajlović govoreći, pored ostalog, o reformi srpskih železnica, i nastavila:
– Vrednost novih projekata u železnici je četiri milijarde evra, otvorili smo transportno tržište, racionalizovali broj zaposlenih tako da ja jesam zadovoljna kada je o reformi železnice reč.
Prema njenim rečima, sledeće godine će u železničkom sektoru morati da se vodi računa posebno o strukturi zaposlenih, jer je prosečna starost na železnici dosta visoka. Sa druge strane, ni kvalifikaciona struktura nije potpuno odgovarajuća, jer u određenim delovima železnice zaista nedostaju zaposleni koji rade na konrektnim poslovima, za koje nije baš lako iškolovati ljude.
-Tako da o racionalizaciji zaposlenih u železničkom sektoru u 2017. godini još uvek nismo donosili odluku, ali ćemo odlučivati na zajedničkim sastancima svih nas. Pri tome ćemo, još jednom podvlačim, veoma voditi računa o strukturi ljudi zaposlenih u železnici. Pred srpskim železnicama je puno posla i prema tome moramo imati ljude koji sve to mogu da iznesu, – kaže ministarka Mihajlović.
Ona je za 2017. godinu najavila početak građevinskih radova na deonici Stara
Pazova – Novi Sad, koji se finansiraju iz ruskog kredita, kao početku modernizacije i izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte.
-Radovi će najverovatnije početi u drugoj polovini godine, negde u septembru ili oktobru, ali sigurno u 2017. Pretpostavljam da će neko pitati zašto nam treba toliko vremena, ali je projektno tehnička dokumentacija bila veoma složena i menjana zbog brzine vozova najpre od 160, pa zatim od 200 kilometara na sat, što sve to nije bilo lako uklopiti, – naglasila je Mihajlović.
Planovi
Među većim brojem infrastrukturnih i saobraćajnih objekata čiji je završetak planiran u 2017. godini, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ističe i nekoliko značajnih železničkih projekata.
U narednoj godini planiran je završetak rekonstrukcije deonice duge 77,6 kilometara Resnik-Valjevo na barskoj pruzi, zatim završetak izgradnje i puštanje u saobraćaj „Žeželjevog mosta“ preko Dunava u Novom Sadu, kao i početak gradnje dve deonice brze pruge Beograd – Budimpešta, i to od Beograda do Stare Pazove (koja će se raditi sa kineskim partnerima) i Stara Pazova – Novi Sad (koja će se raditi iz ruskog kredita).
Urađeno
U 2016. godini iz ruskog kredita obnovljeno je ukupno 110 kilometara pruga, na kojima su moguće brzine veće od 100 kilometara na sat i kupljeno je 27 novih dizel-motornih vozova vrednih 100 miliona dolara.
Sa Kinom su potpisani ugovori vredni 734 miliona evra za modernizaciju železničkih i drumskih saobraćajnica, od kojih se jedan odnosi na deonicu Beograd – Stara Pazova duge 34,5 kilometra, u okviru gradnje brze pruge Beograd – Budimpešta.
